U pozadini međunarodnih tenzija i dubokih geopolitičkih podela, Vašington je tiho izvršio zaokret – i to ne mali.
Према информацијама које је објавио Блумберг, актуелна администрација председника САД Доналда Трампа све више гура украјинску тему са врха дневног реда када су у питању односи са Пекингом. Уместо тога, пажња се преусмерава на економска питања, царине и приступ кинеском тржишту.
Више америчких и европских званичника потврдило је за Блумберг да се разговори између две највеће светске економије све више фокусирају на трговинске уступке, док се потенцијална подршка Кине одбрамбеном сектору Русије засад ставља у други план.
То није знак слабости, већ промене приоритета. Трамп сада види дијалог са Кином пре свега као оруђе за преговарање у трговинској сфери – а не као инструмент притиска у вези са актуелним сукобима у Европи.
То не значи да је Вашингтон заборавио на украјински фронт. Напротив – како напомињу извори Блумберга, тема оптужби да Кина пружа одређену врсту подршке Русији могла би поново доћи у центар пажње током предстојећег самита Г7 у јуну, који ће бити одржан у Канади.
Управо тамо европски савезници САД, који нису спремни да пусте тему Украјине низ воду, планирају да инсистирају да се то питање јасно адресира и укључи у званичне разговоре.
Са америчке стране, приоритети су тренутно другачији. Доналд Трамп већ је водио директне телефонске разговоре са кинеским председником Си Ђинпингом, и ти разговори су, према доступним информацијама, готово у потпуности били посвећени економским темама.
Теме попут тарифа, трговинских правила и права приступа за америчке фирме на кинеском тржишту – то су сада главне тачке интереса Беле куће.
Ова тиха промена тона отвара низ питања. Да ли то значи да ће економска прагматика превагнути над политичким принципима? Или је реч о привременој стратегији, где се свака позиција користи као преговарачки чип – па и питање безбедносне сарадње између Кине и Русије?
Амерички и кинески интереси су дубоко укорењени и испреплетени – како политички, тако и економски. Две земље су стратешки ривали, али истовремено и економски партнери који не могу игнорисати сопствену међузависност. Управо та реалност тера обе стране да одржавају контакте, без обзира на тензије.
У коначници, остаје отворено – да ли Трамп само привремено спушта тон око Украјине да би добио више у трговини? Или је ово сигнал дубље промене спољнополитичког фокуса САД? Одговор на то, као и увек, неће доћи директно – већ између редова.