YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:

0:00 Ванредно укључење о пожару у Делиблатској пешчари
0:44 Паровић: Неславни европски рекорд
1:27 Инжењерска анализа и извори података
2:22 Хронологија: 21. и 26. јул, па 2. август
3:37 Кишни период као пропуштена шанса за гашење
4:46 Оптужба: Вучићев притисак и слање екипе у Шпанију
5:56 Медијска кампања и повратак ватрогасаца
6:58 Зеленски у Београду и нетражена руска помоћ
8:28 Касно тражење међународне подршке
9:31 Поређење са механизмом пада надстрешнице
10:26 Песак, санација и сумња у будуће ветропаркове
12:01 Документи, време и последице за наредних 20 година

Делиблатска пешчара гори дуже од месец дана, а др Мирослав Паровић у ванредном укључењу за „Србин.инфо” изнео је тешку оптужбу: да пожар није угашен у повољнијим временским условима зато што је власт Александра Вучића приоритет дала политичком маркетингу и слању елитне ватрогасне јединице у Шпанију. Он тврди и да међународна помоћ није правовремено затражена због доласка Владимира Зеленског, јер власт, по његовој оцени, није желела руске летелице у Србији док је украјински председник у Београду.

Пожар у Специјалном резервату природе „Делиблатска пешчара” први пут је уочен 21. јула око 13 часова, у састојини црног и белог бора старој 69 година, наводи се у хронологији ЈП „Војводинашуме”. Ватра је истог дана око 21 час локализована, али не и потпуно угашена, након чега су остављене екипе за осматрање. Уследила су поновна активирања 26. јула, 2. августа и, у много опаснијем обиму, 5. августа, када се ватра под утицајем ветра отела контроли. До 20. августа, када је јавно предузеће објавило саопштење, пожар још није био угашен, а борба са ватром настављена је и наредних дана.

Управо на разлици између речи „локализован” и „угашен” Паровић заснива најважнији део своје анализе. Он одбацује представљање каснијих распламсавања као потпуно нових пожара и тврди да се ради о истој ватри која од 21. јула никада није у целини ликвидирана. „Нису га угасили, али је, по њиховим проценама, пожар од тог момента постао безопасан. Већ 26. јула поново се активирао и проширио на пет хектара”, рекао је Паровић, позивајући се на дневник „Војводинашума” и сопствену инжењерску анализу метеоролошких података са подручја Вршца.

Паровић: Киша и ниже температуре биле су пропуштена шанса

Паровић наглашава да је између 20. и 25. јула температура била испод 30 степени, уз кишу или пљускове током више дана, што је, по његовом тумачењу, био најповољнији могући прозор за потпуно гашење. На снимку који је приложен уз изјаву приказани су историјски метеоролошки подаци за аеродром Вршац: 20. јула забележени су киша и пљускови, 22, 23. и 24. јула падавине, а максималне температуре кретале су се од 25 до 29 степени.

„Управо је тај период био кључан и у том периоду пожар је морао бити угашен, јер се по свим метеоролошким извештајима знало да следи топлотни талас”, казао је Паровић. Према његовим речима, када су наступили августовске температуре близу 40 степени, без падавина, уз сув ваздух и ветар, гашење је постало неупоредиво теже. Он сматра да стручне службе нису смеле да се задовоље локализацијом и проценом да нема опасности од ширења док су испод површине могли да остану жаришта у боровој простирци и земљишту.

„Војводинашуме” саопштиле су да је 26. јула ветар распламсао ватру на додатних пет хектара, да су ангажоване четири ватрогасне јединице и хеликоптер МУП-а са 12 налета, те да је пожар потом поново локализован. Следеће активирање забележено је 2. августа, а 5. августа ватра се, према истом извору, неконтролисано проширила. Предузеће истиче да гашењем руководи МУП, односно Сектор за ванредне ситуације, док „Војводинашуме” немају овлашћење да доносе оперативне одлуке о гашењу.

Датум	Проверљив догађај	Зашто је важан
21. јул 2026.	Пожар уочен око 13.00; локализован око 21.00, али није проглашено да је потпуно угашен	Почетак званичне хронологије
26. јул	Поновно активирање; ветар проширио пожар на око пет хектара; ангажован и хеликоптер МУП-а	Потврђује да је жариште и после прве локализације захтевало интервенцију
28. јул	Србија послала у Шпанију 40 припадника, 16 возила и „супер пуму”, по налогу Вучића	Централна тачка Паровићеве оптужбе о погрешном приоритету
2. август	Још једно активирање пожара	Показује да проблем није био трајно решен
5. август	Ватра се услед ветра неконтролисано проширила	Почетак најтежег периода пожара
6. август	Вучић дочекао екипу која се вратила из Шпаније и јавно признао „велике проблеме” у Пешчари	Домаћа криза већ је била видљива у тренутку свечаног дочека
7–8. август	Владимир Зеленски боравио у првој званичној посети Србији	Паровић овај термин повезује са одлагањем руске помоћи
19–20. август	Руски „иљушин 76” стигао у Ниш и почео дејство из ваздуха	Руска помоћ стигла је тек после посете Зеленског
21–22. август	Србија активирала Механизам цивилне заштите ЕУ; најављени хеликоптери и копнене екипе више држава	Шира међународна помоћ затражена је после вишенедељног пожара

