Идемо ка типичном ЕУ сценарију: Лидери ЕУ ће прво Британији одобрити продужење рока за излазак, па ће тек онда размишљати шта даље

Ако трагате за наговештајем о томе где се налази кључ за решавање проблема Брегзита, најбоље би било да пратите план путовања Доналда Туска ове недеље. Данас (понедељак) ће председник Европског савета, моћног тела Европске уније које представља лидере 28 држава чланица, посетити Париз и Берлин, где ће промовисати свој предлог да се Британцима понуди најдуже могуће проширење члана 50 и датума када ће се земља повући из Европске уније.

Да ли Уједињено Краљевство мора напустити ЕУ 29. марта као што је првобитно планирано, или ће Британцима бити дат коначни грејс период ако се застој у британском парламенту настави, биће утврђено у француској и немачкој престоници, као и на самиту ЕУ у четвртак у Бриселу.

ПАРИЗ ЧВРСТ, БЕРЛИН ПОПУСТЉИВ

У принципу, ЕУ је спремна да се повинује британској жељи да се одложи датум Брегзита, што је могућност која је експлицитно предвиђена у члану 50 Уговора о ЕУ. Али ту се завршава заједничка преговарачка основа. Колико год да су државе чланице ЕУ биле једногласне у досадашњим преговорима о Брегзиту, засад још увек нису постигле договор о детаљима продужења Члана 50.

Париз, као и током разговора о Брегзиту, заступа чврсту позицију. Француски председник Емануел Макрон прво жели да чује од Британаца зашто би Европска унија требало да се сложи око продужетка рока. Мишел Барније, главни преговарач Европске уније за Брегзит, поновио је мишљење у Европском парламенту прошле среде. „Зашто бисмо продужавали ове расправе?“, упитао је кратко.

Берлин је, међутим, прихватио другачији приступ. Као и Туск, немачка влада жели да Британцима да више простора за дисање а можда чак и сагласност да Британија остане у ЕУ све до краја 2020. Неки сматрају да је тај датум погодан јер означава крај текућег буџетског периода ЕУ. То би такође омогућило довољно времена за нове изборе или други референдум у Британији. Нарочито је Туск био тај који је увек изражавао наду да ће Британци у неком тренутку размотрити Брегзит.

До сада, међутим, још није створена европска већина за тај сценарио. Као и Макрон, многи европски парламентарци и владе држава чланица ЕУ нису заинтересовани да се овај процес вуче још скоро две године. Они примећују да ће низ доношења важних одлука почети од лета, укључујући и оне ко ће водити Европску комисију и Европски савет, и просто нису заинтересовани да Уједињено Краљевство има глас у доношењу тих одлука.

ТИПИЧНО ЕУ РЕШЕЊЕ

Међутим, више од свега их брине да би, ако би се Члан 50 продужио за више од три месеца, Британија морала да учествује на изборима за Европски парламент крајем, маја што је апсурдна ствар за земљу која жели да напусти Европску унију. Правници у Европској комисији и Европском парламенту се слажу да Уговор о ЕУ не дозвољава ниједан други сценарио. Једини начин да се то спречи било би краће продужење рока за британско повлачење.

Датуми за продужење који се тренутно разматрају су или 22. мај, дан пре почетка четвородневних избора, или 30. јун, непосредно пре сазивања новог парламента. То је такође и датум ка којем стреми британска влада уколико одлагање постане неопходно.

Али то решење је такође проблематично. Уосталом, нико не верује да ће се ситуација у Лондону значајно променити у тако кратком временском периоду. Ако је Мејова имала добру шансу да осигура већину за њен споразум о повлачењу, онда би кратко техничко продужење рока могло помоћи у доношењу потребних имплементационих закона. Али са сваким поразом који Мејова претрпи у Дому комуна, овај сценарио постаје мање вероватан.

„Кратко продужење је бесмислено“, рекао је један извор из Европског савета. „У том случају ће се британски циркус само наставити“. У овом моменту, дипломате у Европи пуштају ствари да иду својим током. Дакле, сасвим је могуће да ће се на крају појавити типично ЕУ решење: наиме, да ће лидери Европске уније најпре одобрити продужење рока за излазак Уједињеног Краљевства, па ће тек онда одлучити шта даље са тим.

ПАВИЋ: Запад тера Србе да најозбиљније схвате и Његошеву и Кенанову „борбу непрестану“ https://t.co/aDjwTCOuvp

— СРБИН инфо (@srbininfo) March 21, 2019

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: Spiegel.de

Ознаке: Јорг Шиндлер, анализа, Брегзит, Питер Милер