Pročitaj mi članak"Ako je tačno ono za šta se tereti Momirović, oni moraju celu Vladu Srbije da pohapse", izjavio je nedavno visoki funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović povodom hapšenja nekadašnjeg ministra Tomislava Momirovića i drugih u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu. Može se reći da je Đuka ovog puta rekao istinu.
Од доласка Српске напредне странке на власт, у сваком кабинету у Немањиној 11, налазило се макар једно име за које се везивала афера због које је тај министар морао да буде смењен у најмању руку. Међутим, то се није дешавало, нити се њихова кривична одговорност доводила у питање. Све до данас, када бисмо од тих имена могли саставити затворски кабинет.
Тужилаштво Србије за организовани криминал (ТОК) ухапсило је 1. августа 11 особа осумњичених за корупцију у вези са пројектом модернизације пруге од Новог Сада до границе са Мађарском. Међу ухапшенима је и бивши министар грађевинарства Томислав Момировић, а притвор је одређен и некадашњем министру Горану Весићу, коме је вече уочи акције тужилаштва волшебно позлило, па се сада налази на лечењу у приватној болници.
Иначе, сви ухапшени се сумњиче да су коруптивним радњама оштетили буџет Србије за више од 115 милиона долара. Део тог пројекта била је и реконструкција Железничке станице у Новом Саду, где је 1. новембра 2024. у обрушавању бетонске надстрешнице погинуло 16 људи.
Након хапшења која су уследила, високи функционер Српске напредне странке Владимир Ђукановић оптужио је „дубоку државу“, наводећи да ако је тачно оно за шта се ухапшени функционери терете, онда би цела Влада Србије морала да буде ухапшена.
„Ако је тачно оно за шта се терети (и Момировић), они морају целу Владу Србије да похапсе, нису нормални због тога што раде… (представницима) дубоке државе и паралелног система се морамо супротставити иначе ће преузети целу државу“, рекао је Ђукановић.
Међутим, оно што је Ђукановић заборавио да напомене јесте да је материјала за хапшење, када је о министрима реч. било и претходним владама, од 2012, па све до данас, као и да би се од тих имена могао саставити читав један затворски кабинет.
Како би изгледао затворски кабинет Немањине 11
Некадашњи министри Томислав Момировић и Горан Весић на списку су особа које Тужилаштво за организовани криминал терети за корупцију. Обојица су након трагедије у Новом Саду поднели оставке на министарске функције. Весић је пре неколико месеци кратко био у притвору.
Оно што је занимљиво је да на списку имена умешаних у случај корупције у вези са надстрешницом нема Зоране Михајловић, чији потпис стоји на неким уговорима који су повезани са изградњом пруге Београд-Будимпшета. Она је чак и саслушана почетком априла као сведок у просторијама Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК) у оквиру истраге коју води Јавно тужилаштво за организовани криминал.
Михајловић која је напустила СНС и полако кретала путем најватренијег критичара режима, од пада надстрешнице поново је постала ударна песница Александра Вучића, која обилази студије свих телевизија, укључујући Информер, како би одбранила власт.
Било каква оптужница у случају надстрешнице заобилази и војвођанску премијерку Мају Гојковић, која је била главна звезда свечаног отварања новосадске Железничке станице. Време је објавило да је фотографију отварања, као доказ учешћа Маје Гојковић у свечаности, тужилаштво у Новом Саду изузело из доказног материјала.
Осим људи умешаних у аферу надстрешнице, највише функције у Влади Србије од 2012. до данас добијали су министри уз чија се имена везују афере које би у свакој земљи биле материјал за тужилаштво, али не и у Србији.
Милош Вучевић и пљачка буџета, плус надстрешница
Против некадашњег премијера Србије Милоша Вучевића водио се прекршајни поступак док је био градоначелник Новог Сада, а који је покренула Државна ревизорска институција, због тога што је из градског буџета потрошено око 126 милиона динара више него што је предвиђено. Вучевић је новчано кажњен. Такође, Вучевић је био градончаленик Новог Сада током дела реконструкције Железничке станице.
Веома озбиљне оптужбе против Вучевића изнете се у анонимној кривичној пријави која је достављена Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег тужилаштва у Новом Саду, у којој се тврди да је бивши градоначелник Новог Сада помогао свом блиском сараднику, саветнику Слободану Милићу, званом Боцара, прибави милионе евра.
