Оснивач „Славија.инфо“ Љубомир Стефановић изнео је за Јутјуб канал „Србин.инфо – канал Центар“ процену да поступање Вишег јавног тужилаштва у Београду води ка постепеном ослобађању бившег начелника београдске полиције Веселина Милића од најтежег дела сумњи у случају убиства Александра Нешовића Баје. Према његовим речима, истовремено се стварају услови да сва непосредна одговорност буде усмерена на Сашу Вуковића Боскета.
Више јавно тужилаштво у Београду одбацило је у уторак, 9. јуна 2026. године, део кривичне пријаве против бившег начелника Полицијске управе за град Београд Веселина Милића, који се односио на кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела. Тужилаштво је саопштило да прикупљени докази не указују да је Милић био у ресторану „27“ у тренутку када је, према досадашњој верзији истраге, убијен Александар Нешовић Баја. Ипак, поступак против Милића није у целости окончан, јер се и даље испитује сумња да је имао сазнања о злочину, а да га као службено лице није пријавио. Управо ту промену правца истраге Љубомир Стефановић види као почетак постепеног умањивања Милићеве могуће одговорности.
У разговору са главним и одговорним уредником Србин.инфо Дејаном Петром Златановићем, Стефановић је нагласио да своје закључке не представља као судски утврђене чињенице, већ као процену засновану на редоследу потеза полиције и тужилаштва. Како је објаснио, најпре је Милићу стављано на терет да је помогао учиниоцима после злочина, да би тај део пријаве потом био одбачен. Истовремено, финансијска истрага, према јавно доступним подацима које је он анализирао, усмерена је пре свега на Сашу Вуковића Боскета. Из тога Стефановић извлачи закључак да би Боске могао да постане једина особа на коју ће бити пребачен највећи део кривице.
Одбачен део пријаве, али поступак против Милића није завршен
ВЈТ је образложило да су анализирани снимци надзорних камера са више адреса, подаци базних станица, телефони Милића и припадника његовог обезбеђења, искази сведока и одбрана осумњиченог. На основу тога је саопштено да Милић „није био, нити је могао бити“ у ресторану „27“ када је дошло до убиства. Ипак, тужилаштво истовремено наводи да постоје основи сумње да је бивши начелник полиције знао шта се догодило у ноћи 12. маја, али то није пријавио. Такво раздвајање две могуће радње — помагања и непријављивања — постало је средишња тачка јавне расправе.
Стефановић сматра да би јавност морала да добије много подробније образложење о томе како је тужилаштво дошло до садашњег закључка. Он посебно указује да се у јавности од почетка појављују противречни подаци о Милићевом кретању, броју телефона које је користио, улози његовог обезбеђења и времену када је сазнао за пуцњаву. Према његовим речима, није довољно саопштити да је прегледан један телефон уколико постоје сведочења да је осумњичени користио више уређаја. Тражи се, како истиче, одговор на питање да ли су проверени сви телефони, сви бројеви и целокупна комуникација.
| Датум | Догађај | Званични статус |
|---|---|---|
| 12. мај 2026. | Убиство Александра Нешовића у ресторану „27“ | Истрага за тешко убиство |
| 13. мај 2026. | Пријављен Нешовићев нестанак | Покренута потрага |
| 15. мај 2026. | Ухапшен Веселин Милић | Сумње за прикривање и непријављивање |
| 21. мај 2026. | Пронађено тело у бурету код Инђије | Послато на обдукцију и ДНК анализу |
| 26. мај 2026. | Потврђен идентитет Нешовића | Потврђено да је жртва |
| 9. јун 2026. | Одбачен део пријаве против Милића | Остаје сумња за непријављивање |
| 10. јун 2026. | Хапшења због пуцњаве у другом локалу | Осумњичени полицајци и директор локала |
„Све иде ка притиску на Боскета“
Најозбиљнија тврдња коју је Стефановић изнео односи се на могући притисак на Сашу Вуковића Боскета да преузме целокупну одговорност за убиство. Према његовој процени, Боске би могао да буде наведен да призна да је сам пуцао у Нешовића и да истовремено тврди да Милић није био присутан. Таква изјава би се, како сматра, уклопила у нову верзију тужилаштва засновану на камерама, базним станицама и изјавама сведока. Стефановић је, међутим, више пута нагласио да је реч о његовом закључку, а не о информацији која је званично потврђена.
