Pročitaj mi članakU datoj političkoj propagandi nevažni su Veljko, prezime sa „-ić“ i činjenica da je građanin samo Srbije. Važna je sintagma „čovek iz Londona“: petparačka spona sa špijunima, MI6, ponuđena kao dokaz da je u pitanju spoljno finansirana šarena revolucija. Takvo pisanje usmereno je ka uzdrmanim glasačima SNS-a.
Примисао сајта „Мала библиотека“ родила се 2003. године, при цркви Свети Сава у Лондону. Учитељ недељне школе, економиста Вељко Жижић, пожелео је да у доба раног интернета српски језик приближи најмлађим нараштајима у дијаспори. Свестан да је богатство мањинског језика увек мање очевидно у односу на богатство већинског, наш саговорник покренуо је подухват да се дечја библиотека коју су изградили при цркви распростре по „мрежи широм света“ и постане интерактивна.
Његов труд је 2010. године награђен и Повељом Змајевих дечјих игара за изузетан допринос језику и књижевности. Премотамо ли на 2025. годину, о Жижићу се прича другачије, макар у прорежимским медијима. О њему се говори као о „човеку из Лондона“ – где Жижић живи од 1993. године – безмало као о припаднику обавештајне службе Уједињеног Краљевства МИ6 који ведри и облачи над трусном ситуацијом у Србији, а његово се лице више пута појављивало у програму телевизије Информер. Додуше, ни то не би било неочекивано да исти ти прорежимски медији од 2023. године нису похвално извештавали о другој замисли овог језикољупца – наиме, о избору за најбољу нову српску реч. Да ли је нашег саговорника овакав заокрет изненадио?
„Раздвојио бих писање о културним садржајима од пропагандног политичког писања. Као и сва остала јавна гласила (Данас, Нова, Новости), тако су и Политика и Информер извештавали веома лепо о такмичењу и на томе сам им захвалан. Насупрот томе, у датој политичкој пропаганди неважни су Вељко, презиме са ’-ић‘ и чињеница да је грађанин само Србије. Важна је синтагма ’човек из Лондона‘: петпарачка спона са шпијунима, МИ6, понуђена као доказ да је у питању спољно финансирана шарена револуција. Такво писање усмерено је ка уздрманим гласачима Српске напредне странке. Пропаганди истина није важна“, каже Жижић за Радар.
Управо је Политика пре десетак дана спојила изјаве Божа Прелевића и професора Универзитета у Крагујевцу Зорана Чворовића, закључивши да утичете на конципирање студентске листе. Шта је истина, а шта лаж?
Стварање студентске листе искључиво је студентски задатак. Иако сам учествовао и учествујем у бројним отвореним друштвеним разговорима, мој утицај на студентске одлуке раван је нули, а моја сазнања о именима која ће бити на тој листи долазе из дневних новина и са друштвених мрежа. Употребљене синтагме да „људи са разних меридијана“, како је написао председник Новог ДСС-а Милош Јовановић, баш у тексту за Политику,и „човек из Лондона“, према речима Чворовића, „утичу“ на било шта, сачињене су злонамерно и представљају покушаје режимски диригованог, хорског певања о шареној револуцији. Ипак, како не би било недоумице, од срца подржавам стварање студентске листе, сматрам је неопходном, а студентима држим палчеве и желим да истрају.
Зашто мислите да је Јовановић алудирао на вас?
Зато што је Скупштина у расејању (СУР), чији сам један од чланова, а која окупља готово хиљаду високо образованих исељеника широм света у добротворном деловању, на Зум састанцима разговарала с представницима опозиционих политичких опција. Између осталог. Разговара се с многима, јер је важно чути свачију страну и разумети мотивацију. Једно од питања било је и да ли би свој политички простор препустили студентској листи, у случају да се она направи. Разговори су вођени пре но што се знало да ће се томе уопште приступити, али још тад се знало да су студенти најснажнији друштвено-политички чинилац, да су странке проказане, с правом или не, и да је воду и уље у том тренутку било немогуће спојити.
СУР је основана у јануару текуће године. С којим циљем?
Реч је о неформалној заједници слободно мислећих исељеника, основаној током студентских протеста. Подстицај оснивању била је заједничка жеља да помогнемо студентима у протесту и, шире, развоју демократије у земљи. Посветили смо се практичној подршци, како тркачима до Брисела тако и бициклистима до Стразбура. Истовремено, укључили смо се у редовне отворене друштвене разговоре, са странкама, појединцима од угледа, студентима, удружењима. Осим кризе промене власти, у Србији постоји и криза поверења, због чега су подршка и подстицај друштвеном разговору чињење у корист трајног друштвеног опоравка. У том погледу, СУР чини све да се добар и мудар разговор свих друштвених чинилаца поспеши. Наравно, ауторитарни режим у паници ће у томе видети непријатељско деловање.
