Док Ана Брнабић оптужује „блокадере“ да су пре петнаест месеци пуцали у Александра Вучића и његову породицу, у обрачуну завађених кланова унутар напредњачког картела скоро свакодневно падају главе, горе сплавови и ресторани. После серије објава Милоша Меденице и Николе Мирића у Београду су осванули графити „Вучићу, буре ти цури“. Да, цуре информације о сарадњи политичара, полицајаца и мафијаша. Мирић тврди да га је Андреј Вучић ангажовао да убије Горана Ковачевића Горанца за хонорар од 500.000 евра. Уместо да поведе истрагу, која би открила да ли има истине у тим наводима, Тужилаштво за организовани криминал покушава да открије ко је помогао Мирићу да побегне из стана у коме га је чувала полиција, а Више јавно тужилаштво прогони студенте, грађане, новинаре и адвокате који су говорили да је власт употребила звучни топ. Узроке и последице обрачуна унутар напредњачког картела анализира заменик главног уредника Магазина Таблоид, Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев сарадник и пријатељ.

Пише: Предраг Поповић

Александар Нешовић Баја је изрешетан и забетониран у бурету, које је сакривено на некој сремској ливади. Горан Самарџија је погођен са неколико метака док је седео у свом ресторану „Јеррy“. Дарко Весковић Прика убијен је хицима у потиљак. На Новом Београду пронађено раскомадано тело. Падају главе, горе џипови, кафићи и сплавови. Одбегли криминалци на друштвеним мрежама објављују шокантне информације о злочинима вођа напредњачког картела, а ухапшени и притворени полицајци цинкаре једни друге, као и политиканте који су их криминализовали, па одбацили.

Рејтинг Српске напредне странке не мери се бројем тзв. сигурних гласова, него бројем читуља. Свакодневно траје транспорт лојалиста из Ћациленда на Ново гробље.Свако Док му се картел распада у ватреном обрачуну кланова, врховни командант Александар Вучић лелече над самим собом. По старом патолошком обичају, у целовечерњим интервјуима на својим телевизијама, Вучић детаљно објашњава како су га и колико пута убили мрзитељи. Ни не труди се да буде креативан, да промени нешто из својих лажи, само понавља исти рефрен: „Ево зашто Вучића треба стрељати“ (2021), „Стрељати Вучића без повеза“ (2025) и сад, пре неколико дана, „Покушај стрељања Александра Вучића“.

У тим сабласно смешним игроказима учествују многе моралне креатуре из врха политичког крила напредњачког картела и његовог медијског тупог оруђа. Сви дају свој пун допринос, али нико као Ана Брнабић.

– Александар Вучић је монструм у кога су сви ти блокадери пуцали из звучног топа. И у њега, и у његову породицу, и у целу Србију – рекла је Брнабићка.

Поетски занос је пренела и на друштвене мреже, где је врло прецизно описала свог шефа: „Криминалац, корумпиран, шеф организоване криминалне групе, нарко-дилер, бави се трговине људима… Није Србин јер му Анђелко није отац. Мајка му је неморална, а сви у породици су криминалци, с тим што Вукан, у ствари, не постоји, већ је холограм. Он је непоменик, продукт змијског гнезда, негативно рођен. Он је нечовек, монструм у правом смислу те речи, врховно зло. Убица! И то убица који је спреман да пуца сопственом народу у леђа. Пуцао је у живе и у мртве. На крају, побиће све своје политичке противнике.“ Уверена да је паметна и духовита, Брнабићка је ауторство том опису, врло реалном, приписала блокадерима. Тобоже, Вучић није такав. Људи му верују јер цене његов труд, резултате, нове километре путева и пруга, веће плате и пензије, бла бла…

Какве су последице поверења, припадници картела су видели на снимку убиства Прике Весковића. Кад је видео да такси стаје испред кафића у коме се налазио, Весковић је устао од стола, пришао вратима и дочекао познаника. Руковао се с њим и кренуо назад, за свој сто. Истом руком с којом се два секунда раније руковао с њим, убица је извадио пиштољ из торбице и испалио два метка у Прикин потиљак и неколико у Вука Мусића, који је седео за столом. Атентатор је журним кораком изашао из кафића „Прича“, пред којим га је чекао саучесник на мотору.

