YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:

0:00 КФОР се повукао са моста — ко је одговоран?
1:08 Јакшић: Вучић је 15 година хвалио КФОР
2:25 Бриселски споразум разбио одбрану севера
3:20 МУП и Цивилна заштита предати систему Приштине
4:16 Полицијске базе и тврдња о „војсци Косова”
5:55 Француско-немачки план и надлежности Србије
6:46 Безбедност после повлачења и питање Високих Дечана
7:24 Етнички састав полиције на северу КиМ
9:10 Повлачење српских полицајаца 2022. године
9:41 „Полиција се понаша као казнена експедиција”

Главни мост преко Ибра у Косовској Митровици још није отворен за моторни саобраћај, али је КФОР уклонио сталну статичну тачку и започео „постепену транзицију” свог присуства, док полиција сепаратистичких власти у Приштини преузима непосредно обезбеђивање. Др Марко Јакшић за „СМС Ливе ТВ” тврди да је Александар Вучић најодговорнији за ову промену: од Бриселског споразума и предаје МУП-а и Цивилне заштите, до одлуке из 2022. године после које је око 600 српских полицајаца напустило приштински систем.

Главни мост преко Ибра, који повезује јужни и северни део Косовске Митровице, током 27 година био је једна од најосетљивијих безбедносних тачака на Косову и Метохији. КФОР је 10. августа 2026. потврдио да је почео постепено да уклања своје стално присуство са моста, образлажући одлуку „побољшаном безбедносном ситуацијом” и оптимизацијом распореда снага. На мосту су истовремено остали припадници полиције сепаратистичких албанских власти у Приштини, док КФОР наводи да задржава снажно присуство у северном делу града и могућност да процес заустави или преокрене ако се стање погорша.

Стална тачка италијанских карабињера уклоњена је, а полиција под командом Приштине добија централну оперативну улогу. Мост је, према последњим доступним информацијама, и даље отворен само за пешаке, док би одлука о пуштању моторног саобраћаја представљала следећи и политички много тежи корак. Управо та постепеност омогућава различита тумачења: Приштина говори о „нормализацији”, КФОР о оптимизацији, а Срби са севера о уклањању последње физичке препреке једностраном отварању.

Косово и Метохија је, по Уставу Републике Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, саставни део Србије, над којим Београд од 1999. нема ефективну контролу. На терену власт врше сепаратистичке албанске структуре у Приштини, уз присуство КФОР-а и ЕУЛЕКС-а. Зато питање моста није само саобраћајно: он раздваја претежно албански јужни од претежно српског северног дела града и носи сећање на бројне послератне сукобе, покушаје упада и страх да би његово отварање за возила могло да олакша притисак на српски део Косовске Митровице.

Јакшић: Вучић је годинама хвалио КФОР, а сада напада Турчина

У разговору за „СМС Ливе ТВ”, др Марко Јакшић најпре је подсетио да је Александар Вучић годинама о КФОР-у говорио као о сили која штити Србе. „Последњих 15 година, колико је на власти, Александар Вучић је све у суперлативу говорио о КФОР-у. Говорио је да је КФОР тај који штити Србе и да су захваљујући њему Срби остали на простору јужне српске покрајине”, казао је Јакшић. Зато садашњи Вучићев напад на команданта КФОР-а, турског генерала Озкана Улуташа, он види као покушај пребацивања одговорности са Београда на међународну мисију.

Вучић је саопштио да се смањивање присуства спроводи без сагласности градоначелника Северне Митровице Милана Радојевића и најавио писмо генералном секретару НАТО-а Марку Рутеу. Такође је критиковао Улуташа, док КФОР одговара да је процес транспарентан, координисан са релевантним актерима и да је начелник Генералштаба Војске Србије Милан Мојсиловић редовно информисан.

