Pročitaj mi članakRusija bi se odrekla manjih delova okupirane Ukrajine, a Kijev bi prepustio velike delove istoka zemlje – to je okvir mirovnog predloga o kojem su na samitu na Aljasci razgovarali ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Donald Tramp, tvrde ovi izvori Rojtersa upoznati s razmišljanjima Moskve.
Овај опис састанка појавио се дан након што су се Путин и Трамп сусрели у војној бази на Аљасци, што је био први сусрет америчког предсједника и шефа Кремља од почетка рата у Украјини.
Зеленски иде у Вашингтон
Украјински председник Володимир Зеленски сутра путује у Вашингтон како би с Трампом разговарао о могућем окончању рата који је Путин започео у фебруару 2022.
Трамп је рекао да на самиту није постигнут прекид ватре који је прижељкивао, али је у интервјуу за Фокс њуз изјавио да је с Путином разговарао о предаји територија и безбедносним гаранцијама за Украјину, те да су се „у великој мери сложили“.
„Мислим да смо веома близу договора“, рекао је Трамп, додајући: „Украјина мора да се сложи. Можда ће рећи ‘не’.“
Према два извора, Путинова понуда се тренутно заснива на разговорима између европских, америчких и украјинских лидера, али није јасно да ли је то почетни став или практично коначна понуда. Трамп је обавестио Зеленског и европске лидере о свом разговору у суботу.
Украјинска територија за мир
Путинова визија договора искључује прекид ватре пре него што се постигне свеобухватни споразум, што је у супротности са захтевом Кијева.
Према руској понуди, Украјина би се потпуно повукла из Доњецка и Луганска, а заузврат би Русија пристала да замрзне линије фронта у јужним регионима Херсон и Запорожје, тврде извори.
Кијев је раније одбацио сваку идеју о повлачењу из Доњецка, где су украјинске снаге добро утврђене и где град служи као кључна одбрамбена баријера.
Русија би вратила делове Харкова и Сумија
Извори тврде да би Москва била спремна да врати релативно мале делове територије које држи у северној Суми и североисточном Харкову – укупно око 440 квадратних километара. Поређења ради, Украјина контролише око 6.600 квадратних километара Донбаса, који обухвата Доњецк и Луганск и који Русија сматра својом територијом.
Путин би такође тражио барем формално признање руске власти над Кримом, који је анектирао 2014. године. Није јасно да ли би ово признање требало да дође само од САД или од свих западних земаља и Украјине.
Санкције, НАТО и безбедносне гаранције
Москва такође очекује да ће барем неке од санкција бити укинуте. Извори нису могли да потврде да ли се то односи на америчке или европске мере.
Путин би, кажу, блокирао улазак Украјине у НАТО, али је отворен за идеју безбедносних гаранција. Трамп је у суботу европским лидерима поменуо могућност „Члана 5 ван НАТО-а“ – врсту гаранције по узору на правило НАТО-а да је напад на једну чланицу напад на све.
Придруживање НАТО-у је стратешки циљ Украјине, записан у уставу земље.
Језик и Руска православна црква
Према изворима, Русија би такође захтевала званични статус руског језика у деловима или целој Украјини, као и право Руске православне цркве да слободно делује. Украјина је усвојила закон којим се забрањују верске организације повезане са Русијом, али он још није ступио на снагу.