У пријави се наводи да су планска документа мењана и у овом случају, са циљем да се вредност земљишта које је претходно Милић куповао – вишеструко увећа. Град је потом по знатно вишој цени откупио од Милића део тог земљишта, а на другом, „пренамењеном“ поседу Вучевићев саветник градио је објекте у вредности од чак 40 милиона евра. Потпредседник Народног покрета Србије Борислав Новаковић на друштвеним мрежама је својевремено објавио фотографије на којима су Вучевић и извесни Марко Босанац, звани Боске. Новаковић тврди да је у питању “вишеструки извршилац кривичних дела”. Вучевићево име се у више наврата везивало уз припаднике новосадског подземља.
Синиша Мали и „офшор компаније“
Вечити министар у готово свим СНС владама од 2012. године је актуелни министар финансија Синиша Мали, којег оправдано називају црном рупом српске корупције. Према речима сведока саслушаних у Тужилаштву за организовани криминал, Синиша Мали, човек је који је мимо закона захтевао да се са комплекса Генераштаба скине ознака културног добра и тако, малтене, преда породици Доналда Трампа.
Почетком маја ове године, откривено је да је Синиша Мали, у време док је био градоначелник Београда примио 235.000 евра за школовање своје деце из офшор компанија из иностранства. Мали је неколико година раније купио 24 луксузна стана на бугарском приморју и то опет преко оф шор компанија чији је био власник. Синиша Мали је незаконито присвојио државно земљиште из Вршца и помогао свом оцу да приватизује фабрику вагона док је радио у Агенцији за приватизацију. И даље се сумња да је управо Синиша Мали био “комплетни идиот” који је у изборној ноћи наложио мушкарцима са фантомкама рушење објеката у Савамали.
Ивица Дачић „коферче“ и звучни топ
Од пада надстрешнице до данас грађани на улицама константно траже одговорност актуелног министра унутрашњих послова Ивице Дачића. За време његовог руковођења МУП-ом, над грађанима је употребљена жестока полицијска репресија, а не треба заборавити ни инцидент током шеснаестиоминутне тишине на великом протесту 15, марта у Београду. Сумња се да је тада против грађана употребљена нека врста звучног оружја, што Дачић и сама власт негирају.
Само у последња два-три месеца, док је Дачић на челу МУП-а сведочили смо сценама где полиција, марицама јури на грађане, како би уклонила блокаду путева. Министар за то време или мудро ћути, или изјављује да су све акције полиције у складу са законом.
Не треба заборавити ни да је мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) објавила у септембру 2015. и снимак Дачића и Родољуба Радуловића, званог Миша Банана, једним од шефова нарко-картела, како се наводило. Оно што би требало напоменути јесте да је упитно да ли Дачић треба да обавља иједну функцију након афере „коферче“.
Наиме, 11. јануара 2006. године Дачић и тадашњи директор СПС-а, Владан Заграђанин нашли су се у стану тадашњег вицегувернера Народне банке Србије Дејана Симића.
Полиција је тада буквално упала и ухапсила Симића заједно са Владаном Заграђанином, Дачићевим кумом и то под оптужбом да се у торби нађеној поред њих налази мито у износу од 100.000 евра, а све у вези са враћањем дозволе за рад Кредитно експортне банке (КЕБ).
У јавност је испливао круцијални детаљ да је Дачић стан напустио само 15 минута раније.
Александар Вулин и тетка из Канаде
Акутелни потпредседник Владе Србије и министар у више сазива у Немањиној 11, још један је од синонима за афере ове власти. Вулиново име нашло се на листи санкција Министарства финансија Сједињених Држава и то док је он био на челу Безбедносно-информативне агенције. Вулин је званично санкционисан због корупције и умешаности у трговину дрогом, као и због веза са Русијом.
Један од најпознатијих случајева чија је бизарност досегла толике границе да је са временом прерасла у апсурд, свакако је случај Александра Вулина и тетке из Канаде. Све је почело 2012. године, када је Вулин постао народни посланик.
Са те позиције поднео је извештај Агенцији за борбу против корупције у ком је навео да је власник дела стана од 107 квадрата и две године касније на проверу Агенције за борбу против корупције долази и куповина овог стана када почиње, може се слободно рећи, урнебесна играрија Александра Вулина.
