Pročitaj mi članakNastavnicima koji rade u osnovnim i srednjim školama od 1. oktobra sledi vanredno povećanje koeficijenata za isplatu i obračun zarada u iznosu od pet odsto, na osnovu dogovora s Vladom s početka ove godine.
Ипак, и са том повишицом почетна плата наставника са седмим степеном стручне спреме неће бити једнака просечној републичкој заради, што је, подсетимо, био један од кључних захтева репрезентативних синдиката образовања.
Са последњом корекцијом коефицијената у марту ове године почетна плата запосленог са седмим степеном стручне спреме сада износи 101.026 динара, а уз октобарско повећање биће 106.078 динара.
С друге стране, према последњим објављеним подацима Републичког завода за статистику за мај ове године, просечна републичка нето зарада износи 107.705 динара.
Снежана Романдић Петровић, председница Уније синдиката школа Београда, каже за Данас да је синдикат крајем јуна тражио разговоре са ресорним министарством и председником Владе Ђуром Мацутом управо о платама.
– Састанак са представницима Министарства је одржан и тада је потврђено повећање коефицијента у октобру. Синдикати су инсистирали на разговору са председником Владе како би се просечне зараде запослених у просвети додатно кориговале. Министар просвете је изјавио да ће се залагати да до састанка са председником Владе дође. Реални трошкови живота превазилазе износе зарада и разговори о висини плате јесу и биће приоритет активности синдиката и у наредном периоду – наводи Романдић Петровић.
Уочи почетка другог полугодишта текуће школске године, Министарство просвете је обавестило запослене у школама да је у јануару 2026. планирано повећање плата свих запослених, па и радницима у просвети за пројектованих седам одсто. То би почетну плату запослених са седмим степеном стручне спреме требало да подигне на 111.379 динара, показује ранија рачуница просветне власти.
Након тога је стигао наговештај да би актуелна ситуација са блокадама могла негативно да се одрази редовно секторско повећање од наредне године.
У међувремену, држава је одлучила да ванредно повећа минималну цену рада од 1. октобра за 9,4 одсто што ће се негативно одразити на плате радника у просвети, тврди Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Србије.
– Тог момента ће да порасте и просечна зарада, пошто је она обично на нивоу два минималца. Сада он износи нешто преко 53.000 динара, а просечна зарада је, према последњим објављеним подацима, око 107.000 динара. Овим се и даље руши Уредба о коефицијентима јер се не повећава плата свим запосленим него коефицијент само наставном особљу. Другим речима, ако од октобра минимална зарада оде на очекиваних 59.000 динара то значи да ће помоћном раднику фалити неких 5.000 до 6.000 хиљада до минималца, а у месецу са 23 дана фалиће му 8.000, и опет улазимо у незаконити корекцију, а распони најниже и највише плате у образовању ће да падну на 1:1,71 до 1,75 – каже Кокот.
Ако се тај тренд настави и ако минималац од 1. јануара порасте за 10 одсто, а основица седам одсто, како је најављено, односно зарада у образовању ће бити још неповољнији, упозорава Кокот.
– Другим речима тренд урушавања зарада се наставља. То што она расте у неком проценту не значи да више вреди. Подсећам да је пре 12 година однос најниже и највише плате у образовању био 1:3, дакле, зарада професора је била три минималца, а сада смо дошли до тога да је да је 1,7 минималаца. То је најједноставнији механизам да се израчуна реална вредност плата – указује Кокот.
Прецизира да је факултетски образован професор за 12 година изгубио 1,30 минималаца из зараде што је 70.000 динара.
– Толико је реално мања зарада просветног радника данас него што је била 2012. године. Увећања у процентима и динарима не треба посматрати на тај начин, кључно је колико је то минималних зарада. Ако сам пре 12 годна имао три минималца, а сада имам 1,7 како је моја зарад порасла? Ја сам изгубио 70.000 из плате – наводи Кокот.
На питање чему просветни радници могу да се надају од јануара идуће године, Кокот одговара: „Штапу и шаргарепи“.
Наглашава да није ни на министру, ни на Влади да сами одлучују о томе већ то треба да буде договорено кроз социјални дијалог, „а не да министар или председник државе изађе и каже ови ће добити оволико“.
– То не личи на државу – констатује наш саговорник.
Он указује да ће повећањем коефицијената само наставном особљу и запосленима са седмим степеном од октобра, а немењањем основице и уз повећање минималне цене рада, категорија запослених са коефицијентом 11,15 пасти на минималац.
– Јер основица остаје иста, њима плата остаје иста, а минималац расте за 9,4 одсто. И то је оно о чему годинама причам да смо на путу да 2032, 2033. године сви будемо на минималцу. Тај тренд се не мења, он је константан последњих 12, 13 година – истиче Кокот.
Како се рачуна плата?
– У свим јавним предузећима, у војсци, полицији и још неким делатностима се зарада рачуна тако што се минимална зарада множи са коефицијентом. Како расте минималац, тако расте и њихова зарада, а у просвети је невезано једно с другим. Зато смо и дошли до тога да ће уз силне корекције коефицијената помоћних радника, тај запослени у октобру да заради 53.000 динара, али ће му бити исплаћивано 59.000, дакле, опет ће му фалити 6.000 динара до минималца – каже Душан Кокот и додаје да би зарада у старту морала да се веже за минималац.
