Срби на Косову и Метохији изложени су новом таласу хапшења, физичког злостављања, понижавања и институционалног прогона, док се у остатку Србије о њиховом положају готово не говори, упозорио је један од оснивача Покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина”, др Марко Јакшић, који са породицом живи на северу јужне српске покрајине. У ванредном укључењу за Јутјуб канал „Србин.инфо”, Јакшић је говорио о догађајима на Газиместану, наводима о злостављању ухапшених Срба, ћутању власти и опозиције, положају Срба у затворима албанских сепаратистичких власти и одсуству озбиљне реакције државе Србије.

Јакшић је посебно истакао да су последњих дана управо студенти били они који су најгласније говорили о положају српског народа на Косову и Метохији. Према његовој оцени, они су затражили реакцију домаћих институција и међународних чинилаца после сведочења о поступању према Србима приведеним након окупљања на Газиместану. Насупрот томе, највећи део парламентарних странака, и власти и опозиције, понаша се, како је рекао, као да Срби на Косову и Метохији више не постоје.

„Заклели су се на Устав, а ћуте док се Срби прогоне”

Јакшић је подсетио да су народни посланици приликом ступања на дужност положили заклетву и прихватили обавезу да поштују Устав Републике Србије, у којем је Косово и Метохија саставни део државе Србије. Управо зато сматра посебно лицемерним што политичке странке које се свакодневно позивају на правну државу, људска права, једнакост и владавину права готово потпуно ћуте када се ради о угрожавању права Срба у јужној српској покрајини.

Према његовим речима, није могуће истовремено захтевати поштовање Устава и закона у Београду, Новом Саду или Нишу, а игнорисати људе који су по том истом Уставу грађани Србије. Јакшић сматра да је ћутање посебно тешко зато што није реч о неком споредном политичком питању, већ о наводима о физичком насиљу, мучењу, политички мотивисаним хапшењима и систематском притиску на једну заједницу.

– Они који траже правну државу, поштовање права и Устава, за свој народ који живи у јужној српској покрајини буквално ћуте – рекао је Јакшић.

Он је нагласио да политичке разлике не могу бити оправдање за незаинтересованост према људским правима. Према његовој оцени, одбрана Срба од насиља не би смела да буде питање левице, деснице, власти или опозиције, већ основна обавеза свакога ко тврди да поштује закон и људско достојанство.

Наводи о пребијању ухапшених после Газиместана

Јакшић је у разговору изнео тешке тврдње о поступању припадника полиције албанских сепаратистичких власти према Србима приведеним после окупљања на Газиместану. Позивајући се на сведочења која су доспела у јавност, рекао је да су приведени били изложени пребијању, батињању, вређању и другим облицима понижавања у полицијским станицама.

Према његовим речима, посебно су били изложени Срби који су дошли из Црне Горе. Јакшић тврди да су их полицајци приморавали да узвикују политичке пароле и признају такозвану косовску државност. У тим поступцима он види не само полицијско насиље већ и намеру да се ухапшени људи национално и лично понизе.

– Тортуре су биле језиве. Пребијање, батињање и једна невиђена мржња – казао је Јакшић.

Он је поставио питање одакле тако снажна мржња код младих полицајаца, истичући да је реч о генерацији која је одрасла после ратова деведесетих година. Према његовој оцени, то показује да се непријатељство према Србима преноси кроз породичне и политичке обрасце и да се уместо помирења стварају нове генерације оптерећене националном нетрпељивошћу.

Тешка тврдња о понижавању шајкаче

Један од најтежих навода који је Јакшић пренео односи се на поступање према младићу из Ваљева који је на Газиместан дошао у српској народној ношњи са шајкачом. Према информацијама које је Јакшић изнео у интервјуу, полицајци су, наводно, уринирали у његову шајкачу.

Ова тврдња захтева независну и темељну проверу, али Јакшић сматра да би, уколико се потврди, представљала чин националног и верског понижавања који далеко превазилази незаконито поступање према једном ухапшеном човеку.

Према његовом тумачењу, шајкача у овом случају није била само део одеће већ симбол српског народа, државе и традиције, док Газиместан има посебно место у историјској свести српског народа.

– Они су тиме, ако је то што смо чули тачно, понизили и српски народ и српску државу, а на неки начин и српско светосавље које симболизује Газиместан и жртву косовских мученика – навео је Јакшић.

Студенти једини затражили озбиљну реакцију

Насупрот готово потпуном ћутању политичке сцене, Јакшић је издвојио студенте као групу која је јавно реаговала на дешавања на Косову и Метохији. Према његовим речима, студенти су затражили да се о наводима о злостављању приведених обавесте међународни чиниоци и да се утврди шта се догађало у полицијским станицама.