„Све иде ка томе да се изврши притисак на Сашу Вуковића Боскета, да он прихвати да је пуцао у ресторану ‘27’, да је једини одговоран и да каже да Веселин Милић није био ту када се све десило“, изјавио је Стефановић. Он је додао да су истражни органи располагали временом током којег су могли да прикупљају и тумаче снимке, телефонске податке и сведочења. Управо због тога сумња да ће технички докази бити представљени тако да подрже верзију према којој Милић није био на месту злочина. За такву сумњу, ипак, у овом тренутку није јавно представио материјални доказ.
Сценарио нагодбе: десет година затвора и заштита породице
Стефановић је отишао и корак даље, износећи могући сценарио нагодбе са Боскетом. Према његовој претпоставци, Вуковићу би могла бити понуђена казна од око десет година затвора уколико прихвати да је једини непосредно одговоран за убиство Александра Нешовића. Заузврат би, како претпоставља саговорник „Србин.инфо – канал Центар“, чланови његове породице могли бити пуштени из притвора, а финансијска истрага обустављена или ограничена. Ни овај навод није потврђен из тужилаштва, суда или одбране осумњичених.
„Упамтите ово — могуће је да у нагодби добије десет година затвора, да прихвати казну на себе као једини кривац, а да му заузврат жена и сестра буду пуштене и да се обустави финансијска истрага“, рекао је Стефановић. Према његовим речима, најважније питање јесте да ли ће Вуковић издржати притисак или ће прихватити понуђени излаз. Ако би дошло до таквог признања, тужилаштво би могло да затвори главни део случаја без темељног испитивања свих могућих веза полицијских руководилаца и људи из подземља. Стефановић страхује да би тиме системска позадина случаја остала изван оптужнице.
Зашто је финансијска истрага усмерена само на Боскета?
Један од кључних аргумената Стефановића јесте питање обима финансијске истраге. Он тврди да је она усмерена на Сашу Вуковића, док јавност није обавештена да ли се на исти начин испитује имовина Веселина Милића, власника ресторана и других људи који су обухваћени предметом. Према његовом ставу, у тако сложеном случају не би требало испитивати само непосредног извршиоца, већ и све особе које су могле да омогуће злочин, уклањање трагова или дугогодишњу заштиту појединих криминалних кругова. Неједнак приступ финансијским токовима, како оцењује, може бити показатељ унапред одређеног правца истраге.
„Видимо да је финансијска истрага само против Саше Вуковића Боскета. Не видимо финансијску истрагу против Веселина Милића, власника ресторана или било кога другог“, нагласио је Стефановић. Он сматра да би провера имовине бившег начелника полиције могла да покаже да ли постоји несразмера између законитих прихода и стварне вредности имовине којом располаже. Без такве провере, додаје, остаје простор за сумњу да се истрага намерно сужава. Стефановић због тога позива тужилаштво да објави које су све финансијске провере наложене и против којих лица.
Низ пропуста који је отворио простор за сумњу
Саговорник „Србин.инфо – канал Центар“ сматра да тужилаштво нема право да медијима замера због сумњи и јавних питања, јер су управо државни органи својим поступањем створили простор за различита тумачења. Он пита због чега ресторан није одмах у потпуности запечаћен, како је могао да настави да ради, зашто је накнадно обављана претрага и како је један пројектил пронађен тек током поновног прегледа места злочина. Такође, поставља питање зашто је претрес Милићевих стамбених и службених просторија уследио тек касније. Према његовој оцени, сваки од тих пропуста појединачно можда има објашњење, али њихов збир ствара оправдану сумњу у делотворност истраге.
„Не бисмо ми уопште причали о свему овоме да је тужилаштво урадило како треба, да је претрес куће наложен првог дана, а не касније, да је место догађаја запечаћено и да ресторан није радио“, поручио је Стефановић. Он је подсетио да је Милић после критичне ноћи још извесно време остао на челу београдске полиције. Чињеница да највиши руководилац полиције није одмах удаљен са положаја могла је, према његовом мишљењу, да угрози поверење у очување доказа и независност подређених полицијских службеника. Управо због тога сматра да су каснија саопштења ВЈТ недовољна да отклоне све недоумице.
