Према Маргетићевим наводима, реч је о „информацији“ написаној и потписаној у новембру 1993. године, коју је саставио Славко Алексић, представљен као командант „Новосарајевског четничког одреда“. Маргетић истиче да се у документу помиње донација у износу од 20.000 немачких марака, коју је, како тврди, извесни италијански гост дао за потребе одреда.

Маргетић даље наводи да је, према садржају документа, та донација предата преко добровољца одреда Александра Вучића, што он у својој објави користи као основ да изнесе тврдњу да је Вучић био директно повезан са „страним гостима“ који су долазили у ратно Сарајево.

Посебно наглашава део документа у којем се помиње да ће добровољци који су пружали „логистику страним гостима“ добити додатак на плату, што Маргетић тумачи као индиректан доказ да је постојала организована подршка за активности које он доводи у везу са својим ранијим тврдњама о такозваним „људским сафаријима“.

У истој објави Маргетић тврди и да овај документ није усамљен случај, већ да поседује више материјала из архиве одреда. Како наводи, те документе су му предали саборци Славка Алексића, којима је Алексић наводно поверио део ратне архиве „за случај да му се нешто деси“.

Маргетић додаје да је до предаје документације дошло након Алексићеве смрти, коју он у својој интерпретацији описује као „наглу“, износећи и тврдњу да је у томе учествовала БИА, али за те наводе није понудио доказе осим сопственог тумачења.

Остаје да се види да ли ће надлежне институције реаговати на ове објаве, као и да ли ће бити покренута било каква независна провера аутентичности документа који је Маргетић пласирао у јавност.