Уместо да јавности пренесу пуни контекст разговора — у којем је Златановић поставио питање да ли би сваки насилан сценарио у Србији могао да доведе до грађанског сукоба, а Димитријевић упозорио да је Србија већ на „латентној линији” унутрашњег сукоба — режимски медији су тај део интервјуа представили као наводни позив на убијање напредњака и смрт Александра Вучића. Информер је текст опремио оптужбом да се Златановић и Димитријевић „надају убијању напредњака”, док је „Политика” у нешто умеренијем тону задржала исти оквир — да је реч о „контроверзним порукама блокадера”. (ИНФОРМЕР)

Др Дејан Мировић: Вучић скреће пажњу са Мирића и сопствених криминалних афера

Проф. др Дејан Мировић оценио је да се нападом Информера и других режимских медија на Дејана Петра Златановића и др Бојана Димитријевића наставља дугогодишњи обрачун Александра Вучића са слободним медијима, новинарима, интелектуалцима и свим људима који не пристају на диктатуру страха. Према његовим речима, реч је о покушају да се јавности подметне лажна тема, како би се пажња скренула са много опаснијих сведочења и афера које потресају сам врх власти.

Мировић је посебно указао на случај Николе Мирића, који је, како је рекао, ових дана изнео јавно сведочење о криминалним радњама и злочинима које доводи у везу са браћом Вучић. Управо зато што власт, по Мировићевој оцени, не може да демантује суштину тих навода, режим поново посеже за старом методом — производњом медијске хистерије и цртањем мете на челу онима који отварају непријатна питања.

Он је оценио да се напад на Србин.инфо дешава и у тренутку када режим жели да сакрије фијаско сопственог окупљања испред такозваног „Ћациленда”, где, како је навео, Александар Вучић није успео да покаже снагу коју је желео да прикаже. У том контексту Мировић је оценио да је нова хајка против Златановића и Димитријевића „пропагандни трик” којим се пажња јавности одвлачи са неуспеха власти и са њених, како је рекао, криминалних дела.

Говорећи о томе што режимски медији покушавају да тумаче разговор о 19. веку и Мајском преврату, Мировић је поручио да би Александар Вучић историју требало да остави људима који је заиста познају — Дејану Петру Златановићу, који је дипломирани историчар, и др Бојану Димитријевићу, једном од водећих српских историчара. Према његовим речима, Вучић нема ни право ни кредибилитет да преко својих медија пресуђује шта је историјска анализа, а шта политичка порука.

Мировић је био оштар и у оцени политичке и криминалне природе режима. Како је навео, Вучић би, уместо да преко медија тумачи историју, требало да објасни оно што „најбоље зна” — криминалне обрачуне, односе кавачког и шкаљарског клана, као и прелетање између различитих центара моћи у подземљу. Он је Вучића назвао криминалцем и поручио да власт која се бави шверцом, криминалом и медијским прогоном нема морално право да држи лекције историчарима и новинарима.

Мировић је затражио да Вучић, уместо што преко Информера напада Србин.инфо, јавности објасни шта значе сведочења Николе Мирића и бројна друга сведочења, као и шта се догодило на Сењаку у вези са случајем убиства Александра Нешовића Баје. Посебно је поменуо и бившег директора полиције Веселина Милића, којег је Вучић раније одликовао, питајући шта власт има да каже о свим тим везама и догађајима.

Он је подсетио да је Дејан Петар Златановић већ био оптуживан за наводно позивање на насиље, али је правоснажно ослобођен свих таквих оптужби. Зато, по Мировићевој оцени, садашња кампања делује као нови покушај да се преко таблоида направи политичко-полицијски случај против Златановића, Србин.инфо и свих патриотских гласова који не пристају да ћуте.

Др Слободан Јанковић: СНС је картел у страху, зато у свему види претњу

Др Слободан Јанковић, председник Српског демократског савеза, оценио је да кампања Информера и других режимских медија показује најмање две ствари. Прва је, како је рекао, потпуна нестручност и непрофесионалност људи који раде у тим медијима, јер су један разговор о историјском феномену представили као наводни позив на линч, оружани устанак или насилну промену власти.

Јанковић је посебно указао на то да је чак и сајт „Политике” преузео речник режимске пропаганде, користећи изразе попут „блокадери”, иако је реч била о разговору новинара и историчара о историјским паралелама. Према његовој оцени, такав приступ показује да више није реч само о Информеру као таблоиду, већ о широј медијској мрежи која служи да се свака слободна реч претвори у оптужбу.

