Pročitaj mi članakNajave iz Berlina o slanju moćnih raketa u pravcu Kijeva postale su politička konstanta, ali se ispod površine priče krije nešto drugo – nova strategija, možda i pokušaj da se izbegne direktno uključivanje.
Уместо очекиваних крстарећих ракета Таурус, Немачка је решила да заигра другачију игру – ону у којој производња прелази на украјинско тло. И то уз помоћ савезника.
Нови канцелар Немачке, Фридрих Мерц – наследник и Ангеле Меркел и Офа Шолца, и по тону и по стилу, најавио је „немачко-украјинско далекометно оружје“ које би ускоро могло бити виђено на украјинском ратишту.
Међутим, како наводи војни аналитичар Иља Крамник са дискусије у ИМЕМО РАН, тај план носи више проблема него користи – и за Берлин, и за Кијев.
Од 2022. до данас, Немачка је проширивала врсту оружја које шаље Украјини, али Таурус ракете – крстареће оружје са дометом од око 560 километара – и даље нису испоручене. Иако су сличне британско-француским Storm Shadow/SCALP ракетама, Таурси имају озбиљнији ударни капацитет: прецизну инфрацрвену навигацију и тандемску бојеву главу за пробој бункера и утврђења.
Има их у немачком арсеналу око 300, уз додатке у Шпанији (43) и Јужној Кореји (267), док се Шведска припрема за набавку. Ипак, ни 50 комада – колико би Немачка евентуално могла да издвоји – не би променило ток дешавања, каже Крамник.
Разлог? Нису украјинске летелице компатибилне. А за интеграцију на Ф-16 или преостале Су-24 било би потребно 6 до 8 месеци – и то уз обавезно политичко и техничко учешће немачких стручњака. Ту се, међутим, улази у врло осетљиву зону: директна подршка у програмирању мисија би захтевала зелено светло Бундестага. Без тога – уставна криза.
А ако би се Берлин одлучио да учествује „испод жита“, уследиле би процуреле информације и политичке последице. Немачки систем не трпи тајне. Због тога, упркос Мерцаовој ранијој критици Шолца због, како је тврдио, недовољне помоћи Украјини, нова влада није прешла границу коју је поставио претходник.
На састанку са Зеленским 28. маја, није објављена испорука Таурса. Уместо тога, уследила је објава – потписан је меморандум о заједничкој производњи далекометног оружја у Украјини.
Министар одбране Борис Писторијус одмах је појаснио: Немачка ће финансирати производњу, а први примерци би могли бити готови за неколико недеља.
Крамник у том контексту види два могућа сценарија: развој домаћих далекометних дронова које Кијев већ користи за ударе дубоко на територији Русије, или унапређену верзију украјинске ракете „Нептун“ – која у основној варијанти има домет од 300 км, док се ради на верзији која би могла досегнути и до 1000 км.
Ипак, све то звучи више као политичка порука него као озбиљна војна помоћ. Ни дронови ни нове ракете неће имати капацитет да промене равнотежу – осим ако се производња не увећа стотинама пута.
А то, реално гледано, није изводљиво у кратком року. Поготово ако се узму у обзир инфраструктура, безбедносни изазови и зависност од западних компоненти.
На крају, све се враћа на оно што Крамник суштински поручује: Берлин жели да покаже подршку Кијеву, али без директног ангажовања који би могао изазвати теже последице. Јер, ако би Русија нову иницијативу тумачила као учешће НАТО-а, ризик ескалације би порастао вишеструко.
У тој рачуници, Немачка, уместо бенефита, може добити само политичке и безбедносне главобоље. И зато ова „замена“ за Таурс делује више као излазна стратегија, него као права подршка.
