Пензионисани генерал Војске Југославије Момир Стојановић, некадашњи начелник безбедности Приштинског корпуса и први директор Војнобезбедносне агенције (ВБА), објавио је данас да је поново добио позив Тужилаштва за ратне злочине у Београду ради саслушања због сумње да је починио ратни злочин на Косову. Његово саопштење преносимо у целости:
https://www.facebook.com/momir.stojanovic.892112/posts/3344131342435645?ref=embed_post
СРАМОТА ДРЖАВЕ УКОЛИКО ЈЕ ЈОШ УВЕК ИМА
Крвариш седам година на Косову и Метохији и часно у складу са одредбама Међународног суда за ратно и хуманитарно прво браниш отаџбину од спољне агресије.
- године се одазовеш позиву својих ратних другова оптужених пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу и као сведок одбране са тужилаштвом продјеш кроз сва дешавања ратних година.
- године ти по захтеву међународно непризнате државе тзв. Косова стигне међународна црвена Интерполова потерница због наводно почињеног ратног злочина у догађају са киме немаш никакве везе. Уредно се јавиш Суду за ратне злочине и захтеваш да се спроведе истрага по предметном догађају. Након трогодишње истраге у којој се промене три тужиоца добијеш Службену белешку којом се обуставља поступак због недостатка доказа и у којој је јасно образложено да немаш никакве везе са предметним догађајем.
Као слободан грађанин обратиш се Министарству правде и Централи Интерпола своје земље са захтевом да резултате истраге доставе Дирекцији Интерпола у Лиону ради обуставе потернице. Не добијеш никакав одговор нити те било ко од државних органа контактира.
Након седам година ових дана на адреси на којој одавно не живиш добијеш позив Суда за ратне злочине у Београду да се јавиш у ту установу ради саслушања због сумње да си починио ратни злочин. Како је позив адресиран на стару адресу коју је као и многих колега ветерана неко из државног апарата твоје земље уступио косовском правосуђу може се закључити да је понављање целог процеса по захтеву правосуђа непризнате а можда и признате а ми не знамо државе Косова. А можда је све ово у функцији дисциплиновања и застрашивања политичких неистомишљеника.
Нема страха и нема назад, иза је Србија али не оваква и са овом влашћу.
Ето моји ратни другови сигуран сам ду су ваше приче теже и болније али се морамо изборити за државу која то разуме.
Како наводи, претходна истрага је против њега још 2019. године обустављена због недостатка доказа, али је „неко из државног апарата“ његове податке доставио правосуђу тзв. Косова у Приштини.
Тренутно се на Косову и Метохији спроводи „лов на Србе“, хапсе се масовно и руше им се куће, спроводе се ексхумације и судски поступци за тзв. ратне злочине на Косову по налогу Куртијевог режима. Ратни ветерани и борци са Кошара и Паштрика се третирају као терористи, а информације им стижу од велеиздајничког режима.
„Након седам година ових дана на адреси на којој одавно не живим добио сам позив Суда за ратне злочине у Београду да се јавим ради саслушања због сумње да сам починио ратни злочин“, саопштио је Стојановић.
Објављујући фотографије судског позива, службене белешке Тужилаштва за ратне злочине и друге документације, Стојановић је саопштио да је против њега раније, по захтеву косовског правосуђа, већ вођена истрага у Србији, али да је после трогодишњег поступка обустављена због недостатка доказа.
„Уредно се јавиш Суду за ратне злочине и захтеваш да се спроведе истрага по предметном догађају. Након трогодишње истраге у којој се промене три тужиоца добијеш службену белешку којом се обуставља поступак због недостатка доказа и у којој је јасно образложено да немаш никакве везе са предметним догађајем“, навео је Стојановић.
Додаје да се потом обратио Министарству правде и националној канцеларији Интерпола са захтевом да резултате истраге доставе Генералном секретаријату Интерпола у Лиону ради укидања црвене потернице, али да, како тврди, „није добио никакав одговор нити га је било ко од државних органа контактирао“.
Према његовим речима, ових дана поново је добио позив Тужилаштва за ратне злочине.
„Како је позив адресиран на стару адресу, коју је, као и многих колега ветерана, неко из државног апарата уступио косовском правосуђу, може се закључити да је у питању понављање целог процеса по захтеву правосуђа непризнате, а можда и признате, а да ми то не знамо, државе Косово. А можда је све ово у функцији дисциплиновања и застрашивања политичких неистомишљеника“, написао је Стојановић.
