Др Марко Јакшић, који и даље живи на северу Косова и Метохије, рекао је у разговору са главним и одговорним уредником Србин.инфо Дејаном Петром Златановићем да му нису јасни ни намера ни политички смисао изјаве високе функционерке Социјалистичке партије Србије. Према његовој оцени, реч је о „неспретној, неозбиљној и незрелој” поруци која може произвести озбиљне последице по Србију и српски народ.

– Оно што је важно да се каже јесте да Срби нису никакав геноцидан народ да би тако нешто урадили – нагласио је Јакшић.

„Таква изјава може много да штети Србији”

Јакшић је навео да је посебно неодговорно када оваква реторика долази од особе која је обављала високе државне и парламентарне функције. Он сматра да се национални интереси не могу бранити запаљивим реченицама, нарочито када су оне у директној супротности са конкретним политичким поступцима странке којој говорник припада.

– Мени није јасна ни намера, ни циљ, ни смисао те изјаве. Она, нажалост, може много да штети, пре свега Србима, српској држави и српском народу – рекао је Јакшић.

Према његовим речима, овакве изјаве могу бити искоришћене као аргумент против Србије, док се истовремено занемарује вишевековно страдање Срба на Косову и Метохији, као и чињеница да повратак више стотина хиљада прогнаних и расељених Срба готово да није тема званичне политике.

Јакшић: Албанци у јужној Србији живе од 1878. године

Говорећи о тврдњама којима се српски народ представља као народ склон прогону других, Јакшић је подсетио да Албанци дуже од једног века непрекидно живе у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи.

– Већ око 150 година Албанци живе у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи. Нико их никада није протеривао. Сама та чињеница показује да Срби нису геноцидан народ и да се не свете и не прогањају своје комшије – изјавио је Јакшић.

Он је затим указао на архивску грађу, извештаје српских конзула и записе путописаца из периода Османског царства, у којима су забележени напади, убиства, прогони и исељавање српског становништва са Косова и Метохије.

Према Јакшићевим речима, ти документи сведоче о дуготрајном процесу насиља над Србима, који није започео током сукоба крајем 20. века, већ има далеко дубље историјске корене.

Архивска грађа сведочи о прогону Срба

Јакшић је навео да се у архивама Српске академије наука и уметности чувају извештаји српских конзула из Приштине и других делова Косова и Метохије, у којима су описивани терор, злочини и егзодус српског становништва током османске власти.

Он је посебно указао на историјске процесе после великих сеоба Срба, када је дошло до значајног смањења српског становништва на подручју Косова и Метохије. Према његовој тврдњи, део албанског становништва досељавао се као католичко, а затим је прихватао ислам како би стекао повлашћени положај у Османском царству.

Ове тврдње Јакшић заснива на историјским записима о такозваном верском дуализму, односно појави да су поједине породице у јавности наступале као муслиманске, док су у приватном животу задржавале католичке обичаје.

„Живи су завидели мртвима”

Као једно од важних сведочанстава, Јакшић је поменуо записе Саве Бараћа, игумана манастира Високи Дечани и потоњег српског владике, који је средином 19. века описивао положај Срба у Дечанима, Пећи и Ђаковици.

– То је било време када су живи завидели мртвима – подсетио је Јакшић на речи којима је описивано страдање српског становништва.

Он је оценио да су прогони настављени и током Првог и Другог светског рата, као и у време комунистичке Југославије. Подсетио је да су различите југословенске владе доносиле програме за повратак прогнаних Срба, али да ти програми никада нису спроведени у обиму који би променио стање на терену.

Хронологија коју је Јакшић издвојио

Период	Догађај или податак	Значај
Средина 19. века	Сведочанства игумана Саве Бараћа	Опис терора над Србима у Метохији
Од 1878. године	Албанци настављају да живе у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи	Аргумент против тврдњи о српској политици прогона
Први и Други светски рат	Наставак прогона и исељавања Срба	Континуитет насиља над српским становништвом
Период СФРЈ	Неуспели државни програми повратка	Повратак расељених остао неостварен
Данас	Више од 250.000 расељених Срба	Питање повратка готово одсутно из преговора

Предлог да се у Београду оснује Музеј српског страдања

Јакшић је рекао да су представници Српског националног већа, током разговора са опозиционим странкама, предлагали оснивање Музеја српског страдања у јужној српској покрајини.

Та институција би, према његовој замисли, прикупила и представила извештаје конзула, путописе и историјску документацију о положају Срба на Косову и Метохији. Међу изворима које је поменуо налазе се записи Ивана Степановича Јастребова, Александра Гиљфердинга и других дипломата и путописаца.