Пуцњава у „Стеак анд Wине Бар“ и хапшења у Интервентној јединици
Посебан део разговора односио се на хапшења припадника Интервентне јединице 92 због сумње да су прикривали пуцњаву која се 5. новембра 2025. године догодила у локалу „Стеак анд Wине Бар“ у Булевару ослобођења. Стефановић је рекао да је још тада добио информацију да је у локалу дошло до оружаног сукоба, али да случај није обрађен као пуцњава већ као обична кафанска туча. Према његовим тврдњама, саобраћај је успораван и простор обезбеђиван без видљивог званичног увиђаја. Локал је, како наводи, убрзо наставио да ради.
Хапшења из јуна 2026. године за Стефановића представљају доказ да се унутар полиције одвија процес обрачуна са делом људи који су били блиски појединим криминалним круговима. Он то назива „процесом развлашћивања“ и упоређује га са догађајима у Црној Гори, где су током истрага организованог криминала хапшени полицајци, тужиоци и носиоци других државних функција. Ипак, сматра да у Србији тај процес још није потпун и да се поједине структуре уклањају селективно. По његовој процени, хапшења могу истовремено послужити као средство притиска на људе повезане са Боскетом.
„Милић је чувар тајни и чувар имовине“
На питање зашто би неко у систему желео да заштити Веселина Милића, Стефановић је одговорио да бивши начелник представља „чувара тајни и чувара имовине“. Он сматра да је Милић током дугогодишњег рада на високим полицијским положајима морао да дође до великог броја података о политичарима, полицајцима, припадницима служби безбедности и људима из криминалног миљеа. Његово евентуално сведочење могло би, према Стефановићевој оцени, да покрене низ нових поступака. Због тога верује да различите структуре имају интерес да спрече његово потпуно отварање пред истражним органима.
„Када би Милић проговорио, то је можда више стотина година робије, а можда и више хиљада година за неколико стотина или неколико хиљада људи“, изјавио је Стефановић. Он није навео конкретне предмете или имена људи на које се ова процена односи, али је нагласио да се ради о знању нагомиланом током година. Додао је да људи који располажу осетљивим информацијама обично унапред припремају документацију или снимке који би могли бити објављени у случају њиховог хапшења, угрожавања или смрти. Зато, како сматра, физичко уклањање таквог човека не мора нужно да спречи објављивање онога што зна.
Неодговорена питања о оружју, чаурама и барутним честицама
Стефановић је током интервјуа набројао читав низ питања на која јавност још није добила целовит одговор. Није, како каже, јасно колико је особа пуцало, колико је метака испаљено, из ког оружја је пуцано и да ли је то оружје било у законитом поседу. Јавност не зна ни ко је имао дозволу за ношење тог оружја, на чијим рукама или одећи су пронађене барутне честице и када су узорци узети. Посебно је проблематично што су поједини материјални трагови пронађени накнадно.
„Ми овде реално ништа немамо у реду“, оценио је Стефановић, указујући на начин обезбеђивања ресторана, накнадне претраге и чињеницу да се за телом Александра Нешовића трагало више дана. Посмртни остаци касније су пронађени у бурету закопаном на подручју општине Инђија, а идентитет је потврђен ДНК анализом. Према његовим речима, то показује да злочин није био ограничен само на пуцњаву у ресторану, већ је захтевао више учесника, превоз тела, уклањање трагова и припрему места на којем ће остаци бити сакривени. Зато сматра да свођење целог предмета на једног стрелца не може да пружи потпун одговор.
Да ли је у Београду већ почео рат подземља?
У другом делу интервјуа Стефановић је оценио да су бројни пожари у угоститељским објектима, бачени Молотовљеви коктели и оружани напади показатељ да је сукоб у подземљу већ почео. На питање да ли случај са Сењака може да покрене нови талас обрачуна, одговорио је: „Ово вам већ јесте рат мафије.“ Подсетио је на спаљене сплавове, нападнуте локале и рањавање власника једног познатог угоститељског објекта. Према његовој процени, проблем је у томе што се на слободи налази велики број међусобно супротстављених група и појединаца.
Стефановић је говорио и о Дејану Стојановићу Кеки, за чију групу су медији годинама везивали Александра Нешовића Бају. Истакао је да Кека не припада новијим криминалним круговима окупљеним око власти, већ да је реч о много старијој и искуснијој структури. Није, међутим, тврдио да располаже информацијама о његовом непосредном учешћу у актуелним сукобима. По његовом мишљењу, такви актери ће пажљиво посматрати развој истраге и процењивати да ли је у питању појединачни злочин или промена односа снага у београдском подземљу.
