Председник Ћацистана Александар Вучић поново је јавности приказао сцену која многе оставља без речи. У касне сате, у кафани у Кални, засуканих рукава и очигледно под јаким утицајем алкохола, седео је за столом пуним хране и пића и уживо се обраћао преко телевизије са националном фреквенцијом.

Ко је човек којем смо дозволили да управља Србијом, најбоље се видело синоћ. Само Вучићу би могло да падне на памет да је баш „добра фора“ да се ТВ репоретери укључе уживо и њега пијаног снимају у кафани. Вероватно мисли да нико и не види да је пијан и да он то све одлично „хендлује“.

Снимак који кружи друштвеним мрежама показује Вучића како заплиће језиком, баљезга, гестикулира и понаша се као најпримитивнији пијанац. Командује ко ће где да седне, када ће музика да крене, прича о томе „колико је јак“ и у једном тренутку пева у микрофон који му пружају новинари. Све то док га камере ТВ Пинк преносе уживо у домове грађана широм Србије.

Није нормално да се председник једне државе обраћа народу из кафане у поноћ. Није нормално да буде пијан у програму који гледају милиони. Није нормално да буде распуштен, да се налива и да говори неразговетно док га преносе медији које финансирају грађани. Али у Србији 2026. године управо је то постало свакодневица.

Овај наступ само је најновији у низу јавних појављивања у којима Вучић делује као да је изгубио сваку меру. Уместо државничког достојанства, грађани добијају представу у којој највиши функционер земље глуми локалног газду који дели правду за столом, смеје се и прича бесмислице. Све то уз обилну количину пића и уз директан пренос.

Критичари већ годинама упозоравају да овакав стил владања није случајан. То је начин да се нормализује примитивизам, да се граница између нормалног и ненормалног потпуно избрише. Када председник може да буде пијан на националној телевизији и да се понаша као да је у приватној кафани са друштвом, онда више ништа није свето.

На делу је изазивање срамоте код нормалних људи који ово гледају и деградација институције председника. Снимак из Калне поново поставља исто питање: колико дуго ће Србија трпети да је њен први човек јавно демонстрира стање у којем заплиће језиком и баљезга, а да то истовремено преносе медији са националном фреквенцијом као нешто сасвим обично? Одговор, нажалост, још увек није стигао. Уместо тога, стигла је још једна ноћ у кафани, још један пијани наступ и још један доказ да се граница пристојности одавно прешла.

(Србин инфо)