Конференција председника посланичке групе Српске напредне странке Миленка Јованова одржана је у понедељак, 27. јула 2026. године, непосредно пред почетак ванредне седнице Народне скупштине Србије на којој се расправља о неповерењу Влади Ђура Мацута. Јованов је у уводном обраћању тврдио да је опозиција подношењем предлога фактички зауставила уставни пут ка ванредним изборима. Према његовој верзији, опозициони посланици или су желели да спрече изборе или су целу иницијативу покренули ради политичке рекламе и телевизијског времена. Он, међутим, за тврдњу о стварном мотиву опозиције није представио ниједан доказ.

Најважнији део снимка налази се на самом почетку као издвојена најава, али је Златановић питање у стварности поставио после Јовановљевог уводног обраћања, око деветог минута конференције. Уредник Србин.инфо није оспоравао да поднети предлог привремено производи одређену уставну последицу. Он је питао шта се дешава после његовог одбијања, када та препрека престане да постоји. Управо на том месту Јовановљева прича о опозицији као главном кривцу за одлагање избора почела је да се распада.

– Мени није јасно. Значи, ви ћете гласати да не падне Влада. Онда, када ће бити ти ванредни избори? Која је ваша стратегија, како ћемо онда доћи до ванредних избора ако не гласате за пад Владе? Или ћете гласати за пад Владе? – упитао је Златановић.

Ко је заиста сазвао ванредну седницу

Јованов је више пута поновио да се седница одржава „на захтев опозиције“. Та формулација није потпуно нетачна, али прикрива важан део чињеница. Предлог за гласање о неповерењу Влади јесте поднело 62 опозициона посланика, али је Девето ванредно заседање Народне скупштине за 27. јул формално сазвано на захтев 109 посланика листе „Александар Вучић – Србија не сме да стане“. То значи да је опозиција поднела акт о којем се расправља, док су посланици власти својим потписима омогућили одржавање ванредног заседања. (Народна Скупштина Србије)

Зато се не може једноставно тврдити да је седница последица само опозиционог захтева. Власт је одлучила да управо сада отвори расправу, обезбеди кворум и оконча поступак који је од фебруара стајао у парламентарној процедури. Јованов је то делимично и признао када је рекао да ће посланици владајуће већине присуствовати седници и омогућити њено одржавање. И Ана Брнабић је потврдила да ће СНС створити услове за расправу, иако не очекује да ће Влади бити изгласано неповерење. (РТС)

Формални разлог за седницу јесте гласање о неповерењу Влади. Непосредни правни разлог зашто је власт заинтересована да поступак коначно буде завршен јесте уклањање уставне препреке за могуће распуштање Народне скупштине. Политички разлог открио је сам Јованов: власт жели да вишедневну расправу искористи за представљање резултата Владе и припрему порука са којима ће СНС наступити у будућој изборној кампањи.

Зашто је опозиција заиста тражила неповерење Влади

Јованов је рекао да је „јасно“ да је захтев поднет или ради спречавања избора или ради политичке рекламе. Међутим, у званичном предлогу поднетом Народној скупштини не пише да је његов циљ одлагање избора. Као разлози наведени су поступање чланова Владе у случају Генералштаба, одговорност министра културе Николе Селаковића, улога министра финансија Синише Малог и министарке грађевинарства Александре Софронијевић, као и непоступање премијера Ђура Мацута. За представника предлагача одређен је народни посланик Мирослав Алексић. (Народна Скупштина Србије)

Подносиоци у предлогу тврде да Мацут није покренуо поступак за разрешење Селаковића, иако је Јавно тужилаштво за организовани криминал у предмету Генералштаб покренуло поступак. Они оспоравају и поступак скидања заштите са комплекса Генералштаба, као и уговоре и меморандуме који су у вези са том локацијом закључивани. То су званично наведени разлози иницијативе, без обзира на то да ли их власт прихвата или одбацује.

Могуће је да је део опозиције био свестан да поднети предлог привремено спречава Владу да затражи распуштање парламента. Међутим, из постојања правне последице не може се аутоматски извести закључак да је управо то био главни или једини мотив свих 62 потписника. Јованов је политичку претпоставку представио као доказану чињеницу, иако је садржај званичног предлога другачији.

