ВЕРНОЛЕ, ПОКРЕТАЧ ИТАЛИЈАНСКЕ ПЕТИЦИЈЕ О КиМ: Правда за српски народ је била мотив

0

За КМ новине говори Стефано Верноле, покретач петиције о италијанском повлачењу признања албанских сепаратиста на КиМ износећи своје разлоге због којих је то учинио као и очекивања од ње у будућности.

Познато је да је данашњу форму овог проблема обликовало медијско извештавање које је и одговорно за умиривање савести светске јавности и припрему за НАТО агресију као и потоњу окупацију Косова и Метохије. Ваљда зато и не изненађује што је један од главних покретача петиције управо италијански новинар, Стефано Верноле. Један од оних који нису изневерили своју професију иако, нажалост, не представља већину. То га није спречило да остане привржен правди и да је тражи за Србе и путем ове петиције. Своју искреност и разумевање суштине проблема доказао је и овај пут спремношћу да у разговору за КМ новине, српској јавности приближи околности и уверења која су изнедрила ову иницијативу.

Фото: cese-m.eu

КМ: Шта Вас је мотивисало да покрене ову петицију?

– Мотиви ове иницијативе су вишеструки. Пре свега осећај правде за српски народ, који је под ризиком да види како му је срце матичне државе, Косово и Метохија, трајно отргнуто. Друго, поштовање међународног права, а посебно Резолуције 1244, не само у делу који потврђује српски суверенитет над Косовом и Метохијом, већ и зато што је требало да охрабри повратак избеглица у њихове домове. Треће, очување међународне стабилности; признавање новоизграђене државе на Балкану доводи до настанка опасног домино ефекта у целом региону, на штету националних интереса и саме Италије. Штавише, признавање Косова од стране Италије 2008. године било је у Већу министара без икаквог учешћа различитих политичких снага. С обзиром на тренутну ситуацију, сада се чини прикладним да почнемо барем парламентарну расправу о овом питању.

КМ: Шта су видели када су били на Косову и Метохији током деведесетих година? Да ли се то поклапало са оним што сте очекивали?

– Када сам почетком деведесетих отишао у бившу Југославију, а затим и на Косово и Метохију, нисам имао посебно саосећање према народима у конфликту. Међутим, када сам проверио стварну ситуацију на терену, схватио сам да смо сведоци велике медијске манипулације од стране Атлантских лобиста. Ако сигурно постоји одговорност Срба и, у неким случајевима, кривица за злочине, одговорност других страна укључених у сукоб и, пре свега, спољних актера биле су много веће. Тешко је одредити проценте кривице, балкански национализам је сигурно коришћен од стране неких сила за своје геополитичке циљеве.

КМ: Какви су били извештаји светских медија о ондашњој ситуацији на Косову и Метохији?

– Међународни медији у основи су извештавали као да се на Косову одиграва последња епизода процеса дестабилизације бивше Југославије коју је тражила Србија, а посебно Слободан Милошевић ради опстанка на власти. Очигледно, нико није анализирао историјске, религијске и геополитичке узроке сукоба. Нико није говорио о „ОВК“ и насиљу које је почињено над цивилима, Црквом и српском полицијом на Косову. Нико није истакао да су клаузуле које су понуђене Влади из Београда током дипломатских преговора у Рамбујеу, неприхватљиве за било коју суверену земљу. Због тога је створена медијска клима криминализације Србије која је била у функцији призивања војне интервенције НАТО-а.

КМ: Како сте доживели даљи развој ситуације на Косову и Метохији? Како су се медији понашали у Југославији а како светски медији?

Међународни медији знатно су поткопали питање Косова и Метохије након НАТО окупације територије. Било је исправно говорити о насиљу до којег је дошло у Београду након самопроглашења (квази-независности) Албанаца у Приштини, али ништа више од тога. Очигледно је да не постоји интерес да се говори о насиљу над мањинама које тамо живе, покушајима да се угуши право самосталног одлучивања Срба на северу, уништавању хришћанских православних цркава, пораст вехабизма, грађанима протераним из својих кућа, гетима и пре свега, стварању нарко државе у срцу Европе. Неуспех НАТО-а и европске мисије био би превише очигледан.

КМ: Чини се као да медији вше говоре о стварним узроцима него раније. Да ли мислите да долази до преокрета у извештавању о ономе што се догађало?

До мале промене у медијском извештавању о ситуацији на Косову и Метохији дошло је тек са падом америчког утицаја на међународне водеће медије. Нова администрација америчког председника Трампа је несумњиво мање заинтересована за геополитичку прекомерну изложеност којој су прибегавале претходне америчке председничке администрације, али она се мора бавити унутрашњим потезима „Дубоке државе“ (ЦИА, Пентагон, итд.) који је усмеравају у супротном смеру. Очигледно је да постоји и проблем културне природе, који су интереси Европе да фаворизује напредовање муслимана налик салафистима (конзервативним фундаменталистима) на својим границама? Сетите се у ком проценту су управо са Косова отишле веће вехабијске групе које су покушале да свргну Асада у Сирији. Који су интереси Европе за увоз криминалаца и дрога из овог региона? Шта ће Европа добити од новог сукоба на Балкану? Сваки медијски оператер искрених намера немоћан је у постављању ових питања и истовременом описивању стања другачије него што је до сада учињено.

