Pročitaj mi članakU novobeogradskom Studenjaku, jednom od najvećih studentskih domova u Srbiji, sinoć su se sreli studenti koji tamo žive i takozvani "studenti koji žele da uče". Susret se završio fizičkim napadom na studenta Miloša Pavlovića i njegove kolege iz Pionirskog parka. Zbog napada je reagovao gotovo kompletan državni vrh, najoštrije predsednica Narodne skupštine, koja tvrdi da su "studente koji žele da uče" sinoć pokušali da ubiju.
„Дошао сам да поразговарам с колегама, да их питам како су, знате… пет месеци се нисмо видели“, прича студент Милош Павловић.
Вођен носталгијом, студент Милош Павловић, отишао је касно синоћ у студентски дом на Новом Београду, где је заправо живео пре него што се с „онима који желе да уче“ преселио у Пионирски парк. Кад тамо, испоставиће се, носталгија није била узвраћена.
„Изађи ћаци, изађи ћаци, изађи бар на час, хоћу да те видим, хоћу да те љубим, хоћу да ти чујем глас…“, певали су студенти.
Када је неформални предводник такозваних студената који желе да уче скупа с њима изашао из кафића уследио је физички напад.
„Без икаквог повода, без икаквог упозорења, без речи, почели смо да добијамо лименке по глави, бацане су на нас флаше, гађани смо, и то веома прецизно. Мене је посред лица погодила лименка. У једном моменту види се шесторица њих одједном ме удара“, каже Павловић.
Због задобијених повреда, Милош је са другарима завршио у Ургентном центру. Колико је тешко повређен дало се само наслутити када се у друштву министра здравља Златибора Лончара појавио у колицима.
„Као да је, не дај Боже, остао непокретан. Кад се деси напад на студенте који протестују против овог режима, онда нигде нема министра, нигде нема камера у Ургентном центру“, каже новинар Нове Жељко Вељковић.
„Милош је дошао у једном шокном стању, очигледно су ти ударци у главу имали последице“, навео је министар здравља Златибор Лончар.
„Знате, мислио сам да је фашизам само појам из уџбеника, али када видите да је то лице које вам се уноси док вас обарају на земљу… остајете у шоку…“, додао је Павловић.
„Дакле, све то делује као тужна представа. Опет онако људски ми је тог дечка жао, греота је што се тако бламира, ал за њега је већ касно“, сматра Вељковић.
„Знате као у оним хорор филмовима кад седе у кући и онда зомбији иду испред и овако на прозоре“, причао је Павловић Ани Брнабић.
Препричавао је Павловић ту сцену Ани Брнабић када је студенте рано јутрос посетила у Пионирском парку.
„Не знам шта да вам кажем, само сам осетила потребу да дођем и да вас видим и да вам се захвалим на свој борби“, рекла је председница Скупштине.
Милош Павловић: Хвала вам што сте дошли.
Брнабић: Ствар је случајности да сте преживели.
Једног од преживелих у нападу у Студењаку рано јутрос угостио је и први комшија с Андрићевог венца. Паралела којом се послужио да опише нападаче на студенте из Пионирског парка, наставила је потом да се шири као зараза.
„То су људи који су , примењујући насиље, подсетили нас како је изгледао Беч 30-их и Минхен касних 30-их година прошлог века“, рекао је председник Србије Александар Вучић.
Брнабић: То је нацизам, то је био Беч ’31, то је био Минхен ’38.
Лончар: Ноћас је био на делу такав фашистички чин, после 30 и неке године, ми то сада имамо у Београду.
Беча 31 и Минхена 38 сетио се и Милош Павловић синоћ у Ургентном, али је својим колегама фашистима храбро поручио:
„Нисте успели да ме ућуткате, борићу су још јаче, моје речи ће бити још гласније јер не желим да Србија буде фашистичка земља.
„Тужно је кад си од своје генерације толико презрен да не можеш да се појавиш нигде. Џаба ти и власт и новци, џаба ти све кад ти не можеш да прошеташ мирно Студентским градом“, поручује Вељковић.
Брнабић: Биће сви идентификовани, држава је завршила са повлачењем.
Вучић: Држава је трпела, трпела, трпела, ћутала и ћутала… држава ће да реагује.
Брнабић: Они су хтели да убију нашу децу и то је једина истина.
Вучић: Реч „ћаци“ постаје симбол слободе, а боље да вам не говорим колико „ћаци“ лепше звучи него „наци“.
