Pročitaj mi članakOd NATO bombardovanja Srbije prošlo je više od 26 godina, ali građane Srbije još vrebaju razna ubojna sredstva na koje je vlast zaboravila, dok ljudi koji znaju i mogu da ih uklone, čekaju da im neko da zeleno svetlo da to učine. Iako građani Srbije žive u uverenju da je zemlja bezbedna i očišćena od zaostalih eksplozivnih ostataka iz ratova, podaci govore potpuno suprotno, kaže za Nova.rs Dragan Žebeljan, zamenik predsednika Policijskog sindikata "Sloga", inače zaposlen u Odeljenju za uklanjanje ostataka eksplozivnih ostataka rata (EOR) pri Sektoru za vanredne situacije MUP Srbije.
Драган Жебељан истиче да постоји опасност на више од 150 локација широм Србије, међутим, ништа се не чини по том питању, пише Нова.
– Више од 150 локација широм Србије за које држава води евиденцију и даље је загађено опасним авио-бомбама и експлозивним средствима заосталим из НАТО агресије 1999. године. Иако имамо евиденције и свесни смо опасности, стиче се утисак да нам је забрањено да радимо. Не добијамо налоге за рад, не дају нам приступ опреми, не дају нам да радимо свој посао. То је веома чудно понашање надлежних руководиоца – каже Драган Жебељан, инспектор и заменик председника Синдиката полиције Слога.
Само у Панчеву постоје две локације.
– У Панчеву имамо две локације, у Кикинди једну – и све три су потврђене. Знамо да су ту убојна средства велике масе, имамо координате, све је спремно, али чини се никоме није стало да се посао оконча – упозорава Жебељан.
Највећи проблем јесте у релацији два тела које се баве уклањањем експлозивних направа – Центра за разминирање, који је независно тело и који је основала Влада, и Одељења за уклањање остатака експлозивних остатака рата, који је у оквиру МУП-а. Према речима нашег саговорника, проблем је што МУП не зна шта тачно ради Центар за разминирање, иако би требало да врше инспекцијски надзор над овим телом.
– Иако је Центар за разминирање задужен за израду и реализацију пројеката заштите од експлозивних остатака рада, ниједан инспекцијски надзор над њиховим радом нисмо извршили, што нам је у надлежности. Не постоји евиденција контроле, а неслагања у документацији, координатама и извештајима је уочена – наводи Жебељан и додаје:
– Поднели смо званичан захтев да извршимо инспекцијски надзор над Центром за разминирање, али чак ни након годину дана нисмо добили одговор ни одобрење за рад. Не само да није обављен надзор, него се упорно спречава да га буде – а то отвара простор за озбиљне сумње.
Инспектори као возачи и перачи
Ситуација је толико понижавајућа да су инспектори сведени на пуку логистику – возе руководиоце, перу возила, помажу технички, али не врше инспекцијски надзор, иако је то њихова законска дужност, одређена нормативним описом послова.
– Да ли треба да ћутимо док се од инспектора праве шофери. Наше овлашћење је да проверавамо пројекте и надзор над правним лицима, чиме би требали да штитимо безбедност грађана. Ништа од тога нам се не дозвољава. Радимо све осим посла за који смо плаћени – каже Жебељан.
Недавно је у Новом Саду пала надстрешница што је довело до погибије шеснаесторо грађана. Неко ће сигурно одговарати, вероватно неки најнижи инспектор. А када једног дана дође до трагедије због заосталих експлозивних средстава из рата или лоших пројеката поставља се питање да ли ће тада неко жртвовати инспекторе који су били спречени да раде свој посао.
– Да ли треба да ћутимо и проблеме гурамо под тепих? Ако се деси трагедија, неће одговарати министар, ни начелници, ни директори. Него ћемо бити криви ми – инспектори које су месецима и годинама спречавани да раде свој посао. Зато сада јавно тражимо: пустите нас да радимо свој посао! – каже Жебељан.
Предложили закон – држава ћути
Како би се коначно решио хаос у надлежностима између МУП-а и Центра за разминирање, „Слога“ је пре пар месеци предложила доношење посебног Закона о заштити од ЕОР, којим би се правно уредила ова област.
– Више месеци МУП ћути на наш предлог. А до тада, грађани и даље спокојно седе на бомбама – буквално. Ако не желите још један Нови Сад, омогућите нам да радимо наш посао у интересу грађана – закључује Жебељан.
И за уклањање бомби потребан Вучићев амин
Једина локација на којој је нешто урађено у последње време била је у Прибоју и то тек након што се грађанка обратила Александру Вучићу путем Инстаграма, јер се у дворишту њеног рођака од 1999. године налазила авио-бомба.
Након интервенције из Председништва, екипа МУП Србије изашла је на терен, пронашли су, деактивирали и уништили пројектил АГМ-130, са којим су се експерти МУП први пут сусрели. Да није било тога, бомба би и данас лежала у земљи а грађани живели у страху.