Како је навео, они су захтевали и снажнију реакцију државног врха, укључујући покретање питања безбедности Срба пред надлежним међународним телима. За Јакшића је посебно значајно што су реаговали млади људи из остатка Србије, док су политичке странке које располажу посланицима, новцем, одборима и медијским простором остале углавном неме.

Он сматра да је овај однос снага сам по себи политички пораз читаве страначке сцене. Парламентарне странке, према његовој оцени, имају институционалне механизме да постављају питања, траже седнице, захтевају извештаје и подносе иницијативе, али то не чине.

Студенти су, насупрот њима, без институционалне моћи показали већу осетљивост према положају Срба на Косову и Метохији него велики део оних који се професионално баве политиком.

„Седамдесет Срба чами у затворима, а Србија ћути”

Јакшић је отворио и питање Срба који се налазе у затворима широм Косова и Метохије. Према његовој тврдњи, око седамдесет Срба налази се у притворима и затворима под контролом албанских сепаратистичких власти, а многи су, како тврди, оптужени за измишљене или фабриковане ратне злочине.

Он је рекао да постоје и наводи о тортури над тим људима, али да њихова судбина не изазива озбиљну политичку, правну или медијску реакцију у остатку Србије.

Посебно је критиковао ћутање адвокатских комора и професионалних правничких удружења. Према Јакшићевој оцени, ако се адвокатура позива на заштиту људских права и независност правосуђа, онда би морала да покаже интересовање и за поступке против Срба на Косову и Метохији.

– Седамдесет Срба чами у албанским казаматима. Оптужују их за исфабриковане ратне злочине, а сви ћуте – рекао је Јакшић.

Више од 50.000 Срба напустило покрајину, тврди Јакшић

Јакшић је указао и на размере исељавања српског становништва. Према подацима на које се позвао, више од 50.000 Срба напустило је Косово и Метохију током последњих десетак или дванаест година.

Он је нагласио да се при томе позива и на податке организација које не сматра наклоњеним српској страни, што, према његовом мишљењу, додатно показује размере демографског пражњења.

Тај процес Јакшић не види као спонтани економски одлазак становништва, већ као последицу дуготрајне несигурности, притисака, хапшења, институционалног обесправљивања и недостатка стварне заштите из Београда.

Према његовој оцени, суштина политике албанских сепаратистичких власти јесте да живот Срба учини довољно несигурним и тешким да они постепено сами напусте своје домове.

Оштра критика Покрета слободних грађана

У једном од најоштријих делова разговора, Јакшић је критиковао Покрет слободних грађана због начина на који поставља питање дискриминације и људских права.

Он је поменуо реаговање ПСГ-а у вези са позивима да се у Србији не купује роба од Албанаца, наводећи да је та организација такве позиве препознала као дискриминацију. Јакшић, међутим, поставља питање зашто иста политичка осетљивост не постоји када су Срби изложени хапшењима, пребијању, понижавању и исељавању.

Према његовој оцени, далеко је мање важно да ли ће неко приватно куповати одређену робу него да ли су људи изложени насиљу, протеривању и политички мотивисаном прогону.

– Испада да за Покрет слободних грађана Срби нису људи. Над њима могу да се чине злочини, али се они за њихова права не боре – рекао је Јакшић.

Реч је о Јакшићевој политичкој оцени, али она отвара шире питање доследности: да ли странке које се позивају на универзална људска права та начела примењују једнако и када су жртве Срби са Косова и Метохије?

„Ако не сматрају Косово делом Србије, нека то јасно кажу”

Јакшић је упутио и директан изазов проевропским странкама које, према његовом мишљењу, избегавају да се изјасне о положају Срба у покрајини.

Ако сматрају да Косово и Метохија више није део Србије, онда би, како је рекао, требало јасно да изађу пред грађане, траже промену Устава и уклањање преамбуле која дефинише положај јужне српске покрајине.

До тада, наглашава Јакшић, сви народни посланици имају обавезу да поштују важећи Устав.

Према његовој оцени, немогуће је тражити владавину права и европске вредности, а истовремено игнорисати највиши правни акт сопствене државе када је у питању Косово и Метохија.

– Ако мисле да Косово и Метохија није део државе Србије, нека престану да играју лицемерну игру. Нека то јасно кажу и нека траже промену Устава – поручио је Јакшић.

