Pročitaj mi članakNameštanjem tendera kumovskim i ortačkim firmama iz budžeta se godišnje izvlači više od od 2,5 milijardi evra. Pored toga, podobne firme dobijaju poslove u monopolizovanim sektorima, kao što je građevinarstvo, trgovina energentima i digitalizacija uprave. Samo jedan ponuđač na nekom tenderu dovoljan je razlog za sumnju da nešto nije u redu.
Овде капитал не долази у хуманитарну мисију или да би учврстио владавину закона, већ да искористи то што је новац важнији од поштовања прописа зарад личних интереса. Великом већином, државним предузећима незаконито руководе људи којима је истекао мандат, што је извор огромних ризика за укупну правну сигурност, а поготово за јавна средства којима управљају. Највећи инфраструктурни пројекти, практично по правилу, не спроводе се по законима о јавним набавкама и о јавно приватном партнерству, него по специјалним правилима која се креирају само за конкретне случајеве.
Председник Србије Александар Вучић разговарао је са потпредседником Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Матеом Патронеом о растућем обиму активности и инвестиција у Србији, као и о заједничким пројектима, а истакао је важност да се сви пројекти „спроводе ефикасно, уз баланс између процедура и реалних потреба“. А списак тог баланса продужава се из дана у дан и из месеца у месец, што блокада студената дуже траје, а подршка грађана постаје све већа и истрајнија.
Када су напади и гажење студената произвели контраефекат и само ојачали њихову упорност и ујединили их с грађанима, председник је понудио субвенционисане стамбене кредите за младе. Студенти су одговорили да то нису тражили, већ испуњење захтева. А овај режим је корупцију довео до савршенства, претворио у лични начин живота и легализовао кроз лоше законе. У Србији се процењује да сива економија чини око 21 одсто укупне економије. Професор на Факултету безбедности Петар Станојевић је на конференцији коју је организовао НАЛЕД под називом „Иновацијама против сиве економије“, рекао да сива економија прожима готово све сфере живота – од трговине и угоститељства, до грађевинарства и пружања услуга. Он је примером навео размере тог проблема.
– Ако се узме у обзир да је укупни бруто домаћи производ (БДП) Србије око 80 милијарди евра годишње, 21 одсто од тога износи између 16 и 17 милијарди евра које се одвијају ван легалних токова. Другим речима, то је новац који не улази у државну касу, нити се користи за финансирање здравства, образовања, инфраструктуре и других јавних услуга. Чак и када би само један проценат те сиве економије био уведен у легалне токове, то би значило додатни приход од око 800 милиона евра. А уколико би се већи део тог сектора легализовао, потенцијални приходи државе би се могли кретати између 200 и 300 милиона евра годишње само од пореза и доприноса – објаснио је професор.
Напредњаци су унапредили коруптивни систем јавних набавки до невиђених размера. Измишљају се непотребни послови, чија цена се надувава како би се што више новца отело из буџета. У Србији се неретко заобилази или злоупотребљава Закон о јавним набавкама, па се уместо расписивања тендера, послови склапају директном погодбом. То је још очигледније у случајевима великих инфраструктурних пројеката, који се као по правилу граде на основу међудржавних споразума. Осим техничке спецификације, траже се услови попут складишног простора, броја радника, оствареног профита и слично. Такав начин дефинисања конкурсних услова допринео је томе да на 75 одсто јавних набавки конкурише само један понуђач, онај коме је тај посао припремљен.
Румуни су својевремено извели експеримент, свим полицијским станицама у Румунији уручен је запечаћени плави коверат на ком је писало „кад добијете по радио-вези ту и ту кодну реч отворите“. А унутра је писало „сваки ауто скупљи од 20.000 евра сместа зауставите и тражите од власника доказ о пореклу“. У наредних 12 сати они су морали да изнајмљују фудбалска игралишта да паркирају заплењене аутомобиле док им ови не донесу папире.
За борбу против корупције је потребна и култура да се нешто не сме, као и култура савести и грађанске свести.
