Најављени одлазак председника Србије Александра Вучића код заповедника НАТО пакта Марка Рутеа због наводне заштите Срба на Косову и Метохији је помало необичан. У суштини он подсећа на онај пример из судске праксе када је убица својих родитеља од суда затражио помиловање јер је он, забога, сироче. Сличан случај је и са председником Србије. Пошто је преко Бриселског споразума и Француско-немачког плана предао највећи део институција српске државе у јужној српској покрајини од којих су неке и цивилна заштита српски диктатор од оних који су створили самопроглашену републику Косово тражи заштиту за Србе који живе на Косову и Метохији.
У суштини ово није брига за Србе ово су предизборне крокодилске сузе које наводно треба да прикажу грађанима Србије како Александар Вучић има симпатије за Србе у јужној српској покрајини. У суштини то је лицемерна и цинична антисрпска и антидржавна политика „Аца Србина“.
Оно што може да радује јесте изјава Марије Захарове портпарола Министарства спољних послова Русије која каже да су Срби на Косову и Метохији народ који данас највише пати од тортуре и насиља у Европи. Горко казано, али је то истина. Срби на Косову и Метохији су још 2011. године у дому културе у Зубином Потоку пред више од 300 присутних делегата из целе покрајине прогласили Владимира Путина за почасног грађанина. После две године када је руски председник боравио у Београду на питање албанског новинара из Приштине како се осећа као почасни грађанин Косова и Метохије, он је одговорио да је то у реду, да је почаствован и да поштује жељу Срба са Косова и Метохије.
Ипак касније су ствари можда кренуле неким другим током. Прихватајући Бриселски споразум и Александар Вучић и Ивица Дачић погазили су Устав Републике Србије. Бриселски споразум није ни у духу Резолуције 1244 СБ. У оквиру тог споразума предвиђено је да Срби са Косова и Метохије који су до тада излазили на локалне изборе које је расписивала Скупштина Србије сада треба да гласају по уставу и закону самопроглашене републике Косово. И то не само на локалне него и на паралментарне изборе. Добар део Срба пре свега на северу Косова и Метохије није пристајао на такав велеиздајнички акт па је такве изборе и бојкотовао. Симптоматично је да је руска адимнистрација излазак Срба на такве изборе подржавала што у преводу значи да им Бриселски споразум није био мрзак. Чак је и ондашњи шеф руске канцеларије у Приштини те 2013. године лобирао у српским срединама да Срби изађу на локалне сепаратистичке изборе. Касније, посланици Срби изабрани у скупштини самопроглашене републике Косово били су чести гости руске Думе на челу са ондашњим председиком Српске листе Гораном Ракићем. Из тог разлога је и Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ реаговао говорећи да Србима није јасно како то да Русија не признаје самопроглашену републику Косово али зато прима и уважава посланике и рукводиоце из те исте сепаратистичке творевине. После тога руска Дума их више није прихватала.
И остали бројни споразуми које је Александар Вучић потписивао са Приштином нису наишли на осуду Руске Федерације иако је добар део њих био супротан званичном Уставу Републике Србије па и Резолуцији 1244 СБ коју Русија, морамо признати, тако категорички и тврдокорно брани. Индикативно је да и Француско-немачки план са ким је сагласан председник Србије и који га је усмено прихватио а у коме стоји у тачки два да Србија прихвата независност, суверености и територијални инегритет самопроглашене републике Косово није наишао на осуду руске власти. Француско-немачки план је у ствари план немачког политичара Волфанга Ишингера који значи да однос између Србије и Косова буде као однос некадашње Западне и Источне Немачке. Садашњи руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко био је на бечким договорима између Београда и Приштине званичан представник Руске Федерације, он је тада био присутан када је српска делегација на челу са Војиславом Коштуницом и Борисом Тадићем одбила уопште да разговара о Француско-немачком плану односно плану Волфанга Ишингера.
Срби са Косова и Метохије знају да Руси не могу да буду већи Срби од Срба али су сматрали и очекивали да ако ништа друго Москва је морала да скрене пажњу Вучићу да споразуме које он прихвата са Приштином нису у духу Резолуције 1244 СБ. Позицију руске стране добар део Срба не само са КиМ него уопште из Србије не може да схвати. Зашто Руска Федерација подржава Александар Вучића за кога сви у свету знају, и то више није тајна, да продаје оружје Украјини, због чега страдају руски војници и цивили. Чак и последњи долазак Володимира Зеленског у Београд имао је за циљ наставак војне сарадње односно продаје оружја Украјини од стране Београда. Али ако су Руси индиферентни према тој појави нека им тако и буде. Чак је не либећи се и потпредседник владе Србије Синиша Мали изјавио да 20 хиљада радника запослених у наменској индрустији Србије мора од нечега да живи а то је продаја оружја.
Срби и Руси су братски народи. Историја их дубоко везује. Односи између обичних људи су блиски и срдачни. Буквално нема Србина који Руса не доживљава као брата и обратно. У историји интереси нам се нису увек поклапали, што је можда и разумиљиво. Ослобођење Србије и 1804. и 1815. године без значајне помоћи руске империје није могло да се оствари. Али није увек било тако. Рецимо три епархије Светога Саве налазе се данас у Бугарској. Простор нарочито данашње западне Бугарске од Видина преко Сербике (Софије) до Ћустендила био је насељен Србима. Жеља српског краља Милутина била је да се сахрани у Сербики (Софија) на својој дедовини где се у тој његовој задужбини у истом месту налазе и његове мошти. Не зна се због чега али је тадашња руска империја сматрала да етничке границе нису битне него је била важна велика Бугарска која је у суштини ствари руска творевина и где су Руси веровали да су им Бугари ближи и искренији у односу на Србе. Историја је то дементовала али је Србија остала без територије која је по површини у размерама данашњег Косова и Метохије.
Срби са Косова и Метохије као и велики број грађана Србије сматра да без помоћи Руске Федерације Србија не може да се оствари у свом пуном уставном капацитету, зато су симпатије у руско-украјинском сукобу од стране Срба усмерене ка Москви. Уосталом, будимо искрени Украјници као нација су производ совјетског комунистичког система и ради се о истом народу кога су нажалост комунисти поделили.
Срби са Косова и Метохије као и велики број грађана Србије сматра да без помоћи Руске Федерације Србија не може да се оствари у свом пуном уставном капацитету, зато су симпатије у руско-украјинском сукобу од стране Срба усмерене ка Москви. Уосталом, будимо искрени Украјници као нација су производ совјетског комунистичког система и ради се о истом народу кога су нажалост комунисти поделили.
Српско национално веће КиМ
(Србин инфо)
