Иако је до недавно деловало да ће предстојећи избори бити својеврсни референдум између власти и студената, режим је одлучио да промени тактику. Александар Вучић, Ивица Дачић и Расим Љајић одлучили су да њихове странке на изборе изађу у више колона. Циљ је јасан – побећи од референдумске атмосфере и у збиру покупити што више гласова.

Од почетка студентских протеста у Србији је створена атмосфера у којој се очекивао директан обрачун „прса у прса“. Студенти су званично затражили расписивање парламентарних избора, а јавност је све више гледала на предстојеће гласање као на референдум о власти. У таквим условима јединствена листа СНС-а деловала је као логичан одговор. Међутим, дошло је до обрта.

Социјалистичка партија Србије одлучила је да наступи самостално, а исту одлуку раније је донела и Санџачка демократска партија Расима Љајића. Традиционално самостално ће ићи и Савез војвођанских Мађара. Опозиција, пак, такође неће изаћи јединствено иза студентске листе, већ у више колона. Режим је очигледно проценио да у таквој подељености може да профитира.

Политиколог Александар Ивковић објашњава да је у теорији тачно да одвојене листе власти могу да „захвате“ више гласова него јединствена. Међутим, до сада нико није објавио истраживање које би показало да је та разлика значајна.

„Ми ту ипак причамо о релативно малим бројевима, посебно зато што је подршка СПС-у данас много мања него раније“, каже Ивковић. Ипак, у ситуацији када се очекује егал резултат, сваки мандат може бити пресудан.Из те рачунице, а не из стварног раскола у владајућој коалицији, проистиче нова стратегија. Власт јавности продаје спин о „трзавицама“ и „независности“ СПС-а.

Вучић је чак „оцрнио“ социјалисте рекавши да им је стало само до власти, док Дачић инсистира на самосталном наступу. У суштини, ради се о класичним тројанским коњима – листама које формално делују одвојено, а суштински служе истом циљу: да у збиру омогуће режиму да преживи.

Љајићева одлука дошла је тек након што су му за месец дана смењени функционери, а да се претходно није јасно оградио од насиља над студентима у Новом Пазару. СПС годинама тоне у анонyмоусност управо због утапања у СНС, па је самостални наступ покушај да се делимично поврати идентитет и задржи онај мали проценат гласача који више не жели да гласа за напредњаке.

У атмосфери опште подељености и несигурности, режим рачуна да ће збир гласова више колона бити довољан да се избегне јасан пораз. Уместо референдума у којем би грађани директно рекли „да“ или „не“ власти, добијамо компликовану математику тројанских коња. Питање је само да ли ће бирачи овога пута пасти на ту рачуницу или ће препознати да се иза лепих прича о самосталности крије иста стара жеља да се остане на власти по сваку цену.