Ако је веровати новим реторичким бравурама, Александар Вулин има знатно богатију војну каријеру него што то памте званични архив и обично памћење. Политичар који се у историју српске одбране уписао по томе што је војни рок успешно „одслужио“ тек у својим четрдесетим годинама — и то у трајању од читавих 15 дана — одједном се присећа својих тобожњих ратишта по Босни и Херцеговини и борбе на Косову и Метохији.
За некога ко је годинама био ослобођен војске због „диоптрије и здравствених разлога“, листа његових накнадно откривених ратних подвига расте обрнуто пропорционално времену које је заиста провео у униформи.
Од „пешадијског курса“ до митског борца
Подсећања ради, јавност памти вишенедељну медијску помпу када је тадашњи министар одбране коначно навукао униформу и одрадио убрзани двонедељни курс резервног састава, чиме је поносно скинуо етикету некога ко није одслужио војни рок.
Међутим, убрзани курс од две недеље очигледно је у Вулиновој биографији добио компресовану снагу деценијског ратовања. Тврдње о учешћу у ратним дејствима у БиХ и на Косову звуче као епска надоградња бирократске реалности:
Реалност: Двонедељни курс у четрдесетим годинама живота.
Митологија: Прва линија фронта у БиХ и одбрамбене борбе на Косову.
Када се политичка реторика о патриотизму промеша са заборавношћу о сопственом здравственом картону из деведесетих, добије се визија у којој је 15 дана полигонизације једнако годинама теренског ратовања. Изгледа да је за неке у српској политици најтежа битка управо она – са сопственом биографијом.
Славија инфо





















