У погрому и прогону људи са својих огњишта нема ништа за понос и обиљежавање, написала је на свом Фејсбук налогу посланица ПЕС-а Јеленка Андрић.

„У политику сам ушла са жељом да ствари мијењам набоље – у заједници, институцијама и односима међу људима. Због тога вјерујем да Црна Гора мора бити окренута будућности, спремна на разговор, сарадњу, суживот и компромисе, али вјерујем да отвореност према другима не смије да подразумијева одрицање од себе. Свака озбиљна политика, као и сваки озбиљни актер, морају знати гдје су мјера и граница које чувају достојанство, идентитет и одговорност према сопственом народу.“

Зато сматрам да представнику Црне Горе није било мјесто на прослави војне операције „Олуја“ у Книну, додала је.

Апсолутно сам против одлуке Ервина Ибрахимовића и МВП да пошаље представника на прославу.

„Хрватска има право да гради своју државну политику сјећања, али исто тако, савремена Црна Гора нема обавезу да учествује у обиљежавању догађаја који је за десетине хиљада људи значио смрт, прогон, губитак дома и трајно расељавање.“

Међу прогнанима су били и бројни људи поријеклом из Црне Горе, као и породице које су уточиште пронашле у нашој земљи. Та траума проузрокована нечијим злочином није туђа и не може бити избрисана дипломатским протоколом, даље је написала.

„С тим у вези, сматрам да присуство званичног представника Црне Горе на таквој прослави није чин ни помирења, нити било какве рационалне дипломатске добре воље. Добри односи се не граде прећуткивањем, у најмању руку, нелагодности, а поготово не тако што ћемо ћутати пред сопственим страдањем и учествовати у празновању које не поштује жртве. Тиме се не превазилази прошлост, већ се доприноси њеном једностраном тумачењу и прећутном аболицирању злочина почињених током и након војне операције.“

Као неко ко се залаже за интеграцију наше земље у тековине европских народа, морам подсјетити да ће пут према Европској унији свакако подразумијевати и непријатне разговоре са будућим партнерима, нагласила је.

„У њих морамо ући усправни, спремни да чујемо друге, али и одлучни да се чује наша страна историје. Добросусједски односи не смију захтијевати да се одрекнемо сјећања, јер европска будућност не може бити изграђена на забораву жртава.“

„У прогону људи са њихових огњишта нема ничега за славље, а у прећуткивању њихове патње нема ничега европског.“

Нема заборава за страдале и прогнане у „Олуји“. Црној Гори није мјесто на њеној прослави, ни преко отправника послова, ни преко било којег другог званичног представника, закључила је на крају.