Више јавно тужилаштво је објавило да полиција трага за извесним Н.К, који је осумњичен да је извршио тешко убиство, и Д.Џ, који му је помогао да побегне са места злочина. За јавност, а још више за припаднике картела, од саопштења Тужилаштва важније је то што се снимак са сигурносних камера из кафића експресно појавио на друштвеним мрежама. Политичари из власти, полицајци и тужиоци нису успели да од јавности сакрију снимак убиства једног од важнијих припадника картела. Прика Весковић је био првостепено осуђен на 15 година робије за убиство Блажа Ђуровића, који је повезиван са Кавачким кланом. Апелациони суд је укинуо ту пресуду и наложио да се понови судски поступак. Филип Кораћ, један од шефова Шкаљарског клана, тада је осумњичен за подстрекивање Весковића на убиство Ђуровића, које се догодило 2018. Две године касније, Вучић је признао да се лично ангажовао да Весковић добије статус сведока-сарадника, али да тужиоци то нису прихватили.

– Имали су га умешаног у убиства, али неко се појавио у тужилаштву да каже: „Па да, али нису процесне претпоставке у потпуности испуњене и не можемо да дамо статус сведока-сарадника човеку који каже да му је Филип Кораћ платио убиство и да је он био тај који је то урадио“ – рекао је Вучић 2020. године.

Моралнији од председника Србије и СНС картела, Весковић га је на суђењу демантовао. Остао је при тврдњи да није убио Ђуровића и да ни са ким није преговарао о статусу сведока-сарадника.

Вучић је у то време штитио интересе Кавачког клана, коме је на располагање ставио цео државни безбедносни и правосудни систем. Није прошло много, под притиском страних служби и дипломата, Вучић је морао да дозволи хапшење и затварање припадника групе Вељка Беливука, која је важила за најутицајнију српску експозитуру Кавачког клана. Вучић се тада окренуо Шкаљарцима. Почео је да сарађује Луком Бојовићем и Филипом Кораћем, што је омогућило Дарку Весковићу да остане на слободи, некажњен за убиство Ђуровића.

Ко год стајао иза убиства Весковића, није се задовољио само елиминацијом значајног човека из шкаљарске екипе. Снимак бруталног злочина је пласиран на друштвене мреже како би сви грађани видели шта може да задеси и криминалце из клана који има подршку врха власти, укључујући и Вучића лично.

У том контексту још су значајнији случајеви Милоша Меденице и Николе Мирића.

Меденица се налази у бекству од јануара, када је у Црној Гори, првостепено осуђен на десет година затвора због организовања криминалне групе, која се бавила шверцом наркотика. Четири месеца је нервирао политичаре из црногорске владе, које је, у објавама на Инстаграму, оптуживао за криминалне, корупционашке и педерске афере. Пажњу српске јавности и, нарочито, врха напредњачког картела привукао је 14. маја, када је објавио информације о убиству Александра Нешовића Баје у ресторану „27“ на Сењаку, за који је рекао да припада Андреју Вучићу.

Захваљујући Меденици, Вучићев картел није успео да сакрије „мало убиство међу пријатељима“, па ни улогу шефа београдске полиције Веселина Милића. Да није било те објаве на Инстаграму, Баја би завршио као Цвијан. Разлика би била само у томе што би Баја иструнуо забетониран у бурету, а Цвијанов пепео у урни под спомеником на коме не пише његово име.

Други ударац, још јачи, Меденица је задао напредњачком картелу кад је на смом каналу на Телеграму почео да објављује серију изјава Николе Мирића. Медији су Мирића описивали као вођу обреновачког огранка Кавачког клана. У Црној Гори је био осумњичен за припрему ликвидације Марка Љубише, а осуђен је за саучесништво у убиству Милића Шаковића. После одслужене казне, протеран је из Црне Горе, у коју му је забрањен улазак на десет година.

Прошле године је у Србији ухапшен под сумњом да је учествовао у убиствима Живка Бакића и Милана Стоковића. Прихватио је понуду Тужилаштва за организовани криминал за статус окривљеног сарадника. Тужилаштво га је пустило на слободу. Уместо да му буде одређен кућни притвор и стављена наногица, Мирић се налазио на тајној локацији, под надзором Јединице за заштиту МУП-а Србије. Међутим, 18. априла успео је да побегне чуварима. Према доступним информацијама, са петог спрата зграде спустио се помоћу неколико повезаних чаршава. Јавност је за то бекство сазнала кад се Мирић огласио на каналу Меденице.