Јакшић, међутим, иде корак даље и оспорава саму представу КФОР-а као заштитника Срба. „Ми који живимо овде знамо да КФОР није дошао да заштити Србе, него да формира још једну албанску државу на Балкану”, рекао је, наводећи прогоне, убиства и нападе на Србе од 1999. године. Његова оцена је политички став и оптужба, док формални мандат КФОР-а по Резолуцији 1244 јесте одржавање безбедног окружења и слободе кретања за све заједнице. Управо раскорак између мандата на папиру и искуства Срба на терену представља срж Јакшићеве критике.

Од Бриселског споразума до повлачења српских полицајаца

Најважнија Јакшићева теза јесте да одбрана северног дела Косовске Митровице није сломљена сада, повлачењем карабињера са моста, већ много раније — Бриселским споразумом из 2013. године. „Ту одбрану северног дела Косовске Митровице управо је разбио Александар Вучић потписујући Бриселски споразум. После тог потписа распала се одбрана Срба на северу Косова и Метохије”, рекао је. Према њему, Вучић сада „лије крокодилске сузе над политичким грешкама које је сам правио”, било самостално, било у договору са западним центрима моћи који су га подржали.

Документа Европске уније потврђују да је Бриселски споразум предвидео интеграцију полицијских, безбедносних, правосудних и општинских структура на северу у систем који делује по законима Приштине. До средине 2015. године 287 бивших припадника МУП-а Србије било је интегрисано у такозвану Косовску полицију, уз успостављање Регионалне команде Север, чији је састав требало да одражава етничку структуру четири северне општине. Јакшић управо тај процес назива „утапањем” српског МУП-а и предајом сепаратистима, јер су српски полицајци престали да делују као орган Републике Србије и постали део система Приштине.

Следећи корак било је гашење и интегрисање Цивилне заштите, организације која је на северу имала и безбедносну и спасилачку улогу, а коју Јакшић непосредно везује за одбрану моста и леве обале Ибра. Он тврди да је њеним укидањем нестао организовани српски механизам који је могао да заустави упаде и једностране акције. По Јакшићу, управо је тим уступцима омогућено специјалним јединицама РОСУ да улазе на север, хапсе Србе и изведу акције попут бруталног хапшења Марка Ђурића у Косовској Митровици 2018. године.

Година и догађај	Шта је формално промењено	Последица коју истиче Јакшић
2013 — Бриселски споразум	Полицијске, правосудне и друге структуре на северу интегришу се у систем Приштине	Срби губе сопствени институционални механизам одбране севера
2014–2015 — интеграција полиције	287 бивших припадника МУП-а улази у такозвану Косовску полицију; формира се Регионална команда Север	Српски полицајци више не делују као орган Републике Србије
2015 — Цивилна заштита и споразум о мосту	Цивилна заштита се гаси/интегрише; Београд прихвата ревитализацију и будуће отварање моста	Уклањају се структуре и препреке настале ради одбране северног дела града
2018 — проширење мандата КБС	Приштина законима претвара КБС у оружану формацију; српски посланици бојкотују гласање	Јакшић политичку одговорност приписује Вучићевој широј политици, али његов навод о кворуму није потврђен
Новембар 2022 — напуштање институција	Око 600 српских полицајаца, судије и локални функционери напуштају приштински систем	Полицијске станице и командни кадар постепено прелазе у руке Албанаца
Август 2026 — мост на Ибру	КФОР уклања сталну тачку и непосредну улогу постепено препушта полицији Приштине	Последња видљива међународна препрека једностраном отварању постаје слабија

Споразум о мосту потписан је још 2015. године

Важан део позадине, који се често изоставља у дневнополитичким препиркама, јесте да је режим Александра Вучића још 25. августа 2015. у дијалогу под покровитељством ЕУ противзаконитито и противуставно прихватио споразум о ревитализацији главног моста. Документи Европске уније из тог периода наводе да је мост требало да буде отворен за сав саобраћај најкасније до краја јуна 2016, а касније је рок померан на јануар 2017. Радови су завршени, али је моторни саобраћај остао затворен због безбедносних и политичких спорова, отпора Срба и сталног присуства КФОР-а.