Шта заиста пише у Уставу Србије

Члан 109 Устава Србије прописује да председник Републике може, на образложени предлог Владе, да распусти Народну скупштину. Исти члан наводи да Влада не може предложити распуштање парламента ако је поднет предлог да јој се изгласа неповерење или ако је сама поставила питање свога поверења. У том уском делу Јованов је био у праву: док траје поступак о неповерењу Влади, она не може да упути председнику Републике предлог за распуштање Скупштине. (Уставни суд)

Међутим, та забрана није трајна. Ако предлог за неповерење буде одбијен, поступак се завршава и престаје препрека из члана 109. Влада тада поново може да упути образложени предлог председнику Републике. Председник затим одлучује да ли ће распустити Народну скупштину и истовремено расписати парламентарне изборе.

Зато Јовановљева реченица да ће „после расправе бити могуће расписивање ванредних парламентарних избора“ јесте правно основана, али непотпуна. Избори не настају сами од себе завршетком расправе. Потребна је политичка одлука Владе да затражи распуштање парламента и одлука председника Републике да тај предлог прихвати.

Јованов сам признао да власт не жури

Када је Златановић питао када ће избори бити одржани ако СНС не гласа за пад Владе, Јованов није понудио датум. Није рекао да ће Влада одмах после гласања затражити распуштање Скупштине. Није најавио да ће посланичка група СНС упутити политички захтев Влади или председнику Републике да без одлагања распишу изборе.

– Тако што Влада увек може да упути образложен захтев председнику Србије за распуштање Народне скупштине. Када ће се то десити? Кад буде време да се деси, када одлуче надлежне институције. Све у своје време. Дакле, нема потребе да журимо – одговорио је Јованов.

Управо је та реченица демаскирала његову претходну тврдњу. Ако „нема потребе да се жури“, онда главни разлог што избори нису одржани није само опозициони предлог. После окончања гласања власт ће имати правни механизам, али ће сама одлучити када ће га употребити. Опозиција тада више неће моћи да служи као образложење за свако даље одлагање.

Златановићево питање није тражило лекцију из уставног права, већ политички одговор: да ли власт заиста жели ванредне изборе и када ће их расписати? Јованов је одговорио да могућност постоји, али да СНС и власт не журе. Тиме је индиректно потврдио да је питање датума избора ствар процене и интереса владајућег блока, а не само последица поступка који је покренула опозиција.

„Влада увек може“ – тврдња која није тачна

Јовановљева формулација да Влада „увек може“ да упути предлог за распуштање парламента противречи ономе што је сам говорио неколико минута раније. Влада управо не може увек да предложи распуштање. Не може то учинити док је у процедури предлог да јој се изгласа неповерење, што изричито пише у члану 109 Устава. (Уставни суд)

Прецизније би било рећи да Влада то може учинити након окончања поступка, под условом да јој мандат није престао. Ако предлог опозиције буде одбијен, та могућност поново постоји. Ако Влади буде изгласано неповерење, поступак је другачији и председник Републике покреће консултације за избор нове владе.

Јованов је, дакле, најпре користио уставну забрану као главни доказ да је опозиција блокирала изборе, а потом је у одговору Златановићу ту исту забрану релативизовао речима да Влада „увек може“ да тражи распуштање. Та два става не могу истовремено бити потпуно тачна.

Пад Владе заиста не значи аутоматске изборе

Јованов је тачно навео да изгласавање неповерења Влади не води истог тренутка на парламентарне изборе. Члан 130 Устава прописује да председник Републике после пада Владе покреће поступак за избор нове владе. Ако Народна скупштина у року од 30 дана не изабере нову владу, председник је дужан да распусти парламент и распише изборе. (Параграф)

Теоретски је, дакле, могуће да постојећа влада падне, а да у истом сазиву Скупштине буде формирана нова већина и изабрана нова влада. У садашњем односу политичких снага то би захтевало да најмање 126 посланика подржи други кабинет. Јованов је с правом указао да избори нису аутоматска последица самог гласања о неповерењу.

Ипак, то није био одговор на Златановићево питање. Златановић није тврдио да пад Владе нужно и истог часа производи изборе. Питао је који ће механизам власт употребити ако жели ванредне изборе, а истовремено најављује да ће сачувати Владу. Одговор је да после одбијања предлога Влада може да предложи распуштање Скупштине, али Јованов није рекао када ће то учинити.