Цена стана од 107 квадрата недалеко од београдске пијаце Ђерам износила је 229.620 евра, а паркинг место у истој згради 15.000 евра – укупно 244.620 евра. У уговору се наводи да су супружници Вулин прву рату од 40.000 евра уплатили продавцу 22.10.2011, али и да обавезују да ће преосталих 204.620 евра уплатити најкасније до 30.09.2012. године на девизни рачун, писао је КРИК.
Према Вулиновим тврдњама, његова супруга Наташа је позајмила 205.000 евра од своје тетке Мире Милић из Канаде и они су истог дана новац исплатили продавцу. Име Наташе Вулин, блиске пријатељица Тамаре Вучић, у медијима се појављивало и у причама о умешаности у сумњиве државне послове, преко фирми чији је власник.
Братислав Гашић милионер (у еврима) из буџета
Реч афера могла би се наћи и између имена и презимена министра одбране Братислава Гашића. Његова оставка раније је тражена због трагичног случаја пада хеликоптера у коме је живот изгубило седморо људи. Као градоначелник Крушевца склапао је уговоре са фирмом своје супруге и сина, а са места министра одбране смењен је раније због сексистичког коментара да “воли новинарке које лако клекну”.
То није све. Гашићева и имовина његове породице процењена је на више до 20 милиона евра. а чини је, између осталог, луксузни комплекс, односно етно село. Више пута стизали су позиви да се испита како је Гашић за време бављења политиком посао милионер.
Никола Селаковић и афере „Генералштаб“, Савамала“…
Иако се у садашњој Влади Србије бави ресором културе, име Николе Селаковића помињано је раније у случају афере Савамала, још док је био министар спољних послова. Тада је тешке оптужбе на Селаковићев рачун упутила потпредседница ССП Мариника Тепић, рекавши, између осталог, да је утицао на полицајца Горана Стаменковића да призна кривицу у једној од истрага ове афере.
Подсетимо, крајем априла 2016. године у београдској Савамали, у Херцеговачкој улици, багери су током ноћи порушили приватне објекте. У рушењу су учествовали људи са фантомкама на глави.
Председник Странке слободе и правде Драган Ђилас изјавио је недавно да је Селаковић био саслушан и у случају афере „Генералштаб“, те да је био на листи људи који је требало да буду приведени.
Новица Тончев и милионски тендери
Велика борба против корупције коју је почетком године најавио председник Србије Александар Вучић обухватила је и фирме министра за развој недовољно развијених општина Новицу Тончева. Званични подаци показују да је у време истраге, дакле протеклих неколико месеци, фирма “Тончев градња Сурдулица” добијала милионске послове од државе, пре свега од Министарства одбране, упркос томе што је Тончев члан Владе.
Тончев се раније хвалио и да не вози службени већ свој аутомобил како „не би трошио државне ресурсе и тиме дао пример грађанима”. Иза тога се крије занимљива шема: он је, како је открио КРИК, два аутомобила своје фирме привремено уступио држави, која их је онда њему дала назад на коришћење – овим маневром Тончевљева фирма постала је имуна на саобраћајне прекршаје и избегла да плати више од милион динара казни.
Како је раније објавио истраживачки портал КРИК, Тончев је 2010. године тајно основао офшор фирму на Британским Девичанским Острвима, коју није пријавио Агенцији за спречавање корупције, што је по закону био у обавези. Тончев је био више пута у сукобу интереса, а његова фирма „Тончев градња“ добила је многобројне послове од државе.
Коментаришући изјаву Владимир Ђукановић, виши научни сарадник на Институту за филозофију и друштвену теорију Дејан Бурсаћ каже за Нову да је функционер СНС том изјавом покушао да обесмисли процес који се води против министара.
„Мислим да баш није размишљао о начину на који је формулисао своју изјаву и да се из ње чини да је цела Влада умешања у неко коруптивне радње. Та изјава је постигла супротан ефекат и додатно је делигитимисала представнике власти“, каже Бурсаћ.
Додаје да је Ђуканович покушао оно Српска напредна странка често ради.
„Покушао је да сакрива људе иза легитимитета најпопуларнијег носиоца рејтинга, односно Александра Вучића, говорећи да је ако Томислав Момировић нешто скривио, сви су криви, а очигледно да та изјава има још тумачења, као што је да има још одговорних за разне ствари“, каже Бурсаћ.
