Pročitaj mi članakZa robu uvezenu iz Srbije predsednik SAD Donald Tramp je najavio neke od najviših carina namenjene zemljama sveta, a rok za dogovor o tome ističe idućeg petka, 1. avgusta, piše u tekstu američke agencije AP.
Трамп је послао писма и објавио их на својој друштвеној мрежи Truth Social, у којима је навео веће царине за робу из земаља које не склопе споразуме са САД, док онима које узврате повећањем својих увозних царина на америчку робу, прети још виша америчка царина.
На робу из Јужне Кореје при увозу у САД царина је утврђена на 25 одсто, на увоз из Мјанмара и Лаоса 40 одсто, из Камбоџе и Тајланда 36 одсто, Србије и Бангладеша 35 одсто, на робу из Јужне Африке и Босне и Херцеговине 30 одсто и Казахстана, Малезије и Туниса 25 одсто, преноси АП списак земаља на које ће се од 1. августа применити највише америчке царинске стопе.
Трамп је објавио трговинске споразуме са Јапаном и неколико других азијских земаља. Ти споразуми ће смањити притисак знатно виших царина на њихов извоз у Сједињене Државе.
О споразуму с једним од највећих трговинских партнера САД, Кином, још се преговара, а амерички министар финансија Скот Бесент каже да би изузетно продужен рок за те преговоре – 12. август, могао бити и дужи да би се дало више времена за преговарање.
Прелиминарни споразум објављен у јуну отворио је пут Кини да укине нека ограничења на извоз ретких руда кључних за високу технологију и другу производњу. У мају САД су пристале да снизе Трампову царинску стопу од чак 145 одсто на кинеску робу на 30 одсто, али само на 90 дана, док је Кина пристала да смањи своју стопу од 125 одсто на америчку робу на свега 10 процената.
То одлагање од 90 дана је омогућило компанијама да пожуре и покушају да увозом претекну потенцијално вец́е царине што је подстакло кинески извоз и ублажило део притиска на производни сектор. Али продужена неизвесност око тога шта би Трамп могао да уради по ситеку триомесечног рока је оставила компаније у неизвесности у погледу даљих улагања у Кину.
Остају високе царине на увоз челика и алуминијума у САД, а многе друге земље, укључујући Јужну Кореју и Тајланд, још нису постигле споразуме.
Генерално, економисти кажу да ће царине неизбежно утицати на раст у Азији и у другим привредно слабијим земљама света, пише АП.
Трамп и премијер Јапана Шигеру Ишиба објавили су у среду споразум по којем ће САД увести царине од 15 одсто на увоз робе из Јапана, што је мање од Трампових предложених „реципрочних“ 25 одсто. То је било огромно олакшање за произвођаче аутомобила попут Тојоте Мотор Корп. и Хонде, чије су акције скочиле двоцифреним бројем у Токију.
Трамп је најавио и трговинске споразуме с Филипинима и Индонезијом. После састанка с филипинским председником Фердинандом Маркосом – Млађим Трамп је рекао да ће царина на увоз производа из његове земље бити подложан царини од 19 одсто, што је за симболичан један проценат мање од раније претње царином од 20 одсто.
Индонезија ће се такође суочити са царином од 19 одсто, док је Трамп недавно претио да ће се примењивати стопа од 32 одсто. Индонезија се обавезала се да ће укинути скоро све своје трговинске баријере за увоз америчке робе.
Раније је Трамп најавио да ће на извоз у САД роба Вијетнама имати царину од 20 одсто, а двоструко толико за робу која се преко Вијетнама извози из Кине.
Стање преговора са Индијом није јасно, али напредак изгледа зависи од заштиц́еног пољопривредног сектора те земље која се суочава с царином од 26 одсто.
Скоро свака земља света се од априла суочила с минималном царином од 10 одсто на своју робу која улази у САД, поред других секторских царина.
С Трампом се никад не зна
Чак и пошто је Трамп повукао претњу најоштријим царинама, неизвесности и виши трошкови произвођача и расходи потрошача повећали су ризике за регионалну и глобалну економију, а економисти смањују процене привредног раста у 2025. годину и после ње.
Азијска развојна банка је у среду саопштила да је смањила процену раста привреда у земљама у развоју, Азији и Пацифику, на 4,7 одсто 2025. и 4,6 одсто 2026. године, што је пад од 0,2 и 0,1 процентног поена.
Изгледи за тај регион могли би бити додатно помрачени повећавањем царинских тарифа и трговинским споровима, наводи се у саопштењу.
„Други ризици укључују ратове и геополитичке тензије које би могле да поремете глобалне ланце снабдевања и повец́ају цене енергије“, као и погоршање стања на посрнулом тржишту некретнина у Кини.
Економисти међународне банке АМРО су мање оптимистични, очекујуц́и раст за Југоисточну Азију и друге велике економије у Азији од 3,8 одсто 2025. и 3,6 одсто следец́е године.