Друга ствар је, како је Јанковић нагласио, страх. Он је СНС назвао картелом који влада Србијом и који је у очигледном страху од народа. По његовим речима, тај картел у свему види претњу — чак и у историјским реминисценцијама, односно у разговору о догађајима из прошлости. Зато сада, како је рекао, режим више не страхује само од садашњости и народа, него се плаши и прошлости.

Јанковић је оценио да се власт, највероватније, плаши сопствених дела, па онда „од миша види џина”. Управо због тога, сваки разговор о историји, свако поређење са претходним епохама и свака анализа политичких процеса постају повод за нову кампању. У таквом систему, историјски разговор се не третира као јавна расправа, већ као опасност по режим.

Према Јанковићевим речима, иза свега стоји једна константа овог режима — гушење слободне речи. Он је подсетио да је Србин.инфо због тога већ страдао, а да је сада поново стављен „на тапет”. Зато је, у име Српског демократског савеза, изразио подршку слободном медију Србин.инфо, лично Дејану Петру Златановићу, као и др Бојану Димитријевићу.

Јанковић је нагласио да је Димитријевић у спорном интервјуу говорио као историчар о српској прошлости, а не као неко ко позива на насиље. Управо зато је, по његовој оцени, цела кампања опасна: ако се историчару забрањује да говори о историји, а новинару да постави питање о историјским паралелама, онда се у Србији више не напада само један медиј, већ и право јавности да мисли, пита и упоређује.

Љубомир Стефановић: Прво иде медијска припрема

Љубомир Стефановић је оценио да је реч о медијској припреми за могући нови притисак на Златановића и Србин.инфо. Према његовим речима, механизам је већ познат: прво таблоиди и режимски медији објаве оптужујући текст, затим се ствара атмосфера јавног линча, а после тога се од тужилаштва очекује да реагује „по службеној дужности”.

Стефановић је истакао да се овим нападом скреће пажња са афере „звучни топ”, са сведочења Милоша Меденице и Николе Мирића, као и са унутрашњих обрачуна у систему власти. Он је упитао зашто институције не реагују на тврдње које износе Мирић и Меденица, ако већ реагују на таблоидне интерпретације једног историјског разговора.

Златановић је у истом укључењу указао да се сличан образац већ дешавао: таблоидски натпис постане повод за поступање државних органа, а онда следе позиви, претреси, одузимање технике и покушај криминализације новинарског рада.

Шта је стварни предмет спора?

Шта је речено у интервјуу	Како су то представили режимски медији	Шта показује пуни контекст
Постављено је питање о историјским аналогијама и опасности од грађанског сукоба.	Представљено је као наводни позив на убијање напредњака.	Разговор је био о томе како спречити унутрашњи сукоб.
Димитријевић је говорио о 19. веку и 1903. као историчар.	То је приказано као политички сценарио за данашњицу.	Историјска анализа није позив на понављање историје.
Указано је на опасност од криминализације државе и служби.	Фокус је пребачен на наводну претњу Вучићу.	Суштина интервјуа била је критика режима и паралелне државе.
Говорило се о „звучном топу”, Меденици и безбедносним каналима.	Тај део је гурнут у други план.	Кампања скреће пажњу са спорних питања по власт.

Зашто баш сада?

Напад није дошао случајно. У последњим данима режим је изложен притиску због више тема: сведочења Николе Мирића, јавних иступа Милоша Меденице, афере „звучни топ”, неуспеха режимских окупљања и све видљивијег незадовољства у друштву. У таквој ситуацији, напад на независни медиј служи као димна завеса.

Зато је Србин.инфо постао мета: не зато што је у интервјуу позвано на насиље, већ зато што се у интервјуу отварају теме које власт жели да затвори — везе политике, служби, криминала, медијске манипулације и страха од промене режима. Управо је то била суштина Димитријевићевог наступа у интервјуу који је објављен 26. јуна 2026. године.

Закључак: од историје праве потерницу

Ова кампања показује како функционише режимски медијски механизам: узме се један исечак, избаци се контекст, дода се драматична графика, затим се на телевизији и порталима створи утисак да је реч о претњи, а онда се тај медијски производ може користити као основ за нови притисак на новинаре.

Ако се историјско питање претвара у кривичну оптужницу, онда више није проблем само један текст Информера или један прилог на телевизији. Проблем је систем у којем власт, преко својих медија, покушава да од јавне речи направи доказни материјал, од новинара државног непријатеља, а од историјске расправе наводни позив на крвопролиће.

Случај Златановића и Димитријевића зато није спор о једном интервјуу. То је тест да ли у Србији још сме да се говори о историји, власти, криминалу, службама и политичкој одговорности — без страха да ће сутра неки таблоид од тога направити потерницу.

Извор: Србин.инфо