Професор Чворовић је у тексту за Нови стандард закључио да је СУР одговоран и за тражење избора и за састављање студентске листе, али и за десуверенизацију Србије. Како видите те и сличне оцене?
Тврдње из чланка немаштовито су мешетарење са позиције наводне деснице. Већина тврдњи није вредна дубљег промишљања. Суверенизација на какву позива Чворовић поручује расејању да оно нема право на учешће у политичком разговору. Прави родољуб такав став себи не би дозволио. Поставио бих повећи знак питања уз имена услужних опозиционара који подмећу наизглед наручене, а свакако неискрене текстове за тврдо крило режимске пропагандне штампе. Чворовић је у прошли понедељак објавио још један текст на неком опскурном сајту који су потом преузеле Новости. Као да су га оне наручиле. У паничном страху од друштвеног освешћења и избора, режим потура обојену револуцију, како би зауставио пад сопствене популарности. Закључак ми је да су наручиоци ових чланака кризни пропагандни штабови СНС-а.
Вратимо се на састанке с опозиционим партијама. Који је био њихов одговор?
Готово све су рекле да би на изборима пружиле подршку студентској листи. Јовановић је био отворен рекавши да би без учешћа у парламенту Нови ДСС остао без средстава за функционисање. Имам разумевање за ту страначку бојазан и желео бих као грађанин да се о том питању размишља државотворно, уз одстој од тренутне исправне критике ка опозицији. У интересу политичког живота Србије је да странке буду боље него што јесу. Јер, власт формирана на основу студентске листе морала да би да буде орочена, рецимо на осамнаест месеци, а после тог периода би тренутна опозиција морала да буде довољно јака да власт преузме и задржи је. СНС ће можда изгубити изборе, али ће трендови који су га одржавали на власти опстати. Пре свега мислим на геополитичка стремљења и корумпирани и коруптивни крупни капитал. СНС ће можда и нестати у том облику, али ће остати опасност да се појави у неком новом руху. Неопходно је размишљати о кризи коју решавамо данас, али и о кризама које следе. Способне странке ће нам бити неопходне.
Разумете ли бојазни дела јавности Србије која у полугодишњим гибањима види опасност по државу и народ?
Природно је да тема родољубља буде темељ политичког разговора, посебно у земљи попут Србије која већ деценијама пролази кроз тешке потресе. Гласач родољубиве деснице забринут је око питања државотворности, права Срба, односа ка великим силама. Клептонационалистички режим у Србији то плодно поље деценијама злоупотребљава. Неискусан гласач је невин плен те политичке опсене.
У години коју су обележиле мајске трагедије, за најбољу нову српску реч изабрано је „духоклонуће“, а претходне, чији је крај протекао у протестима, заживела је „расаница“, као стање изласка из неодређености. Да ли смо сада, у мају 2025, ближи духоклонућу или расаници?
Те речи нису предложене с политичким образложењем, али су заживеле, па се током протеста просветара појавио плакат с натписом „Расаница је победила духоклонуће“, са којим се сасвим слажем. Иначе, угледни чланови жирија, професори, писци и академици су током анонимног гласања те године за другопласирану реч одабрали „прохујак“ као превод речи „флешбек“, са разликом од једног бода у односу на реч победницу. Дакле, није никакве везе имала с друштвено-политичком ситуацијом. Али језик је жива ствар која се испољава у свим доменима људског деловања, па и политичком. Током лета ћемо објавити лепу књигу са одабраних 400 речи. Јављају се бројни дивни људи, који језик воле, разумеју, уживају у стварању и игри. Пре свега рекао бих да је стварање и игра речима једно лековито деловање, а да је наш разговоран народ томе вичан и да је игре и задовољства те врсте жељан. И у том смислу смо се расанили.
Какви су предлози до сада пристигли ове године?
Први званични предлог који смо добили у јануару ове године је „студентољубље“. Приметили смо у Крагујевцу реч на плакату „одлазник“, надимак за одлазећег председника, као и плакат „деконтамићација“. Доста речи пристиже на тему ћација. Учесници такмичења су старости од 6 до 106 година и свакако ће стићи занимљивих предлога који имају и ширу књижевну и животну вредност.
Конкуренција за најштетнију српску реч прилично је јака – власти су заоштриле већ прилично милитантну реторику. Очекујете ли да њихови наступи ступе у фазу још отвореније репресије?