Од априла до јула – ко је контролисао кворум

Предлог за гласање о неповерењу поднет је 13. фебруара, а прва седница са том тачком дневног реда заказана је за 15. април 2026. године. Седница тада није одржана због недостатка кворума. Према подацима које је саопштила Ана Брнабић, од 62 посланика који су потписали предлог у сали су била присутна 44. (Народна Скупштина Србије)

Одсуство дела опозиционих потписника оправдано отвара питање њихове политичке озбиљности. Међутим, 62 потписника ни у пуном саставу не могу сами обезбедити кворум од 126 посланика. Владајућа већина располаже довољним бројем мандата да омогући почетак седнице, али у априлу то није учинила.

Зато одговорност за вишемесечно трајање поступка није могуће пребацити искључиво на опозицију. Опозициони посланици су били дужни да дођу на седницу коју су тражили, али је владајућа већина контролисала могућност обезбеђивања кворума. У јулу је власт коначно одлучила да доведе своје посланике и омогући расправу.

Ако је опозициони предлог од фебруара заиста представљао опасну блокаду ванредних избора, остаје питање зашто СНС није већ у априлу обезбедио кворум, одбио предлог и уклонио ту препреку. Јованов је покушао да одговори причом о празницима, путовањима и приоритетним законима, али тиме није објаснио зашто је власт месецима толерисала стање које сада представља као покушај опозиције да заустави изборе.

Празници, Истра и „холидеји“ уместо доказа

Значајан део конференције Јованов је посветио подсмевању опозиционим посланицима. Говорио је о првомајским празницима, „холидејима“, одморима, спајању нерадних дана и фотографијама из Истре и Хрватске. Тврдио је и да је представник предлагача тражио да седница буде одржана ове, а не претходне недеље.

За последњу тврдњу Јованов на конференцији није показао преписку, записник са колегијума или други документ. Зато она до даљег остаје његов навод. Чак и ако је тачно да је представник предлагача тражио одређени термин, то не мења чињеницу да је седница формално сазвана на захтев 109 посланика власти.

Подсмевање путовањима и одморима служило је да политички дискредитује опозицију, али не одговара на питање због чега је поступак трајао од фебруара до краја јула. Јованов је наводио да су други закони били важнији за државу, што представља политичку процену власти, а не независно мерљиву чињеницу.

Да ли опозиција има 62 гласа

Јованов је више пута поновио да опозиција нема 126 гласова потребних за обарање Владе и да је питање да ли ће за сопствени предлог гласати и свих 62 потписника. Први део тврдње је, према јавно доступном броју потписа, реалан: 62 посланика нису ни близу већине од 126 која је потребна да би Влади било изгласано неповерење. (Народна Скупштина Србије)

Други део тврдње представља политичку прогнозу која може бити проверена тек у дану за гласање. Пословник омогућава сваком потписнику да повуче подршку до доношења одлуке. Ако број предлагача падне испод 60, предлог се сматра повученим. (Народна Скупштина Србије)

Јованов зато има основа да постави питање дисциплине опозиционих потписника, нарочито после априлског недостатка кворума. Али из извесног пораза предлога не следи да парламент не треба да расправља о одговорности Владе. Гласање о неповерењу је уставно средство парламентарне контроле, а не поступак резервисан само за ситуације у којима је пад Владе унапред обезбеђен.

Позивање на Владана Петрова није одговор на политичко питање

Јованов је више пута позвао новинаре и политичке аналитичаре да прочитају анализу председника Уставног суда Владана Петрова. Он је навео да је Петров објаснио различите уставне сценарије и последице гласања о неповерењу Влади. Основни правни став да Скупштина не може бити распуштена док траје поступак о неповерењу одговара члану 109 Устава. (Уставни суд)

Златановић је, међутим, оправдано указао да Владан Петров није представник извршне власти. Он може да тумачи Устав и објасни правне могућности, али не одлучује када ће Влада затражити распуштање Скупштине и када ће председник Републике расписати изборе. Стручна анализа не може да замени политичку одлуку о датуму избора.