Интерпол и обустављена истрага
Пензионисани генерал Војске Југославије, некадашњи начелник Службе безбедности Приштинског корпуса, први директор Војнобезбедносне агенције, бивши народни посланик и председник скупштинског Одбора за контролу служби безбедности, од фебруара 2024. године налази се на челу Српског националног већа Косова и Метохије. Годинама је један од највећих критичара режима Александра Вучића.
За њим је фебруара 2015. године, на захтев тадашњег Еулекса и суда у Ђаковици, расписана црвена Интерполова потерница због сумње на ратне злочине над албанским цивилима на Косову. Против њега се поступак на Косову води у одсуству.
Стојановић наводи да се након расписивања потернице сам јавио Тужилаштву за ратне злочине Србије и затражио спровођење истраге.
„Након трогодишње истраге у којој се промене три тужиоца добијеш службену белешку којом се обуставља поступак због недостатка доказа и у којој је јасно образложено да немаш никакве везе са предметним догађајем“, навео је Стојановић.
Уз објављену документацију налази се и службена белешка Тужилаштва из 2019. године из које произлази да је поступак обустављен због недостатка доказа.
Како даље тврди, након тога обратио се Министарству правде Србије и националној канцеларији Интерпола са захтевом да о исходу истраге обавесте Генерални секретаријат Интерпола у Лиону ради укидања међународне потернице.
„Не добијеш никакав одговор нити те било ко од државних органа контактира“, навео је.
Међутим, према његовим тврдњама, ових дана уследио је нови позив Тужилаштва за ратне злочине у Београду.
Међу кључним оптуженима у највећем предмету за ратне злочине
Стојановић је данас међу 53 особе које Специјално тужилаштво Косова терети у предмету Меја, највећем поступку за ратне злочине који се води пред косовским правосуђем.
Оптужница, подигнута крајем 2023. године, односи се на догађаје из априла 1999. године у Меји и околним селима у општини Ђаковица, где је, према наводима Тужилаштва, убијено 370 албанских цивила.
У оптужници се Стојановић наводи као тадашњи начелник безбедности Приштинског корпуса Војске Југославије, а Специјално тужилаштво га означава као једног од кључних оптужених, тврдећи да је имао водећу улогу у планирању операције.
Поред њега, међу оптуженима су и некадашњи високи војни, полицијски и безбедносни званичници Србије и Савезне Републике Југославије, укључујући Франка Симатовића Френкија, Драгана Живановића, Верољуба Живковића, Илију Тодорова и друге.
Суђење у одсуству почело је прошле године пред Основним судом у Приштини.
Међутим, почетком јуна ове године Апелациони суд Косова укинуо је потврду оптужнице и предмет вратио на поновно одлучивање, оценивши да нису били испуњени законски услови за вођење поступка у одсуству.
Апелационо веће закључило је да нису предузети „разумни напори“ да оптужени буду обавештени о поступку, наводећи да нема доказа да су позиви и оптужница објављени на начин прописан законом, нити да је спроведена одговарајућа јавна кампања којом би се осигурало да оптужени сазнају за поступак.
Управо питање уручивања позива последњих месеци постало је једно од кључних процесних питања у предметима за ратне злочине које води косовско правосуђе.
Само неколико седмица након одлуке Апелационог суда у предмету Меја, пред Основним судом у Приштини почело је ново суђење у одсуству – против 21 оптуженог за ратне злочине у Рачку.
За разлику од предмета Меја, Специјално тужилаштво је на самом почетку поступка посебно нагласило да су у овом случају испуњени сви законски услови за вођење суђења у одсуству, наводећи да су оптуженима упућени позиви путем међународне правне помоћи, да су издати налози за хапшење, као и домаће и међународне потернице.
Међу оптуженима у предмету Рачак налази се и Горан Радосављевић Гури, некадашњи командант Посебних јединица полиције, који је претходних недеља у телевизијском гостовању на Куриру тврдио да бившим припадницима војске и полиције у Србији на кућне адресе стижу позиви косовског правосуђа.
„Али пазите, те податке је дао неко наш. Како би могло тужилаштво у Приштини да зна где неко станује? То значи да је неко из наших државних органа, из разноразних разлога давао податке о свима нама, актуелним адресама“, рекао је тада Радосављевић.