– Потребно је да се у Београду направи Музеј српског страдања у јужној српској покрајини, где би били обухваћени сви конзулски извештаји и путописи о невољама које су Срби доживљавали – рекао је Јакшић.

Политички парадокс Социјалистичке партије Србије

Посебно место у Јакшићевој критици заузима несагласност између националне реторике функционера СПС-а и политике коју та странка спроводи као део власти са Српском напредном странком.

Он је подсетио да СПС подржава француско-немачки план за Косово и Метохију, као и споразуме којима су полиција, правосуђе и друге институције Републике Србије на северу покрајине интегрисане у систем привремених институција у Приштини.

– Чуди таква изјава припаднице странке која подржава такозвани француско-немачки план и чији је председник потписао споразум којим су институције српске државе предате Албанцима у Приштини – изјавио је Јакшић.

Према његовој оцени, не може се истовремено прихватати политика слабљења државног суверенитета Србије на Косову и Метохији, а затим радикалним изјавама покушавати представљање пред јавношћу као заштитник националних интереса.

Јакшић: СПС нестаје због сарадње са СНС-ом

Јакшић верује да иза изјаве Снежане Пауновић стоји покушај СПС-а да поврати део национално опредељеног бирачког тела, које је током претходних година преузела Српска напредна странка.

– СПС је почео да тоне. Преклопила га је Српска напредна странка. Та партија се гаси и нестаје управо због колаборације са СНС-ом – оценио је Јакшић.

Он сматра да се СПС сада, у покушају да заустави политички пад, окреће крајње неодмереној националној реторици, иако је годинама учествовао у власти која је прихватала договоре из Брисела и Охрида.

– Не можете са једне стране да прихватите француско-немачки план, а са друге да народу бацате прашину у очи и покушавате да повратите некадашње позиције позивајући се на Слободана Милошевића – нагласио је Јакшић.

„Због фотеља су продали народ на Косову и Метохији”

Најоштрију критику Јакшић је упутио руководству СПС-а и његовом председнику Ивици Дачићу, тврдећи да током година проведених на највишим државним функцијама нису покренули озбиљно питање повратка прогнаних Срба.

– Они су јужну српску покрајину и народ који живи на овом простору продали због фотеља и функција – рекао је Јакшић.

Он је подсетио да се процењује да је са Косова и Метохије прогнано и расељено више од 250.000 Срба и других неалбанаца, али да се њихов повратак не поставља као једно од централних питања у разговорима Београда са представницима Приштине.

– За све време док је Ивица Дачић био председник Владе, а касније министар у владама Александра Вучића, није говорио о повратку више од 250.000 Срба у јужну српску покрајину – навео је Јакшић.

Запаљива реторика као замена за државну политику

Из разговора са др Марком Јакшићем произлази оцена да се радикалним и неодговорним изјавама покушава прикрити недостатак државне стратегије за Косово и Метохију.

Док се у јавности користе крупне националне речи, питања повратка расељених, очувања српских институција, заштите имовине и безбедности преосталих Срба остају потиснута.

Јакшић је закључио да је изјава Снежане Пауновић највероватније била намењена придобијању национално опредељених гласача, али да је произвела супротан ефекат и нанела штету српским националним и државним интересима.

– Изјава је дата са намером да привуче националне гласаче, али је добила сасвим другу конотацију – закључио је др Марко Јакшић у изјави за Србин.инфо.

Хронологија и сведочанства страдања
1854.
Запис игумана Саве Бараћа о терору у Дечанима
1878.
Почетак живота Албанаца у јужној Србији
Данас
250.000+ расељених без плана за повратак
Кључни подаци
250.000: Број расељених Срба чији се повратак не спомиње у званичним преговорима 09:22.
1878: Година од када Албанци у континуитету живе у Бујановцу и Прешеву под српском влашћу 02:12.
САНУ: Институција која чува архивску грађу о злочинима над Србима током турске окупације 02:12.
То-До / Следећи кораци
Формирање Музеја српског страдања: Потребно је у Београду подићи институцију која би објединила путописе и документацију о невољама Срба у јужној покрајини 06:05.
Документовање историјске грађе: Систематизација записа конзула попут Јастребова и Гиљфердинга ради очувања историјске истине 06:05.
Промена фокуса у преговорима: Инсистирати на питању повратка расељених лица као кључном елементу било каквог споразума 09:22.
Закључак
Интервју указује на то да су запаљиве изјаве политичара често маска за недостатак конкретне националне стратегије. Док се у јавности користи радикална реторика, на терену се наставља процес слабљења српских институција, док историјска истина о српском страдању остаје недовољно артикулисана у међународним оквирима.