У неколико изјава, Мирић је изнео шокантне информације о томе како је власт припремала оружани напад на грађане на студентском протесту 15. марта 2025. године. Он тврди да га је ангажовао „Маре“ из БИА, а да је обуку за употребу пушака, пиштоља и шок-бомби водио извесни „Поповић“ из „Црвених беретки“. Према његовим речима, криминалци из Ћациленда нису морали да употребе оружје јер је скуп на Славији растурен после употребе звучног топа. Мирић тврди да га је после тога „Маре“ упознао са Андрејем Вучићем. Састанак је одржан у ресторану на београдском хиподрому.

– Почетком априла (2025) „Маре“ ме упознао са Андрејем Вучићем, за кога ми је рекао да је шеф. Састали смо се у ресторану на хиподрому, који је затвореног типа, у њега не долази нико осим ако га Андреј позове. Андреј ми је рекао да је задовољан мојим досадашњим ангажовањем, да озбиљно рачуна на мене, да ће бити озбиљних послова. Има оних који нису испоштовали државу, него су се окренули на страну студената, иако им је држава пуно помогла.

Још једном смо се нашли с њим, у септембру, када ми је рекао да има озбиљан посао за мене, а да ће ми „Маре“ све објаснити и да ћу све договорити са њим. Тада сам срео Станивуковића, Владу Мандића и Данета Шијана, који су такође ишли код њега. Почетком октобра ми је, преко „Марета“ понудио да ликвидирам Горана Ковачевића Горанца, за износ од 500.000 евра. Као разлог ми је навео Скy преписку Горанца, тендере неке, као и то што се окренуо против државе. Договорили смо се да размислим и да му јавим за пар дана. Знајући да је мој друг добар са његовим (Ковачевићевим) другом Растком, одлучујем да ступим у контак с њим и да га упозорим шта му се спрема и да спасим живот човеку. Рекао сам да прихватам посао, да га не би дали неком другом – испричао је Никола Мирић.

С обзиром на криминалну историју Меденице и Мирића, све њихове тврдње треба прихватати са великом резервом, баш као и све што кажу браћа Вучић. Да ли у тим оптужбама има истине требало би да утврди тужилаштво. Међутим, уместо да формира предмет и покрене истрагу која би открила ко је „Маре“ из БИА и да ли је Андреј Вучић наручио убиство Горана Ковачевића, тужилаштва не реагују. Више јавно тужилаштво, које води Ненад Стефановић прогони студенте, грађане, новинаре и адвокате који су пре 15 месеци говорили да је власт употребила звучни топ, а игнорише случај у који је наводно укључен Андреј Вучић. Такође, ВЈТ не покушава ни да открије ко је „Маре“. Јавност је уверена да је у питању Марко Парезановић, кога је у то време пратио имиџ главног Вучићевог кербера у БИА. За Парезановића се говорило да је избегавао директну комуникацију са нижерангираним криминалцима, али да и то не би одбио ако би му то наредио неки од браће Вучић.

С обзиром да је Парезановић суспендован у БИА почетком децембра прошле године, може се претпоставити да је тако кажњен због неуспешног ангажовања Мирића. Како год било, после овог исказа сви на политичкој сцени, у безбедносном сектору и подземљу мисле да је компромитовани „Маре“ из БИА заправо Марко Парезановић.

Ни Тужилаштво за организовани криминал није покренуло истрагу поводом изјава Николе Мирића. Напротив, то Тужилаштво је пре неколико дана саопштило да води истрагу само око тога како је Мирић побегао из зграде у којој је чуван. Ма колико по Вучиће и њихове ортаке било непријатно све што Мирић објављује, још им теже пада то што им је побегао пред носом.

Вучићи нису толико наивни да поверују да се са петог спрата спустио уз помоћ чаршава. Уверени су да га је неко „украо“ и сакрио на безбедно место. Очигледно, тај „неко“ је јачи, организованији и способнији од ћаци полицајаца и ћаци криминалаца који им служе.

Врх картела је уплашен претпоставком да Меденица има заштиту америчких безбедносних служби. Постоје информације да је смештен у амбасаду САД-а у Подгорици. За Мирића се верује да је у неком београдском склоништу, али такође под контролом Американаца.

По Вучића, то је најгори сценарио. Сада сви виде да он не може да заштити ни себе и свог брата, а камоли ортаке са нижих нивоа картела. У таквим околностима, не остаје му ништа друго него да измишља теорије завере у којима се представља као жртва, коју неко хоће да стреља без повеза на очима. За њега, а и за Србију, било би добро да га никад нико не узме на нишан.

Уместо пред повериоцима, којима дугује новац, послове и уништене судбине, Вучић би требало да се нађе на оптуженичкој клупи, па да одговара за све злочине које је извршио откад је доведен на власт.

(Магазин Таблоид)