Четрдесет ватрогасаца и „супер пума” отишли у Шпанију

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић 28. јула испратио је у Шпанију 40 припадника МУП-а, међу којима 37 ватрогасаца-спасилаца и три члана медицинског тима, затим пет чланова посаде и официра за везу, 16 возила и хеликоптер Х215 „супер пума”. И Дачић и касније Вучић рекли су да је помоћ упућена по налогу, односно на иницијативу председника Србије. МУП је тада саопштио да, упркос одласку екипе, земља има довољно снага за интервенције и да је „камов” стациониран у Нишу као део домаћег капацитета за гашење пожара.

Паровић, међутим, тврди да је одлазак најобученијег дела људства и технике могао да буде одобрен само ако је претходно створен административни закључак да у Делиблатској пешчари више нема озбиљне опасности. „Они су то констатовали под притиском Александра Вучића, лично њега и његовог кабинета”, рекао је он, упоређујући тај механизам са, како каже, политичким притиском да се објекти прогласе безбедним пре него што су заиста безбедни.

„Није спорно да помогнете другима у моменту када завршите проблем код куће”, нагласио је Паровић. Он сматра да је власт, уместо да у данима кише и нижих температура сву расположиву снагу усмери на потпуно гашење жаришта, изабрала сцену на којој Србија помаже Европи. Према његовим речима, провладини медији су у исто време исмевали Хрватску, Француску и Шпанију због пожара и стварали слику Србије као потпуно безбедне земље. Тај пропагандни оквир, тврди, био је важнији од процене дугорочног ризика у заштићеном природном добру.

Када је 6. августа у Палати Србија дочекао повратнике из Шпаније, Вучић је похвалио њихову храброст и рекао да су у „пријатељској Шпанији” штитили животе и безбедност. У истом обраћању, међутим, признао је: „Имамо великих проблема у Делиблатској пешчари”, навео да се бране два насеља и најавио укључивање војних хеликоптера. Овај јавни исказ је значајан јер показује да је до свечаног дочека пожар већ представљао озбиљну домаћу кризу, коју је морао да призна и сам Вучић.

Зеленски у Београду, руска помоћ тек после његове посете

Најосетљивији део Паровићеве изјаве односи се на временско поклапање пожара, повратка ватрогасаца из Шпаније и дводневне посете Владимира Зеленског Србији 7. и 8. августа. Паровић тврди да је свечани дочек екипе 6. августа служио и као „медијска покривалица” за долазак украјинског председника. Још важније, он сматра да Вучић у тим данима није желео да затражи руске летелице за гашење, јер би њихово присуство у Србији током посете Зеленског политички компромитовало поруку сусрета Београда и Кијева.

„Истовремено није могао да позове Русе јер је Володимир Зеленски у Србији”, изјавио је Паровић, додајући да се, по његовом тумачењу, власт нашла између две непријатне слике: авиона држава ЕУ и НАТО-а који гасе пожар док је Зеленски у Београду и руске летелице која стиже у истом тренутку. Он тврди да је због тог политичког калкулисања помоћ затражена тек када је пожар постао стихијски, запретио насељима и приближио се граници са Румунијом. Мотив који Паровић приписује Вучићу није потврђен званичним документом, али редослед датума јесте проверљив и отвара питање зашто међународни механизми нису раније активирани.

Руски противпожарни авион „иљушин 76” слетео је у Ниш 19. августа, а дејство над Пешчаром почео је 20. августа. Авион може да избаци око 42 тоне воде у једном налету, а већ првог дана извео је више летова и бацања воде на највећа жаришта.

Према Ројтерсу, Србија се обратила Русији након што није било расположивих европских летелица, док је портпарол Европске комисије 20. августа потврдио да Србија до тог тренутка није активирала Механизам цивилне заштите ЕУ. Тај механизам активиран је 21. августа, после чега су најављени хеликоптери и копнене екипе из више европских држава. Хронологија, дакле, потврђује да је руска ваздушна помоћ затражена и стигла после посете Зеленског.

„Исти механизам као код надстрешнице”

Паровић је у интервјуу повукао паралелу између пожара и пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду. Његова теза је да политички врх тражи од служби да формално потврде да је све под контролом како би се испунио медијски или политички рок, иако ризик није отклоњен.

„Неко нареди да нешто мора да се уради, да мора да се отвори железничка станица иако нема употребну дозволу; исто је овде — неко је без права натерао људе да пошаљу ватрогасце у Шпанију, а нама је пожар букнуо и уништио национално добро”, рекао је Паровић.