Јованов је узвратио да Уставни суд „није баш тако судска власт“. У уском уставноправном смислу, то је тачно: Уставни суд је посебан, самосталан и независан државни орган, а не део система редовних судова. Ипак, та исправка није променила суштину Златановићевог питања, јер Уставни суд свакако није орган извршне власти који предлаже или расписује изборе. (Уставни суд)

„Никада се није десило“ – Јовановљево претеривање

Јованов је рекао да је „незабележено“ да владајућа већина гласа против сопствене владе и да се то „никада није десило“. Разумљиво је да посланици стабилне владајуће коалиције углавном не гласају за пад владе коју подржавају. Али то није правно правило, нити је тачно као универзална тврдња о парламентарној пракси.

Владе падају када изгубе подршку посланика који су их до тада подржавали, коалиционих партнера или посланика на чију су подршку рачунале. Најпознатији пример је британска влада Џејмса Калагана, која је 1979. године изгубила гласање о неповерењу резултатом 311 према 310, после чега су расписани избори. (Хоусе оф Цоммонс Либрарy)

Јованов је могао да каже да посланици СНС и његових коалиционих партнера немају политички разлог да оборе Владу Ђура Мацута. То би била јасна и логична изјава. Уместо тога, употребио је апсолутну формулацију која не одговара целокупној историји парламентаризма.

Јованов открио изборни мотив СНС-а

Одговарајући на питање новинара Телевизије Информер, Јованов је објаснио зашто владајућа већина жели да омогући расправу. Рекао је да ће посланици власти добити прилику да говоре о резултатима Владе, законима које је усвојила и свему што је урађено током претходне године. Потом је додао да ће ти резултати бити темељ захтева СНС-а да у изборној кампањи поново добије поверење грађана.

– Наш мотив је пре свега да грађани Србије чују шта је оно што је урађено у протеклих годину дана, шта су представници Владе радили, који су резултати које су постигли и шта ће бити темељ нашег захтева у тој изборној кампањи да тражимо поверење да наставимо да управљамо земљом – рекао је Јованов.

Та изјава показује да седница није само уступак опозицији нити пуко испуњавање ранијег договора. СНС у њој види прилику за вишедневно представљање резултата власти и почетак предизборне кампање. Јованов је опозицију оптужио да тражи телевизијску рекламу, али је истовремено признао да и власт очекује политичку и медијску корист од расправе.

Седница као уклањање препреке и припрема кампање

На основу званичних докумената и самих Јовановљевих речи могу се издвојити три разлога због којих је седница одржана баш сада. Први је формалан: 109 посланика владајуће листе затражило је ванредно заседање са једном тачком дневног реда. Други је уставноправни: после окончања поступка престаје забрана да Влада предложи распуштање Народне скупштине. Трећи је политички: СНС жели да расправу искористи за промовисање Владе и припрему изборне кампање.

Ниједан од тих разлога не доказује да ће избори бити расписани одмах. Напротив, Јованов је изричито рекао да „нема потребе да се жури“. Власт, према томе, жели да уклони правну препреку и задржи могућност да сама изабере тренутак који јој највише одговара.

То је главна политичка порука конференције. СНС не жели да опозиција или поднети предлог ограничавају време расписивања избора, али истовремено не прихвата обавезу да изборе распише чим препрека буде уклоњена. Власт тражи потпуну контролу и над механизмом и над датумом избора.

Питање Србин.инфо разбило пажљиво припремљену конструкцију

До Златановићевог питања Јованов је наступао са тезом да је одговорност за одлагање избора готово искључиво на опозицији. После питања морао је да призна да ће, након завршетка поступка, Влада имати могућност да предложи распуштање парламента. Када је затражен конкретан рок, одговорио је неодређено: „Када буде време“.

Тиме је потврдио да правна могућност и политичка воља нису исто. Опозициони предлог јесте привремена правна препрека за један пут ка изборима. Али власт одлучује колико ће поступак трајати, да ли ће обезбедити кворум, да ли ће после гласања предложити распуштање парламента и када ће председник Србије расписати изборе.

Златановић је једним питањем натерао Јованова да са приче о туђој кривици пређе на питање сопствене одговорности. Одговор „не журимо“ показао је да СНС не тражи само уклањање блокаде, већ слободу да изборни датум прилагоди сопственој политичкој процени.