Док се ми боримо за промену власти и правну државу, вође режима се боре за власништво над Србијом. Плен који се зове Србија режим може одбранити само насиљем. Студенти су тај режим већ поразили срушивши тај страх и ослободивши појединца и друштво од трауме беспомоћности. Студенти су показали да је режим кула од карата, а да је цар го. Истовремено, неусмерена друштвена снага па и спољашње околности чине да је наизглед тешко срушити хибридну контролу режима. Политичка артикулација представља политичко састављање срушеног друштва. Сабрана и усмерена друштвена снага довршиће овај хибридни устанак против хибридних дахија. У паничном страху од надолазеће стварности и могућности ванредних избора режим покушава да васпостави полуге страха. Вероватно ће успети да натера делове друштва да се привремено повинују, али освешћење друштва и презир над режимом и његовим вођама ће остати. Питање је дана када ће режим коначно пасти, а његови челници побећи куд који у страху од закона. Мислим да треба да им помогнемо и за њих напишемо приручник за емиграцију, нешто попут Политичка емиграција за идиоте. Истовремено, не смемо бити наивни. Режим представља удружење политичке злоупотребе, пропагандне опсене и организованог криминала, где је свака врста насиља могућа. Преотети власништво Србије том удруженом злочиначком клану је веома тежак, општедруштвени задатак.
Колики утицај на друштвено-политичка збивања има језик, а нарочито жаргон, којим се користимо?
Немогуће је рећи да ли новостворене речи тек огледају живот, или се ми у тим новим речима огледамо и спознајемо сопствену стварност. Свакако, чини ми се да су нам добре и прецизне речи добри савезници у борби за ослобођење. После тридесет и више година турбополитике, турбокултуре и турбојезика, пронашли смо се у дубоком друштвеном понору. Цена друштвеног опадања плаћена је и кроз културу и језик. Новоговор турборежима на власти огледало је језичког ћацизма, рецимо у плеоназму „примена имплементације“. Језик је у њиховим рукама средство преваре, а не разговора.
У плану за 2026. годину било је прављење српско-српског речника. Докле се с њим стигло?
Очекујем да ће речник бити довршен до краја ове године. У питању је веома користан и важан језички и друштвени подухват. Ми данас не поседујемо речник попут Оксфордског речника енглеског језика који би био у општој употреби. Имамо библиотечка издања, попут шестотомног речника Матице српске, или једнотомника, од пре десетак година. Велики енциклопедијски Речник Српске академије наука је у развоју. У међувремену, веома нам недостаје опште доступан речник за појединца, као и електронски меродавни извор потребан интернет привреди. Гугл данас управља стварањем језика. На пример, као будућем кориснику речника, желим да и мени и Гуглу речник објасни значење речи „едукација“. Да ли је у питању књижевна реч, или можда варваризам или сленг? Да ли је њено значење једнако драгоценој речи „образовање“? Језичко поље културне политике Србије прилично је занемарено. То има бројне свакодневне последице. Људи из Србије неретко преко Гугл преводиоца прво преведу текст с енглеског на хрватски, па тек онда прилагођавају на српски! Путем слабљења језика несумњиво ће се смањити и културни утицај Србије.
Да ли је речник природни наставак такмичења и пројекта „Мала библиотека“?
Речник је продужетак претходног размишљања. Речник се развија у оквиру заједничке сарадње расејања удруженог у подухвату „Сљубављу“ (www.сљубављу.цом). Окупили смо изврсне особе на том задатку: проф. др Рада Стијовић води тим лексикографа, док проф. др Ранка Станковић и удружење Јертех, које се бави језиком и технологијама, воде развој електронског речника. Задатак расејања је да сакупи новац и организационо помогне. То ће бити прво такво речничко издање од 1966. године када је забрањен речник др Милоша Московљевића. Сматрам да је потребно дубоко друштвено промишљање о питањима језика. Желимо у том пољу успоставити виши стандард понашања, те градимо и концепт језичког жига, као следећи корак истог подухвата.
Како гледате на будућност Србије и на важност расејања у тој будућности?
Након ове промене која долази и која је неминовна биће потребно још низ година напорног рада на стварању снажне и стабилне државе, јаких установа, закона и правде. Неопходни су промишљање и промена тренутног преувеличаног политичког система. Потребни су механизми који би омогућили друштву и политичким странкама да се изборе за дубинске промене. Механизам који бих ја волео да видим је Министарство за политичку корупцију, које би се бавило питањима партократије и страначких злоупотреба. У погледу расејања, оно је извор изузетних људи, успешних, вредних и остварених који су и даље културно блиско повезани са Србијом са снажним осећајем припадности. Осим економске снаге, расејање поседује огромно знање које је употребљиво и може бити део једначине у опоравку друштва. За то су потребне искрена и свакодневна сарадња и размена. Један од начина може бити и политичко представљање расејања у Скупштини Србије, како је већ случај у бројним европским државама, па и у суседству.