Ова аналогија представља његов политички суд, а не правоснажно утврђену чињеницу. Ипак, она поставља конкретна питања на која надлежни могу да одговоре документима: ко је 26. јула проценио степен опасности; на основу којих параметара; ко је одобрио састав и обим мисије у Шпанији; колико је људства и ваздухоплова остало у Србији; када је први пут предложено тражење међународне помоћи; и ко је одлучио да се тај захтев одложи или сузи. Без јавних одговора на ова питања простор за политичке оптужбе остаје отворен.

Паровићева тврдња	Шта је јавно потврђено	Шта није доказано
Пожар од 21. јула није потпуно угашен, већ се поново активирао	„Војводинашуме” бележе локализацију 21. јула и активирања 26. јула, 2. и 5. августа	Стручна квалификација да је све време реч о једном непрекидном пожару, а не више реактивација
Вучић је дао предност мисији у Шпанији над Пешчаром	Мисија је послата 28. јула по његовом налогу; пожар је поново активиран два дана раније	Да је Вучић лично наредио службама да опасност прикажу мањом него што јесте
Долазак Зеленског одложио је тражење руске помоћи	Зеленски је био у Србији 7–8. августа; руски авион стигао је 19. августа	Да је управо посета Зеленског била разлог одлагања
Помоћ ЕУ затражена је прекасно	До 20. августа механизам ЕУ није био активиран; активиран је 21. августа	Ко је и зашто одлучио о датуму активирања

Паровић упозорава на песак, санацију и ветропаркове

У наставку разговора Паровић је изнео и сумњу да би последице пожара могле да буду искоришћене за нове послове блиске властима. Тврди да би после уништења шума могло да уследи незаконито вађење песка за ЕКСПО и друга градилишта, извлачење новца кроз санацију и рекултивацију, као и померање граница заштићеног подручја како би се отворило место за ветропаркове. Он указује да је јужни Банат изузетно богат ветром и повезан високонапонском инфраструктуром која омогућава извоз електричне енергије према Европској унији, а потенцијално и Украјини.

„Они ће после овога украсти нове количине песка и одвести их на ЕКСПО и друга градилишта мимо права, јер је то природни резерват. Онда ће украсти паре на санацији терена и рекултивацији”, рекао је Паровић. Додао је да постоји, како се изразио, „велика и оправдана бојазан” да ће бити промењене границе заштићеног подручја у корист инвеститора у ветроенергетику.

„Војводинашуме” су, са друге стране, навеле да план санације и обнове може бити израђен тек после коначног гашења пожара, утврђивања опожарене површине и процене штете. Управо ће та документа бити кључна за јавну контролу: границе изгорелих парцела, количина уклоњене дрвне масе, план пошумљавања, евентуално вађење и транспорт песка, поступци јавних набавки и све измене просторних планова. Ако институције објаве те податке у машински читљивом облику, Паровићеве сумње моћи ће да буду проверене пре него што настану нове злоупотребе.

Вековна шума, последице које могу трајати деценијама

Паровић посебно наглашава да штета у Делиблатској пешчари није упоредива само бројем изгорелих хектара са медитеранским пожарима. Велики део шума у Пешчари подигнут је људским радом како би се везао песак, спречило његово разношење и створила стабилна шумско-степска заједница.

„Нама су изгореле шуме које су сађене пре стотину година. Штета је немерљива, јер је Пешчара морала да буде пошумљена да се песак не би ширио и односио, а сада је остала гола”, рекао је он, процењујући да ће последице оптерећивати Србију најмање наредних двадесет година.

Подаци о захваћеној површини мењали су се како се пожар ширио и како су стизале нове процене. Паровић у изјави помиње чак 18.000 хектара, али ту бројку не треба преносити као утврђену: у каснијим извештајима помињано је приближно 3.000 до више од 3.500 хектара од укупно око 35.000 хектара резервата. Коначна површина и структура штете моћи ће да се утврде тек после гашења, теренског премера и стручне процене. Зато је важније од надметања бројкама да јавност добије јединствену карту пожара и прецизан списак уништених шумских састојина и станишта.

Паровић закључује да се позива на податке институција које контролише сама власт — дневник „Војводинашума”, извештаје Сектора за ванредне ситуације и метеоролошке записе — и да зато очекује од власти да одговори чињеницама, а не нападима на друштвеним мрежама. „Од чињеница се не може побећи, сем у Вучићевој Србији, у којој они могу да прогласе и да је Земља равна плоча”, поручио је.

Случај Делиблатске пешчаре зато није само прича о једном шумском пожару. Он је тест да ли ће држава објавити ко је, када и на основу чега процењивао ризик, зашто су елитне снаге послате у иностранство док домаће жариште није било коначно угашено и зашто је руска и европска помоћ стигла тек после вишенедељне борбе. Одговорност не може бити утврђена телевизијским наступима ни опозиционим оптужбама, већ документима, стручним вештачењем и независном истрагом. Управо то је најважнији захтев који произлази из Паровићеве изјаве.

Аутор: Дејан Петар Златановић
Извор: Србин.инфо