Pročitaj mi članakNajviši sud EU postavlja stroža pravila za liste sigurnih zemalja porekla. Time se dovodi u pitanje tzv. „albanski model“ azila, prestižni projekat premijerke italijanske premijerke Đorđe Meloni.
Европски суд правде својом пресудом подиже праг за одређивање које су то сигурне земље порекла – дакле земље чији држављани немају право на азил у Европској унији, пише ДW. Земље-чланице ЕУ смеју да састављају листе земаља сигурног порекла само ако јавно објаве изворе на основу којих су донеле процену. Осим тога, важи и правило да комплетно становништво у тој земљи мора бити безбедно, одлучиле су судије у Луксембургу.
У овом поступку радило се о спорном италијанском тзв. „албанском моделу“ за брзе поступке у вези са азилом у иностранству. Одређивање сигурних земаља порекла је основни предуслов за спровођење тог модела.
Ко долази из тзв. сигурне земље порекла и поднесе захтев за добијање азила у ЕУ, може бити одбијен брже. Земље ЕУ могу саме да одлучују које државе сматрају сигурним. Суд ЕУ сада прописује да та процена мора бити проверљива.
Такође, према пресуди, државе-чланице, барем док не ступи на снагу нова регулатива ЕУ о азилу, не смеју трећу земљу да означе као „сигурну“ ако одређене групе људи, попут хомосексуалаца, нису у тој земљи безбедне.
Албанско село прима прве мигранте из Италије
У конкретном случају који је довео до пресуде, две особе из Бангладеша поднеле су тужбу због одбијања њихових захтева за добијање азила, јер је Италија њихову земљу порекла означила као сигурну. Они су били међу мигрантима које је Италија пребацила у кампове у Албанији.
Основна идеја „албанског модела“ јесте да се захтеви за добијање азила мушкараца одраслих миграната, а који долазе из тзв. сигурних земаља порекла и бивају пресретнути на Средоземном мору, обрађују у убрзаним поступцима у иностранству. Италија је у ту сврху склопила споразум са Албанијом о изградњи два центра на албанској територији.
То је престижни пројекат десничарске италијанске владајуће коалиције под премијерком Ђорђом Мелони, али је тренутно обустављен због отпора у италијанском правосуђу. Према извештају организације за људска права АцтионАид и Универзитета у Барију, центри су током 2024. године ефективно радили само пет дана – и то уз веома високе трошкове.
Тужба двојице избеглица из Бангладеша
Двојица избеглица из Бангладеша касније су стигли у Италију и тамо покренули судски поступак. Пошто италијански суд није био сигуран да ли је листа сигурних земаља порекла у складу с правом ЕУ, обратио се Суду Европске уније.
Пресуда највишег европског суда релевантна је и за Немачку, потврђује експерткиња за миграционо право Паулина Ендрес де Оливеира. И Немачка има своју листу сигурних земаља, која, поред чланица ЕУ, обухвата и све земље Западног Балкана, као и Грузију, Гану, Молдавију и Сенегал. „Европски критеријуми за класификацију сигурних земаља порекла важе и овде“, каже Ендрес де Оливеира.
Остаје нејасно шта ће бити с „албанским моделом“ након пресуде, каже правна експерткиња.
– Још увек постоји низ правних питања у вези с италијанско-албанским моделом.
На пример, није јасно да ли планирани смештај за тражиоце азила у таквим центрима правно представља притвор. То би било проблематично, јер према међународном праву, нико не сме да буде притворен без правног основа – а подношење захтева за добијање азила није основ за притвор.