Базе, Горан Ракић и спорни навод о „војсци Косова”

Јакшић је изнео и тврдњу да је Вучићева политика омогућила изградњу полицијских база и пунктова на северу Косова и Метохије. Као политичку везу наводи Горана Ракића, некадашњег председника Српске листе и министра у влади сепаратистичких власти у Приштини, тврдећи да су представници те листе гласовима или учешћем у систему давали легитимитет ширењу полицијске инфраструктуре. Он сматра да је последица такве политике то што специјалне јединице сада имају трајне базе, контролне пунктове и логистику дубоко у српским срединама на северу покрајине.

Јакшић је затим рекао и да је Српска листа, по Вучићевом налогу, дала кворум за промену устава самопроглашеног „Косова” и формирање његове војске.

Суштина Јакшићевог ширег става ипак остаје јасна: он сматра да је председник Србије, као врховни командант Војске Србије, политиком постепених уступака помогао учвршћивању оружаних и полицијских структура сепаратистичке власти на територији Србије. „Остаће забележено у историји да је командант српске војске учествовао у стварању противничке војске на тлу Србије”, поручио је.

Француско-немачки план и губитак преосталих надлежности

Јакшић је као следећу етапу навео прихватање француско-немачког плана из 2023. године и Охридског анекса. По његовом тумачењу, тиме је Вучић наставио да уклања надлежности Републике Србије над јужном покрајином, прихватајући да се односи уређују као односи две стране које међусобно признају документа, симболе и територијални интегритет. Вучић није потписао тај документ, али Европска унија тврди да су споразум и анекс прихваћени и правно обавезујући за обе стране јер их је председник Србије тада усмено прихватио, а те наводе Брисела он никада није демантовао.

„Александар Вучић је последњи човек који има право да говори о безбедности, јер је он узрок свих српских невоља и терора који се спроводи над Србима”, рекао је Јакшић. Овако оштра оцена обједињује његов став о Бриселском споразуму, Цивилној заштити, полицији, мосту и француско-немачком плану: сваки појединачни потез можда је представљан као привремена деескалација, али је њихов збир, по Јакшићу, довео до тога да Србија више нема ни полицију, ни судство, ни организовану безбедносну структуру која би на терену заштитила њене грађане.

Повлачење српских полицајаца 2022. као пресудна грешка

Други кључни моменат у Јакшићевој анализи јесте колективно напуштање приштинских институција у новембру 2022. године, после спора о регистарским таблицама. Он у изјави помиње више од 800 српских полицајаца, док извештаји Ројтерса и ЕУЛЕКС-а говоре о приближно 600 припадника српске националности који су напустили полицију. Заједно са њима повукли су се градоначелници, судије и други функционери. Српска листа је тада саопштила да институције напушта због једностраних одлука Аљбина Куртија, а политички врх Србије је тај потез подржао.

Јакшић тврди да је Вучић наредио повлачење и да је тиме сам уклонио последњу бројну српску компоненту у полицији на северу. „Више од 800 српских полицајаца скинуло је униформе, вратило дуге и кратке цеви и зато се данас дешава ово што се дешава Србима”, рекао је.

После масовних оставки, Приштина је попуњавала упражњена места, а поверење српског становништва у полицију додатно је нестало. Јакшић тврди да су сада сви командири четири полицијске станице на северу Албанци и да етнички састав полиције више не одражава структуру становништва. Бриселски модел и документи о интеграцији заиста су предвиђали да Регионална команда Север одражава етнички састав четири општине, док је Ахтисаријев план локалну полицију везивао за заступљеност заједница. Зато Јакшић сматра да би режим Александра Вучића морао да захтева српске командире станица и српског команданта регионалне полиције, уместо што се ослања на протестна писма после свршеног чина.