Због тога је тврдња да избори нису расписани „због опозиције“ само делимично тачна. Тачна је као опис привремене последице члана 109 Устава. Манипулативна је када се користи да сакрије чињеницу да је владајућа већина могла раније да оконча поступак и да ће после његовог окончања власт сама одлучивати о изборима.

Ко ће бити одговоран после гласања

Ако Влади Ђура Мацута не буде изгласано неповерење, престаће препрека која је до сада постојала. Влада ће моћи да упути председнику Републике образложени предлог за распуштање Скупштине. Ако то не учини, одговорност за нерасписивање избора неће више моћи да буде пребачивана на опозициони предлог.

Ако Влада поднесе такав предлог, председник Србије ће одлучивати о распуштању парламента. Ако ни Влада ни председник не покрену поступак, биће јасно да власт није спречена да распише изборе, већ да је одлучила да их одложи. Устав даје могућност, али не приморава власт да је употреби одмах.

Јованов је зато на конференцији дао важнији одговор него што је вероватно намеравао. Он није доказао да власт жели хитне изборе које јој опозиција онемогућава. Показао је да СНС жели могућност избора, али не и обавезу да грађанима каже када ће они бити одржани.

– Све у своје време. Нема потребе да журимо – реченица је којом је Јованов, после питања Дејана Петра Златановића, сам разоткрио суштину изборне стратегије власти.

ПРОВЕРА ТВРДЊИ МИЛЕНКА ЈОВАНОВА

Јовановљева тврдња	Чињенице и оцена
Седница се одржава на захтев опозиције	Полуистина. Опозиција је поднела предлог, али је ванредно заседање сазвано на захтев 109 посланика власти.
Опозиција је спречила Владу да предложи распуштање	Правно тачно, али временски ограничено. Забрана траје док је предлог за неповерење у поступку.
Захтев је поднет да би се спречили избори	Непоткрепљена тврдња. У званичном предлогу као разлог се наводе Генералштаб и одговорност чланова Владе.
Захтев је поднет ради рекламе	Политичка квалификација без доказа. Јованов је истовремено признао да ће и СНС седницу користити за промоцију.
Опозиција нема 126 гласова	Тачно према броју потписника. Предлог су поднела 62 посланика, а потребно је најмање 126 гласова.
Питање је да ли опозиција има и свих 62	Прогноза. Коначно се може проверити тек приликом гласања.
После расправе биће могући избори	Тачно, али избори нису аутоматски. Потребни су предлог Владе и одлука председника Републике.
Влада увек може да затражи распуштање	Нетачно. Не може док је поднет предлог за неповерење или док је поставила питање свога поверења.
Пад Владе не значи аутоматске изборе	Тачно. Најпре се покушава избор нове владе у року од 30 дана.
Владајућа већина никада не обара своју владу	Претеривање. Владе су у парламентарној историји губиле гласања о неповерењу.
Опозиција је крива за априлски недостатак кворума	Селективна тврдња. Део опозиције није дошао, али ни свих 62 нису могла сама да обезбеде кворум од 126.
Седница је одлагана због одмора опозиције	Није потпуно доказано. На конференцији нису показани документи и преписка.
Други закони су били важнији	Политички и вредносни суд. Власт је одређивала своје законодавне приоритете.
Владан Петров је објаснио све последице	Делимично тачно. Може да објасни право, али не одлучује када ће избори бити расписани.
Уставни суд није класична судска власт	Технички тачно. То је посебан самосталан државни орган, али није део извршне власти.
СНС не бежи од расправе	Делимично тачно. У јулу је обезбедио услове, али то није учинио на априлској седници.
Седница служи да се виде резултати Владе	Тачно према Јовановљевом признању. Он је најавио представљање резултата и изборне кампање СНС-а.

КЉУЧНИ УСТАВНИ СЦЕНАРИЈИ

Исход гласања	Шта следи
Неповерење није изгласано	Влада остаје, а после окончања поступка поново може да предложи распуштање Скупштине.
Неповерење је изгласано	Председник Републике покреће поступак за избор нове владе.
Нова влада није изабрана за 30 дана	Председник Републике мора да распусти Скупштину и распише изборе.
Влада после одбијања предлога не тражи распуштање	Избори се не расписују, а одговорност остаје на власти.
Влада предложи распуштање	Председник Републике одлучује да ли ће распустити парламент и расписати изборе.

Извор: Србин.инфо