У Ужицу су редари митинга Српске напредне странке тукли грађане који су одбили да се склоне из кафића на Тргу партизана. Сведоци кажу да је полиција то посматрала до последњег тренутка. Тек кад су стигли инспектори, раздвојили су СНС криминалци који су хтели да линчују једног човека. Слика је јасна: прво песница странке, онда униформа државе.

Марко Милетић каже да су грађани покушали да одрже унапред заказани скуп у 15 часова, као контраскуп Вучићевом митингу. Полиција их је спречавала да дођу на трг. Ко је ипак стигао, кордони су га потискивали даље. Употребљен је и сузавац. Они који су седели у околним кафићима нису хтели да устану зато што странка треба да сними дочек. Редари су онда „рашчистили“ локале. Дошло је до пребијања.

То је подела посла. Полиција дању склања грађане са асфалта. СНС редари увече склањају грађане из кафића. Једни имају штит и сузавац. Други имају слободне руке јер знају да камера режима неће снимати батине, него бину. Кад Милетић каже да је полиција гледала до последњег момента, то значи да сила није закаснила. Сила је чекала да редари заврше први део посла.

Председник је Ужице изабрао баш зато што су говорили да тамо не сме. Одговор није био говор. Одговор је био кордон у три, редари у кафићу и неизвесност кад ће се појавити на бини. Град је већ био под ванредним ритмом: жандармерија по домовима и хотелима, забране паркинга, заставе и озвучење. Остао је само још један детаљ – да за столом не седи неко ко ће вечерас да звижди.

Пребијање људи који пију кафу није обезбеђење јавног скупа. То је порука да Ужице вечерас није град него студио. Ко остане у кадру без позивнице, добија ударац. Ко дође на трг без страначке легитимације, добија кордон. Ко скандира „Ухапсите Вучића“, добија сузавац. Редослед је увежбан.

Нико не може да каже кад тачно стиже Вучић. Може да се каже само ово: док он не стигне, трг већ плаћа његов долазак. Редари туку. Полиција гледа. Грађани који нису хтели да напусте кафић постали су доказ да у Ужицу вечерас не важи закон, него списак гостију.

(Србин инфо)