Стојановић у данашњој објави износи готово идентичну тврдњу, наводећи да је позив упућен на његову стару адресу и оцењујући да је „неко из државног апарата“ доставио његове податке косовском правосуђу.
У јеку нових истрага, ексхумација и хапшења
Стојановићева објава долази у тренутку када питање ратних злочина поново избија у први план односа Београда и Приштине.
Последњих дана косовске власти интензивирале су активности у више паралелних предмета. У Зубином Потоку ове седмице ухапшена су тројица Срба – М. Ј., М. Б. и јутрос Ј. Р. – због сумње да су починили ратни злочин против цивилног становништва. Док су за прву двојицу одређене мере једномесечног притвора, за трећег ухапшеног је Специјално тужилаштво данас саопштило тек да је његово привођење резултат вишемесечне истраге, не прецизирајући да ли се ради о истом предмету.
Истовремено, по налогу Специјалног тужилаштва Косова започела су ископавања у селу Мала Калудра код Зубиног Потока, где се проверавају наводи о могућој масовној гробници из ратног периода.
На локалитету су до сада, како је потврђено, пронађени људски посмртни остаци, али њихов идентитет, број жртава и време настанка биће познати тек након завршетка форензичких анализа и ДНК идентификације.
Истрага је у међувремену постала једно од централних политичких и медијских питања на Косову.
Локалитет су током претходних дана обишли вршилац дужности премијера Аљбин Курти, вршитељка дужности министарке правде Аљбуљена Хаџију, председник Владине комисије за нестала лица Андин Хоти, председница Скупштине у оставци Саранда Богујевци, министар унутрашњих послова Џељаљ Свечља, министарка спољних послова Доника Гервала-Шварц и други званичници из Приштине.
Курти је том приликом изјавио да ће ископавања трајати још недељама, а могуће и месецима, због расутости пронађених посмртних остатака.
Говорећи о истрази, поново је позвао Србију да отвори државне, војне и полицијске архиве, посебно документацију која се односи на 37. моторизовану бригаду Војске Југославије, за коју тврди да би могла помоћи у расветљавању судбине несталих.
Само дан раније, у Рашки је министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић открио споменик погинулим припадницима 37. моторизоване бригаде. Управо се 37. моторизована бригада последњих дана поново налази у средишту оптужби из Приштине и захтева за отварање војних архива. Општина Рашка последњих година била је једно од кључних места потраге за посмртним остацима несталих са Косова – најпре на локалитету Рудница, где су ексхумације започете 2013. године након, како је тада јављено, откривања масовне гробнице, а потом и на другим локацијама у околини, укључујући Кижевак.
Курти је истовремено позвао међународну заједницу да изврши притисак на Београд како би, како је навео, спровео Декларацију о несталим особама усвојену 2. маја 2023. године у оквиру дијалога Београда и Приштине.
Додатну пажњу изазвао је и случај Ранка Тепавца из Истока. Након што су српски медији објавили да је у Краљеву приведен због сумње на шпијунажу, организације за транзициону правду РЕКОМ мрежа помирења, Фонд за хуманитарно право и Фонд за хуманитарно право Косово саопштиле су да је управо Тепавац још 2003. године истражитељима УНМИК-а и Косовске полиције дао исказ о могућој локацији масовне гробнице у Малој Калудри. Косовски званичници оценили су да би његово процесуирање могло обесхрабрити будуће сведоке у истрагама ратних злочина, док званични органи Србије до данас нису саопштили да ли је реч о истој особи.
Хапшења у Србији и реакције Приштине
Истовремено, последњих година забележен је и већи број хапшења Албанаца са Косова у Србији, углавном под сумњом за ратне злочине. У овим случајевима осумњичени су након саслушања или вишемесечног притвора пуштани да се бране са слободе.
Један од таквих случајева био је и Митхат Ложани, ухапшен почетком фебруара на граничном прелазу Батровци. Након готово три месеца проведених у притвору, крајем априла пуштен је на слободу, што је тада саопштио управо адвокат Аријанит Коци.
Таква хапшења редовно изазивају оштре реакције у Приштини, где званичници оспоравају право српских правосудних органа да воде поступке за ратне злочине почињене на Косову.