„Нико нас није позвао ни последњих годину дана”

На питање Дејана Петра Златановића да ли је неко из опозиције у последњих месец дана контактирао Покрет „Отаџбина” или људе који живе на северу Косова и Метохије како би сазнао шта се заиста догађа, Јакшић је одговорио још оштрије.

– Не само последњих месец дана. Нико нас није питао ни последњих годину дана. Буквално као да не постојимо и као да не живимо на овом простору – казао је.

Овај одговор можда најбоље описује суштину његове критике. Срби са Косова и Метохије, према Јакшићевим речима, постали су тема која се повремено користи у политичким саопштењима, али су стварни контакти са људима који живе у покрајини готово нестали.

Он сматра да се политичке одлуке и ставови о Косову и Метохији доносе без разговора са људима који непосредно трпе последице тих политика.

На Газиместану није било ни власти ни опозиције

Јакшић је описао и оно што је видео током овогодишњег окупљања на Газиместану. Према његовим речима, приметно је било одсуство представника Српске листе, званичних институција државе Србије и председника највећих опозиционих странака.

Газиместан је, нагласио је, место од посебне историјске и духовне важности за српски народ. Зато сматра да би представници политичких странака, без обзира на своје идеолошке разлике, бар повремено морали да посете то место и одају почаст косовским ратницима и мученицима.

Јакшић је истакао да, према његовим сазнањима, Александар Вучић никада није посетио Газиместан.

Истовремено, он је као охрабрујућу околност навео велики број људи који су ове године дошли, а посебно присуство младих из Ваљева, Краљева, Београда и Црне Горе.

Млади из Србије и Црне Горе послали другачију поруку

За Јакшића је најзначајнији утисак са Газиместана био велики број младих људи. Док политичке странке ћуте или избегавају тему Косова и Метохије, млади су, према његовој оцени, показали снажно интересовање и спремност да дођу у покрајину.

Он је посебно издвојио држање Срба из Црне Горе који су приведени и изведени пред судију.

Према причи коју је пренео, на питање судије како се изјашњавају и откуд они на Косову и Метохији, младићи су одговорили да су „Срби из Црне Горе”.

Када им је, како тврди Јакшић, речено да нису староседеоци, они су одговорили да су Срби староседеоци, а да су „они који су се касније изјаснили као Црногорци дошљаци”.

– Било је једно мушко држање и велики елан. То показује да млади Срби неће да се одрекну Косова и Метохије – оценио је Јакшић.

Међу политичарима само је Шаровић покушао да дође

У разговору је посебно поменут председник покрета „Љубав, вера, нада” Немања Шаровић.

Златановић је подсетио да је Шаровић био једини политичар из остатка Србије поменут у контексту конкретног покушаја доласка на Газиместан, али су му албанске сепаратистичке власти забраниле улазак на Косово и Метохију.

То је важно раздвојити од реакције студената: студенти су били организовани део јавности који је јавно реаговао на наводе о насиљу и затражио заштиту права Срба, док је Шаровић био политичар који је конкретно покушао да дође на Косово и Метохију и буде присутан на Газиместану.

Јакшић је селективне забране уласка ставио у шири контекст односа Београда према покрајини. Док се појединим грађанима Србије забрањује да уђу на Косово и Метохију, каже он, држава Србија не предузима делотворне реципрочне или правне мере.

Ко може кроз Србију, а ко не може на Космет

Златановић је у разговору отворио и питање неравноправности режима кретања. Док се појединим новинарима, политичарима и грађанима Србије селективно забрањује улазак на Косово и Метохију, нема јавног одговора да ли људи повезани са албанским криминалним или терористичким структурама несметано пролазе кроз остатак Србије.

Јакшић је одговор усмерио ка широј политичкој слици. Према његовом мишљењу, Београд више не води самосталну политику према јужној српској покрајини.

Он тврди да значајан утицај на политику и Александра Вучића и Аљбина Куртија има Берлин.

– Политика према јужној српској покрајини, нажалост, не води се из Београда. Она се води из Берлина – рекао је Јакшић.

Јакшић: И Вучић и Курти су на таласу немачке политике

Јакшић је изнео тврдњу да немачка политика има изузетно снажан утицај на однос Београда и Приштине. Позвао се и на наводе немачких политичара о постојању саветничког утицаја у окружењу Александра Вучића.

Према његовој оцени, и Аљбин Курти и Александар Вучић делују у оквирима који су постављени политиком Берлина.

Он сматра да се из тог угла морају посматрати и процеси који су током претходних година довели до повлачења и гашења српских институционалних надлежности у покрајини.

