Истраживачи са Универзитета Оксфорд у Енглеској утврдили су да вегетаријанци имају 32 одсто мањи ризик од срчаног удара. Главни узрок срчаних обољења су масне наслаге у артеријама које превасходно настају уношењем намирница животињског порекла у организам.

Заблуде о вегетаријанцима су бројне, па је за гурманску нацију каква је наша исхрана без меса несхватљива. Редовни и квалитетни вегетаријански оброци који садрже разноврсно воће, поврће и млечне производе не штете организму и штавише, здравији су од исхране препуне масноћа.

Да не буде заблуде, нису ни сви вегетаријанци исти нити сваки облик вегетаријанства има исте ефекте по људски организам.

– Вегетаријанска исхрана која се састоји само од конзумирања воћа и поврћа данас је слабо заступљена чак и у Индији, земљи у којој је настала. Оваква исхрана организму не обезбеђује довољно неопходних беланчевина. Зато данас имамо лактовегетаријанце који у исхрани користе млеко и млечне производе, док ововегетаријанци једу и јаја. Таква исхрана није штетна јер организму обезбеђује потребне количине аминокиселина неопходних за нормално функционисање – објашњава за  чувени нутрициониста Љубомир Пфаф.

Нису тачне ни приче да вегетаријанство нужно доводи до слабљења имунитета и лошије крвне слике. Међутим, они који одлуче да из исхране у потпуности избаце месо морају пажљиво припремати оброке и водити рачуна о томе да уносе све потребне хранљиве материје.

– Чињеница је да се у поврћу и воћу у највећем саставу налазе минерали, витамини и олиго елементи, а у појединима врстама попут соје, пасуља и кромпира, има и беланчевина које у извесној мери могу да допринесу да ћелије нормално функционишу.

Да би надоместили хранљиве састојке из меса, вегетаријанци морају да воде рачуна да имају редовне оброке пуне разноврсног воћа и поврћа. Беланчевине из меса најбоље ће надокнадити сојом коју треба да конзумирају сваког дана, али тако да не буде више од 25 грама соје на 75 грама поврћа – саветује доктор Пфаф.

Правилна исхрана, каже он, подразумева три, а идеално пет оброка дневно. Доручак треба завршити до осам сати изјутра, а затим у три до четири сата размака треба уносити по један оброк: ужину, ручак, ужину и вечеру. За добро варење вегетаријанцима се саветује најмање 700 до 800 грама поврћа дневно, а од воћа се препоручује јабука, јер садржи пектин који регулише холестерол и омогућава да се правилно обавља функција централног нервног система.

– Ипак, постоји једна заблуда кад се говори о вегетаријанској исхрани. Чињеница је да ми данас немамо ни педаљ земље, грам воде или кубик ваздуха који је потпуно чист. Самим тим, природне исхране у оном виду у ком је настала данас нема. Најздравија исхрана је она која је редовна и која снабдева организам свим хранљивим материјама. То су хлеб, уље, житарице, млеко и млечни производи, јаје, месо, поврће, воће, шећер и концентрати – сматра Пфаф.

 (zena.blic.rs Фото: М. Перић)   

Ознаке: вегетеријанска исхрана, вегетеријанци, здравље, месо, храна.