Novi samit između Evropske unije i Kine, zakazan u trenutku kada odnosi nikada nisu bili hladniji, mogao bi postati simbol sve dubljeg jaza između dva važna trgovinska partnera.
Како пишу новинари листа Wеlt, заједнички интерес више није довољан да превазиђе неслагања – политичка клима се погоршава, а компромиси делују све даљи.
Иако се обележава пола века дипломатских односа, планирани дводневни самит у Бриселу скраћен је и преместен у Пекинг, јер председник Кине Си Ђинпинг није желео да путује у Европу.
Догађај је сада сведен на вечеру и две кратке сесије са званичницима ЕУ – Урсулом фон дер Лајен и Антонијуом Коштом, као и премијером Ли Ћиангом.
Од тренутка када је ЕУ 2021. увела санкције појединим кинеским званичницима због стања у провинцији Синђанг, односи су почели да се урушавају. Кина је одговорила контрамерама, што је довело до честих трговинских спорова. Иако се често наглашава међусобна зависност у трговини, дубље политичко поверење није успостављено.
Алица Екман из ЕУИСС-а истиче да Кина ЕУ не види као кључног партнера, већ више као нужног актера на важном тржишту. Пекинг истовремено улаже у односе са земљама глобалног југа како би оснажио своје позиције наспрам САД.
Гунар Виганд, бивши званичник ЕУ за Азију, упозорава да ЕУ тешко може остати по страни у све јачем такмичењу између САД и Кине. Пекинг је, каже он, неко време гајио наду у приближавање с ЕУ под председником Доналдом Трампом, али су та очекивања брзо спласнула.
На економском плану, тензије су још израженије. Кинески трговински суфицит у размени са ЕУ прошле године премашио је 300 милијарди евра. Кина истовремено контролише огроман део светских залиха ретких метала, кључних за производњу високе технологије. Само у мају ове године, извоз тих ресурса ка Западу пао је за чак 80%, након што су пооштрени прописи о издавању дозвола.
Европска унија је, са своје стране, увела до 35% царина на кинеске електричне аутомобиле. Кина то тумачи као знак европског приближавања америчкој трговинској политици и жели да ЕУ те царине укине. У замену, могла би ублажити ограничења на извоз ретких метала и отворити део тржишта.
Како пише Wелт, Европска комисија разматра компромис који би подразумевао да кинески произвођачи добровољно повећају цене аутомобила, а да се ЕУ царине укину. Тиме би европски купци плаћали исту цену, али би приходи ишли кинеским фирмама, не царинским службама ЕУ. Ипак, за такву одлуку потребна је сагласност свих чланица, које по питању Кине немају јединствен став.
Поред економије, у фокусу самита биће и геополитичка питања – укључујући Тајван, Иран, Блиски исток и Украјину. ЕУ би желела да Кина смањи увоз нафте из Русије и заустави посредну испоруку европских компоненти за наменску индустрију.
Ванг Ји, кинески министар спољних послова, наводно је недавно наговестио да Пекинг жели да избегне негативан исход за Русију у вези са актуелним сукобима, страхујући да би то ослободило САД да се у потпуности фокусирају на Кину.
Абигејл Вассеље из центра Мерицс оцењује да Кина уочава стратегију председника Трампа, који покушава да зближавањем с Москвом изгради нову равнотежу у светској политици. По њеном мишљењу, Кина одговара продубљивањем односа са Русијом како би предупредила такав сценарио.
У свему томе, Европска унија се за Пекинг појављује као инструмент, али и амортизер у односима са САД. Ипак, како оцењује Вассеље, у тренутним околностима Кина не види потребу за додатним уступцима – јер верује да је ЕУ већ под довољним притиском.