Израелски војни експерт Јаков Кедми каже да велика руска офанзива неће кренути кад Москва то пожели, него кад њена војно-научна и индустријска машина избаци ефикасне системе против дронова. Пробој украјинског одбрамбеног система, по њему, почеће управо под њиховим окриљем.
Ако се руски удари наставе садашњом жестином или се појачају, украјинска одбрана би могла да се уруши у року од неколико месеци. Оно што се сада гледа Кедми види као последњи покушај Запада да некако помогне Украјини. Али кључ више није само број ракета и граната. Кључ је небо изнад рова. Док јефтини ударни дронови уништавају тенкове, камионе и складишта, класична офанзива остаје скупа и спора.
То потврђује и само бојиште. Русија је на тенкове ставила систем активне заштите Арена-М да обара дронове. На терену је део претњи заиста оборен, али украјински ројеви и даље пробијају: за уништење једног тенка требало је петнаест до двадесет дронова. Украјинске снаге за беспилотне системе тврде да од почетка августа погађају стотине руских војника дневно. Дронови средњег домета већ ударају логистику и на 50 до 150 километара иза линије. Русија одговара бржим „Геранима“ са млазним мотором и антенама отпорнијим на ометање. Трка је јасна: ко први јефтино обара рој, отвара пролаз пешадији и оклопу.
У Израелу ти системи већ иду на пут. Рафаел и СпеарУАВ развијају пресретач „Ирон Wасп“ који се лансира са борбеног возила. Уз то долазе ласер „Ирон Беам“, мреже за хватање ројева и архитектуре које спајају вештачку интелигенцију с аутономним пресретањем. Израел годинама живи под претњом јефтиних дронова и зато прави слојеве: радар, јефтин кинетички пресретач, ласер, микроталаси.
САД иду истим правцем. На Форт Брегу тестира се „Бумблебее“ с аутоматским препознавањем циља. Стартап Поwерус прави пресретаче по украјинском моделу за око 5.000 долара комад и најављује производњу хиљада месечно. Локид Мартин приказује системе који микроталасима „прже“ електронику целог роја. Амерички проблем није само Украјина. Проблем су базе, бродови и град који више не може да троши ракету од милион долара на дрон од неколико хиљада.
Русија тврди да њен рад такође траје. Поред Арене-М, Ростец ради јефтинију куполу ЗАК-30 „Цитадељ“ са муницијом ваздушног распрскавања. Појављује се и пресретач „Јолка“, портабилни кинетички дрон који би требало да кошта око 500 долара. То је признање да скупи „Панцир“ и „Тор“ више не могу да прате број претњи. Украјинска страна тврди да је од почетка године уништила више од стотину руских система ПВО. Ако је то тачно, Москва нема луксуз да чека савршен штит. Мора да нађе јефтин.
Кедмијева формула зато није пророчанство него рачуница. Велика офанзива без антидронског кишобрана значи колоне које горе пре него што стигну до прве линије. Кад тај кишобран проради – руски, израелски или мешавина украдених и копираних решења – пробој украјинске одбране више неће зависити само од броја људи, него од тога ко контролише ниско небо. Рат дронова већ одлучује ко сме да крене напред. Следећа фаза почиње оног дана кад једна страна научи да рој обара брже него што друга стиже да га пошаље.
(Србин инфо)
