Pročitaj mi članakŠta biste pomislili o čoveku koji vam ispriča jednu ovakvu priču: „Nedaleko od Minhena studentima se pokvario kombi. Jedan od mojih drugara iz detinjstva je automehaničar tamo, i trebalo je taj kombi da popravljaju. On im je naplatio duplo više nego što bi inače, mislim 3.000 evra. Izvukli su iz džepa i platili. Nema problema sa parama, para kao pleve...“
Помислили би, гарант, да је причалац ове приче неки јунак „Црних бисера“, оне емисије где офуцани кримоси препричају невероватне подвиге са гастарбајтерисања у Немачкој. Углавном измишљене и измаштане.
Оно, брате: дођем ја у Минхен и мазнем једној баби ташну, кад у ташни платинаста огрлица са дијамантима и оригинал Фабержеово јаје. Брате, пара ко плеве…
И помислили би да је наратор те приче заштитник свих мајстора превараната, који имају пара ко плеве зато што варају људе, јелте, јер су тако у могућности.
Што је набоље, то је у суштини и тачно…
Наиме, председник Вучић је пре неки дан испричао ову поучну причу о студентима који су ишли пешке за Брисел, па им се успут, код Минхена, покварио комби, и онда су од свих минхенских аутомеханичара, чистокрвних педантних Немаца, набасали баш на аутомеханичара који је наше горе лист.
И који је – какве ли ироније – ем што је наше горе лист, друг из детињства председника Вучића. Дакле, и Вучићеве горе лист.
Доказ да је друг из председника Вучића изабрао баш да се дружи с председником Вучићем јер су сличне сродне душе, јесте што је председник посведочио да је тај његов друг из детињства један невиђени преварант, лопурда, битанга и хохштаплер – студентима је, објаснио је председник, поправку комбија наплатио дупло више него иначе, што значи да је друг из детињства председника Вучића сто одсто и реконструисао железничку станицу у Новом Саду, јер има смисла за напумпавање рачуна.
И добро је да су студенти после стигли живи до Брисела, пошто су сви мајстори које воли председник Вучић, мајстори на чијој визиткарти пише гесло: „Држи воду док мајстори оду“. Знају да наплате, ал‘ не знају да направе. Ошљаре, плус хохштаплери.
Аутомеханичар из околине Минхена је заправо типичан поштовалац председника Вучића и Српске напредне странке – дођу му земљаци у невољи на путу у далекој Немачкој, а он их „одере“ и још јави председнику Вучићу да их је „одро“, што овај после поносно препричава по телевизијама као херојски подвиг свог друга из детињства, јер „одрати“ студенте који пешаче до Брисела је за Сретењски орден са укрштеним мачевима и укрштеним француским кључевима. И укрштеним „ђунтама“.
Фалило је само да се аутомеханичар из Минхена, Вучићеве горе лист и нажалост наше горе лист, слика за насловну страну Информера, Српског телеграфа, Алоа и Вечерњих новости, са три сома евра у рукама и насловом: „Како сам одро студенте“, и поднасловом: „Нећете веровати: студенти глупи ко топ – платили 3.000 евра поправку која кошта 1.500!“
И да на митингу Покрета за народ и државу, као ванстраначка личност, један од говорника буде и минхенски аутомеханичар, херој нашег доба.
И фалило је само да председник направи свечани пријем за аутомеханичара из Минхена, где би аутомеханичар одржао мотивациони говор свим напредњацима о методама да један сасвим обичан посао удвостручиш за пет минута и притом не трепнеш.
-Имам још бољу причу, буразеру – сигурно би се на крају мотивационог говора јавио председник Вучић из публике: „У центру Новог Сада има нека станица чија реконструкција је коштала првобитно три милиона евра. Један од мојих другара из странке има грађевинску фирму, и требало је ту станицу да поправља. Он нам је наплатио пет пута више него што би иначе то коштало, мислим 16 милиона евра. Ми извукли су из џепа и платили. Али после је тај мој друг из странке то што је наплатио пет пута више дао нашој странци и свима нама који смо са њим радили. Нема проблема са парама, пара као плеве…“
Председник је заправо хтео да исприча причу о томе како су студенти страни плаћеници, да имају пара ко плеве, али се та његова прича претворила у причу о његовој власти: што си већи хохштаплер, то ћемо више ценити твоју умешност у отимању од сиромашних да би се дало богатима.
-Ми нисмо страни плаћеници као студенти, ми се уздамо једино у домаће коруптивне снаге, у хохштаплере који наплаћују од дупло више до пет пута више, али нам то касније врате, јер много боље је бити домаћи плаћеник него страни плаћеник – казао је, отприлике, председник Вучић, само му нико није рекао да је баш то рекао.
Наравно, велика је вероватноћа да аутомеханичар из Минхена уопште не постоји, да је то само прича коју је неко оставио у „месиџ боксу“, па је председник препричао не размишљајући много шта прича, што му је ужа специјалност.
Јербо, кад одете код аутомеханичара он ће вам вероватно рећи да вам на колима лупа „ђунта“ и да тај део на колима треба заменити, док ако одете да слушате председника имаћете утисак да лупа ко Вучић и да тај део нашег друштва што пре треба заменити.
Сличност између председника и ђунте је фрапантна.
Само пазите кад вам наплаћују замену да не наиђете на неког председниковог ортака из детињства, лојалисту-моралисту, кога би Немци одавно стрељали да су знали да наплаћује дупло и притом не издаје фикслни рачун.