„Врачарци“ и нове групе које траже своје место
Током разговора поменута је и такозвана врачарска криминална група, односно више млађих група које се у медијима и полицијским поступцима повезују са Врачаром. Стефановић је оценио да је реч о широком и неуједначеном кругу људи, због чега их није могуће посматрати као јединствену организацију. Према његовим речима, део тих група покушава да се јавно огради од СНС-а и такозваног „Ћациленда“, што се видело и кроз графите у Београду. То, међутим, не значи да се они боре за законитост, већ пре да покушавају да обезбеде положај после могуће промене власти.
Саговорник је одбацио поређење садашњих београдских сукоба са дугогодишњим ратом кавачког и шкаљарског клана. Тај обрачун траје више од деценије и однео је десетине живота у Србији, Црној Гори, Грчкој, Турској, Украјини, Шпанији и другим државама. Садашња превирања у Београду, према његовој процени, још нису достигла такав обим. Ипак, упозорава да велики број оружаних група, политичка нестабилност и слабљење заштите коју су појединци раније уживали могу да доведу до ширења насиља.
Службе прате ко губи, а ко преузима контролу
На питање о могућем деловању страних служби, Стефановић је рекао да нема конкретне податке да нека страна служба покушава да преузме контролу над домаћим подземљем. Ипак, сматра да све озбиљне државе пажљиво прате случај у којем се бивши начелник највеће полицијске управе доводи у везу са људима осумњиченим за тешко убиство. Амбасаде и безбедносни представници, како наводи, свакако извештавају своје владе о стању у полицији, тужилаштву и организованом криминалу. Такве информације утичу и на политичке односе, инвестиције и процену безбедносних ризика.
Стефановић је оценио да је Александар Вучић делимично изгубио контролу над појединим криминалним и навијачким структурама које су раније биле блиске власти. Према његовој анализи, раздвајање је постало видљиво око 2020. и 2021. године, после низа нестанака и убистава у београдском подземљу. Од тада различите групе покушавају да пронађу нове заштитнике или да самостално очувају утицај. Случај убиства на Сењаку могао би да покаже колико је стара мрежа заштите још увек делотворна.
Пукотине у СНС-у и могући распад после губитка власти
Последњи део разговора био је посвећен слабљењу Српске напредне странке на локалном нивоу и све видљивијим сукобима унутар власти. Стефановић је навео проблеме са обезбеђивањем одборничких већина, немогућност одржавања појединих седница и повлачење локалних функционера који више не желе да преузимају одговорност. Према његовој оцени, то још није потпуни распад, али јесу пукотине које воде ка њему. Студентски протести и зборови грађана, како каже, додатно су убрзали процес слабљења страначке дисциплине.
„Виде се пукотине и види се да ће то ићи ка распаду. Дуго је трајало, људима је дојадило, а студенти и зборови су одрадили своје“, рекао је Стефановић. Он не очекује да ће се СНС нужно поделити на неколико трајних идеолошких струја. Напротив, предвиђа да ће велики број садашњих чланова напустити странку чим она изгуби власт, јер их не повезује заједничка идеологија већ приступ државним положајима, пословима и новцу. Тај процес упоредио је са наглим нестанком југословенског политичког идентитета после распада заједничке државе.
„Када се СНС буде распао, пашће на нула чланова оног тренутка када више не буде на власти“, закључио је Стефановић. Према његовој оцени, странка која је основана 2008. године нема готово никакве додирне тачке са данашњом организацијом окупљеном око Александра Вучића. У њој је, како је рекао, остало веома мало људи из првобитног састава, док су је током година преузимали пребези, интересне групе и носиоци локалних мрежа моћи. Због тога очекује да ће се, после губитка државних ресурса, њена структура распасти много брже него што сада изгледа.
Цео интервју Љубомира Стефановића, који је са њим водио новинар Дејан Петар Златановић, објављен је на Јутјуб каналу „Србин.инфо – канал Центар“. Уводна три минута видео-прилога садрже избор најзначајнијих делова разговора, док сам интервју почиње од 00:03:05.
Извор: Србин.инфо