„Казнена експедиција” и страх Срба на северу

Јакшић садашње полицијско присуство описује као „казнену експедицију”, позивајући се на претресе, хапшења и пребијања Срба. У разговору је навео случај Ненада Рашковића из села Дрен у општини Зубин Поток, чије су фотографије повреда изазвале узнемирење, као и Бранимира Вићентијевића и друге приведене Србе. Албанске сепаратистичке власти одбацује тврдње о системском етничком насиљу над Србима и појединачне акције образлаже истрагама, али српски представници траже независну проверу поступања полицајаца, објављивање снимака и кажњавање одговорних за прекомерну силу.

У том контексту, повлачење КФОР-а са сталне тачке има снажан психолошки ефекат, чак и ако КФОР тврди да оперативно остаје близу. За Србе који полицији Приштине не верују, карабињери су представљали последњи међународни тампон. Јакшић, парадоксално, сматра да сама стража на мосту ни до сада није имала велики практичан значај, јер је пропуштала пешаке из јужног у северни део града и стајала уз албанске полицајце. Ипак, уклањање те стражарске тачке симболично показује да Приштина напредује ка циљу који је годинама најављивала — потпуном отварању и контроли моста.

Високи Дечани за сада остају под првом заштитом КФОР-а

Уредник „Србин.инфо” Дејан Петар Златановић питао је Јакшића и да ли ће повлачење међународних снага угрозити манастир Високи Дечани. Јакшић је одговорио да, према информацијама које има, италијански контингент остаје. КФОР је у августу започео укључивање припадника полиције Приштине у своју безбедносну архитектуру око манастира, али је званично саопштио да и даље остаје „први одговорни” за безбедност ове светиње. То је важна разлика у односу на мост, где непосредна улога КФОР-а видљиво слаби.

Искуство уништавања и напада на српске цркве, манастире и гробља, посебно током мартовског погрома 2004. године, објашњава зашто Срби не прихватају уверавања да је безбедносна ситуација „побољшана”. За њих безбедност не значи само мањи број регистрованих инцидената, већ постојање институције којој верују и која ће реаговати пре напада. Ако се и обезбеђење Дечана једног дана у потпуности препусти полицији сепаратистичке власти, биће неопходне јасне међународне гаранције, стални надзор и механизам моменталног повратка КФОР-а.

Ко је онда најодговорнији за мост?

Формалну одлуку о постепеном уклањању сталне тачке донео је КФОР у оквиру ширег НАТО плана смањивања и прилагођавања мисије током 2026. и 2027. године. Непосредну политичку корист од те одлуке имају Аљбин Курти и сепаратистичка власт у Приштини, која је годинама захтевала потпуно отварање моста. Али Јакшићева оптужба усмерена је на Вучића зато што је током претходних 13 година прихватао споразуме, гасио или интегрисао српске структуре, подржао повлачење Срба из полиције и оставио север без сопствене институционалне снаге.

Зато одговорност има више нивоа: КФОР је одговоран за садашњу процену да се стална тачка може уклонити; Приштина за коришћење полиције и институција ради ширења фактичке контроле; а режим Александра Вучића за све договоре и одлуке којима су Срби постепено остали без полиције, суда, Цивилне заштите и могућности да на терену условљавају отварање моста. Вучићево писмо Рутеу може бити дипломатски покушај да се процес заустави, али не брише чињеницу да је споразум о ревитализацији и будућем отварању моста прихваћен у време док је управо он водио Владу Србије.

Јакшићев закључак је зато недвосмислен: „Оно што нас је снашло и ова политичка катаклизма јесу захваљујући председнику Србије оличеном у Александру Вучићу.” Његове речи представљају тешку политичку оптужбу, али су засноване на низу стварних институционалних промена које се могу пратити од 2013. до данас. Да би јавност донела коначан суд, држава Србија мора да објави све записнике, инструкције Српској листи, планове повлачења из институција и комуникацију са КФОР-ом о мосту — јер се без тих докумената одговорност поново своди на међусобно оптуживање после изгубљене позиције.

Аутор: Дејан Петар Златановић
Извор: Србин.инфо / СМС Ливе ТВ