Након хапшења Ложанија, Европска унија је у одговору КоССеву оценила да такво поступање није у складу са обавезама које је Србија преузела у оквиру Споразума о правосуђу из 2015. године. Портпарол ЕУ тада је навео да се Србија обавезала да неће покретати кривичне истраге и поступке за наводне ратне злочине почињене на Косову, осим уколико то затраже косовске власти, позивајући Београд да поштује преузете обавезе.
Иако таква одредба није експлицитно наведена у јавно доступним верзијама Споразума о правосуђу из 2015. године, професор међународног права Дејан Мировић сматра да се ЕУ позива на тзв. споразум Мустафа–Вучић о правосуђу.
МУП је јутрос саопштио да је на граничном прелазу Хоргош ухапшен М. М. (1981) због сумње да је 1999. године починио ратни злочин против цивилног становништва у селу Клобукар на Косову. Само неколико сати раније адвокат Аријанит Коци објавио је да су српске граничне власти задржале Ментора Мустафу из Новог Брда, наводећи да му је, према речима његовог брата, као разлог наведена оштећена лична карта. Иако се поклапају место, време и приближна старост, ни српске институције ни Коци нису потврдили да је реч о истој особи.
Паралелно са новим истрагама и судским поступцима, питање несталих особа је једна од централних тема дијалога Београда и Приштине, за коју међународни званичници истичу да има напретка.
Декларација о несталим особама, коју су у мају 2023. године усвојили председник Србије Александар Вучић и тадашњи косовски премијер Аљбин Курти, предвидела је интензивнију сарадњу у проналажењу и идентификацији особа које се и даље воде као нестале.
Тек крајем јануара ове године, готово три године касније, одржан је први састанак Заједничке комисије за нестале у трилатералном формату под посредовањем Европске уније. У међувремену су уследиле међусобне оптужбе о изостанку сарадње, док Приштина последњих дана управо на основу те декларације поново захтева отварање војних, полицијских и државних архива Србије, али и тврди да ексхумација у Малој Калудри није део ових заједничких напора.
Према подацима надлежних институција, више од четврт века након завршетка рата још се трага за око 1.600 несталих особа.
Како позиви стижу до адреса у Србији?
Стојановићеве тврдње да је неко из државног апарата Србије косовском правосуђу доставио његову адресу готово су идентичне онима које је претходних недеља изнео и Горан Радосављевић Гури, један од оптужених у предмету Рачак.
„Како би могло тужилаштво у Приштини да зна где неко станује? То значи да је неко из наших државних органа давао податке о свима нама, актуелним адресама“, тврдио је раније Радосављевић.
Сличну сумњу сада износи и Стојановић, наводећи да је позив упућен на његову стару адресу и оцењујући да је „неко из државног апарата“ његове податке уступио косовском правосуђу.
Међутим, званичне институције Србије одбацују такве тврдње. Министарство правде Србије саопштило је крајем јуна да су појединим грађанима у Србији заиста стизала писма косовских правосудних органа, али да она нису достављена преко Министарства правде, нити је оно на било који начин учествовало у њиховој дистрибуцији. Министарство је тада поручило да грађани нису дужни да се према таквим писмима односе као према валидним актима и најавило проверу свих околности које су изазвале узнемиреност јавности.
Два дана касније уследило је и објашњење вршиоца дужности директора Поште Србије Зорана Анђелковића, који је за Радио Слободна Европа изјавио да се поштански саобраћај између Србије и Косова годинама одвија преко међународних поштанских центара, попут Беча, Љубљане и Будимпеште, јер између две стране не постоји споразум о директној поштанској размени.
Истовремено, Специјално тужилаштво Косова није желело да одговори колико је позива послато на адресе у Србији нити којим путем су они достављени, док је ЕУЛЕX саопштио да није посредовао у њиховој достави.
Управо је питање достављања судских позива последњих месеци постало једно од кључних процесних питања у предметима за ратне злочине. Почетком јуна Апелациони суд Косова укинуо је потврду оптужнице против 53 особе у предмету Меја, оценивши да нису предузети „разумни напори“ да оптужени буду обавештени о поступку, док је већ крајем јула, на почетку суђења за Рачак, Специјално тужилаштво посебно нагласило да су у том предмету испуњени сви законски услови за вођење поступка у одсуству.
Србин.инфо, Коссев
