Pročitaj mi članakPredsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp odlučio je da napravi korak ka ublažavanju politike prema Kini uoči potencijalne trgovinske nagodbe i planiranog susreta sa predsednikom Si Đinpingom.
Како преноси лист The Washington Post, администрација САД променила је свој приступ Пекингу, узимајући у обзир важност надолазећих трговинских преговора и могућност одржавања самита америчког и кинеског лидера током јесени.
Амерички званичници наводе да је у том контексту отказана посета шефа администрације Тајвана Лаја Цинде, која је била предвиђена за почетак августа. Према њиховим речима, Вашингтон је покушао да промени руту путовања, избегавајући велике градове и ограничавајући јавне наступе. Истовремено је и посета тајванског министра одбране Лија Цјеа одложена.
Ипак, како наводи WP, оваква стратегија изазвала је забринутост у Трамповом окружењу и међу стручњацима. Према речима истраживача из Института Хадсон, Мајкла Соболика, америчког председника тренутно више интересује отварање кинеског тржишта за америчке компаније него питања безбедности у односима са Пекингом.
Страхује се да би ублажавање става могло да ослаби конкуренцију између две силе, нарочито у војном и технолошком домену.
Бивши високи званичник администрације Џоа Бајдена, Ели Ратнер, сматра да овакав приступ може довести до слабљења војних савеза САД у Азији и да би се Тајван могао наћи у улози преговарачког адута између Вашингтона и Пекинга.
Он оцењује да уступци шаљу сигнал да америчка подршка Тајвану може постати предмет договора, што би, према његовим речима, могло допринети јачању кинеског утицаја.
Занимљиво је да Ратнер сада има функцију у аналитичком центру The Marathon Initiative, чији је оснивач Елбриџ Колби, заменик министра одбране САД и један од главних идеолога актуелне војне доктрине. То може указивати на неслагања унутар Беле куће у вези са новим правцем према Пекингу.
Према извештају агенције Реутерс, део ублажавања става према Кини везан је и за догађаје у вези са ситуацијом у Европи. На разговорима одржаним 29. јула у Стокхолму, амерички секретар за финансије Скот Бесент покушао је да изврши притисак на Пекинг да обустави набавку енергената из Русије, уз претњу царинама.
Трамп је истовремено скратио рок за постизање договора о прекиду сукоба, с 50 на 10 дана, надајући се да ће то извршити додатни притисак.
Ипак, кинески представници одбили су такве захтеве, истичући да енергетска политика остаје питање националног суверенитета. Бесент је том приликом изјавио да Пекинг озбиљно брани свој суверенитет, чак и уз цену увођења царина од 100 одсто.
У међувремену, Трамп је у разговору за Бреитбарт Неwс рекао да председник Си жели да га угости у Кини и да би заузврат посетио САД. Та изјава дошла је након писања листа The Times, који наводи да би Трамп, Си Ђинпинг и председник Русије Владимир Путин могли да се састану у Пекингу почетком септембра.
Повод би могао бити обележавање 80 година од завршетка Другог светског рата, уз свечани дефиле 3. септембра на Тргу Тјенанмен.
Кинески политички коментатор Џин Цанжун са портала Гуанцха оценио је да би заједничко појављивање лидера три велике силе могло послати снажну поруку стабилности и мира.
