Агенција Блумберг објавила је да све више људи блиских Кремљу сматра како би Владимир Путин тактичко нуклеарно оружје у Украјини могао да види као крајњу меру. Објава која је то пренела на Иксу брзо је добила стотине хиљада прегледа. Иза наслова, међутим, стоји шира и опрезнија прича него што су мреже прво прочитале.

Блумберг се позива на троје људи блиских Кремљу. По њима, Москва је закључила да су мировни разговори у ћорсокаку и да се стране вратиле на почетак. Русија зато разматра појачавање конвенционалних балистичких удара по Кијеву, укључујући центар престонице, и по инфраструктури других украјинских градова. Путин, кажу извори, неће окончати рат под притиском санкција ни украјинских удара на рафинерије и логистику.

Тек у том контексту појављује се нуклеарна реченица. Спирала удара наводи све више руских званичника на закључак да би Путин у крајњем случају могао да посегне за тактичким нуклеарним оружјем. Глас јастребова који то заговарају у Москви је, према истом извештају, последњих недеља гласнији.

Блумберг истовремено наглашава оно што многи наслови прескачу: за сада нема знакова да се Русија спрема да такво оружје заиста употреби у Украјини. Реч је о разговору унутар елите, не о документованој припреми удара. Тактичко нуклеарно оружје у јавним описима агенције има мањи домет и мању снагу од стратешког и замишљено је као средство за утицај на бојиште, не као оружје за брисање целе државе. Ипак, последице експлозије и радиоактивног загађења биле би огромне, а табу који траје од 1945. био би срушен.

Извештај је изашао један дан после изненадне посете директора ЦИА Џона Ратклифа Москви. Западни коментатори ту посету везују за упозорење о ескалацији, укључујући хибридне притиске на НАТО и нуклеарно сабљарење. Аналитичари које Блумберг цитира, међу њима Александар Габујев из Карнеги центра у Берлину, ризик стварне употребе оцењују као изузетно низак док Москва још има простора да ескалира конвенционалним ракетама. Кина је, подсећају извори, таквом кораку изричито противна.

Од 2022. Кремљ нуклеарним претњама покушава да упозори западне савезнике Украјине и смањи војну помоћ. Администрација Џоа Бајдена је својевремено поручивала да би употреба изазвала тешке последице. Сада, кад су преговори стали, а очекивања од евентуалног доласка Џереда Кушнера и Стива Виткофа у Москву врло ниска, иста претња се враћа као политички инструмент.

Зато Блумбергов текст није доказ да је удар одлучен. То је сигнал да у Москви расту разговори о крајњим опцијама, док се на терену прво спрема нешто прозаичније и тренутно опасније: јачи балистички удар на украјинске градове. Нуклеарна претња остаје у резерви. Конвенционална ескалација је оно што извори описују као следећи конкретан корак.

(Србин инфо)