Јакшић је поменуо и Бањску, наводећи да у делу јавности постоје сумње да је тај оружани догађај био део много сложеније игре него што је званично представљено.

За такву тврдњу у интервјуу није понудио материјалне доказе, али је инсистирао да се политика Београда према Косову и Метохији мора посматрати кроз шири међународни оквир.

Вучићевих „пет тачака” и обећања без последица

Јакшић је подсетио на ранија обећања Александра Вучића о мерама за заштиту Срба на Косову и Метохији.

Према његовим речима, једна од најављених мера подразумевала је да ће правосудни органи Србије покретати поступке против лица одговорних за насиље и злочине над Србима.

Јакшић тврди да се од тога није догодило ништа и да су обећања остала мртво слово на папиру.

Он је такво непоступање повезао са споразумом из 2016. године, за који тврди да је ограничио могућност органа Србије да процесуирају лица са Косова и Метохије, укључујући и поступке повезане са ратним злочинима.

Ова Јакшићева правна и политичка оцена захтева засебно разматрање текста самог споразума, али је његова основна порука да је Београд сам себи везао руке, а потом грађанима нудио обећања која није могао или није хтео да испуни.

„Петар Петковић нариче, али конкретних корака нема”

На крају разговора Јакшић је оштро критиковао и директора Канцеларије за Косово и Метохију Петра Петковића.

Према његовој оцени, реакције Канцеларије своде се на саопштења, осуде, жалопојке и медијске наступе, без делотворних потеза који би променили положај Срба на терену.

– Слушамо од Петра Петковића једну жалосну тираду, нарицања и јадиковке, али се све на томе завршава – рекао је Јакшић.

Он сматра да заштита народа не може да се своди на саопштења после сваког хапшења, напада или институционалног удара.

Према његовој оцени, Срби са Косова и Метохије већ годинама плаћају цену политике у којој се у Београду говори једно, а на терену спроводи нешто сасвим друго.

Табела: ко је реаговао, а ко је, према Јакшићу, ћутао

Актер	Реакција коју Јакшић описује	Његова оцена
Студенти	Саопштења о положају Срба и захтев за реакцију институција	Једини организовани део јавности који је јасно дигао глас
Немања Шаровић	Покушао да оде на Газиместан, али му је забрањен улазак	Једини поменути политичар који је конкретно покушао да дође
Власт Србије	Саопштења и обећања без озбиљних последица	Не штити делотворно Србе на терену
Највећи део опозиције	Без контакта са „Отаџбином” и без присуства на Газиместану	Понаша се као да Срби на Косову и Метохији не постоје
Адвокатске коморе	Без снажне јавне кампање за затворене Србе	Недопустиво ћутање правничке струке
Српска листа	Слабо присуство на Газиместану, према Јакшићевом сведочењу	Удаљена од народа и стварног живота
Канцеларија за КиМ	Саопштења и јавне осуде	„Нарицање” без конкретног исхода

Срби са Космета између терора и заборава

Из Јакшићевог сведочења произлази суморна слика народа који се налази између притиска албанских сепаратистичких власти у Приштини и готово потпуне политичке незаинтересованости у остатку Србије.

На једној страни су хапшења, забране кретања, полицијско насиље, судски поступци и дуготрајно исељавање. На другој су политичари који Косово и Метохију помињу у свечаним приликама, али ретко разговарају са људима који тамо живе.

Посебно је поразна Јакшићева тврдња да представници опозиције нису контактирали људе из „Отаџбине” ни током читаве претходне године.

Ако је то тачно, онда проблем више није само политика Александра Вучића, већ много дубља незаинтересованост дела српског политичког слоја за живот сународника на Косову и Метохији.

Млади су, ипак, показали да Космет није заборављен

Упркос свим критикама и суморној слици, Јакшићев интервју има и једну јасно охрабрујућу поруку.

Газиместан је ове године, према његовом сведочењу, окупио изузетно велики број људи, посебно младих из различитих делова Србије и Црне Горе.

Студенти су истовремено јавно реаговали на наводе о злостављању и затражили да се заштите права Срба.

То, према Јакшићу, показује да јаз између политичких елита и младих постаје све видљивији.

Док странке ћуте, млади долазе на Газиместан. Док институције шаљу саопштења, студенти траже одговорност. Док политичари избегавају тему Косова и Метохије, нове генерације показују да питање јужне српске покрајине за њих није затворено.

– Било је много младих људи и један велики елан. То говори да се млади Срби Косова и Метохије неће одрећи – закључио је др Марко Јакшић.

Извор: Србин.инфо