КМ: Последице, у том случају, могле би да буду сличне као у Србији 1999. Како сте Ви доживели то бомбардовање?

Било је веома тужно живети у то време, поготово зато што је Италија – чија је Амбасада остала отворена у Београду током НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе – активно учествовала у сукобу. Била је то срамота за земљу као што је Италија, која уставом забрањује снабдевање освајачких ратова, поготово у одсуству УН-ове резолуције која би их овластила. Ситуација апсолутно ограниченог суверенитета наше земље се показала тако недвосмислено, јер је, да би задовољила НАТО и Сједињене Државе, бомбардована пријатељска нација попут Србије, уступањем већине неопходних војних база током интервенције. Лично сам учествовао у неким демонстрацијама против интервенције, али је медијска баријера тада била ненадмашна, због лажног ширења пропаганде о непостојећем геноциду над Албанацима на Косову.

КМ: Да ли сте након тога можда започели неке активности у покушају да се чује истина?

Свакако. Написао сам неколико есеја на ту тему и учествовао сам у десетинама јавних иницијатива да покушам да барем делимично обновим истину о томе шта се десило у бившој Југославији деведесетих, али и недавно. Ово је горућа битка којој ће и даље требати много времена, али сигуран сам да се на крају макар нешто правде може издејствовати. На захтев неких српских и италијанских пријатеља покренуо сам идеју о овој петицији, а како је влада премијера Контеа, свакако више осетљивија на ове догађаје него њихови политички претходници, надам се да ћемо о томе, чак и на званичном нивоу, макар говорити другим речима.

КМ: Колико се народ Италије слаже са званичном политиком своје владе (у вези са Косовом)?

Уопштено говорећи, италијански народ не зна апсолутно ништа о Косову, осим оно што чује директно на телевизији или прочита у новинама. Питање Косова  Метохије у суштини се тиче политичких елита и геополитичких аналитичара који су у Италији уска мањина. То су догађаји који у медијима масовно одскоче само када постоје директне и очите последице, ратови, избеглице и сл. у противном одмах се предају забораву. Ово очигледно није проблем само за италијанско друштво, већ и за сва западна друштва у целини. То је и разлог зашто смо покушали да то питање доведемо на парламентарни ниво, тако да се може одозго да се развија према доле. 

КМ: Како јавност реагују на петицију о повлачењу признања Косова данас?

Генерално, не знају за њу. С друге стране, они боље информисани, добро реагују, схватају да смо усред историјске фазе промена и да преиспитивање ситуације суверенитета на Косову и Метохији може постати кључ за ширу промену. Али је сиигурно да није наишла на противнике, она је популарна и демократска иницијатива која се односи на одређени члан италијанског Устава. Наравно, многе сумње остају у вези са могућношћу добијања конкретних резултата, чак и ако је мало доспело до јавног мњења.

КМ: Како мислите да ће се ситуација одвијати по овом питању? На крају, која је ваша порука Србима?

Предвиђање еволуције догађаја на Балкану је практично немогуће. Верујем да су народи у региону, још једном подстакнути, ипак уморни од сукоба. Захваљујући новој улози међународне дипломатије коју предводе Русија и Кина, две силе које се противе даљем преносу суверенитета Србијеу будућности, може наћи мање или више прихватљиво мирно решење за све. Требало би потписати нови споразум о успостављању граница и права широм балканског региона, не само на Косову и Метохији, дефинитивно у оквиру мировног процеса који укључује велику међународну мировну конференцију. Италија би могла да буде најприкладнија земља у којој ће се то учинити. Срби посебно кажу да у прошлости ниједан народ није био толико криминализован и увређен на основу свог историјског сећања и своје територије. Знам, међутим, да су Срби у тешкоћама увек били узвишени и ја остајем уверен да ће овог пута коначно успети да добију потврду своје праведности: стога, нада није изгубљена.

Како су КМ новине већ писале, учешће у предавању о проблему Косова и Метохије у Вићенци уочи Светог Саве⇗, узело је више италијанских научника, новинара па чак и политичара који су са нарочитим поносом потписали петицију уверени у пуну исправност тог геста.

Поред Стефана Вернолеа у покретачком Одбору се налазе још и проф. Стефано Пилото (Универзитет у Трсту), Марилина Века (новинарка), Лорета Бађо (почасни конзул Републике Србије за регион Венето), Федерико Роберти (блогер “Bye Bye Uncle Sam”), Андреа Тури (публициста), Леандро Кјарели (почасни конзул Републике Србије у Фиренци), проф. Алесандро Ди Мео (Универзитет Тор Вергата у Риму).

Као што Верноле и каже, наду не смемо да губимо, правда ма колико прогоњена увек на крају наметне свој оквир у проналажењу коначног решења ма какве светске силе желеле другачије.

Петицију је могуће потписати и путем интернета:

Сведоци смо огромних промена у светској прерасподели моћи и кретању ка другачијем односа снага великих сила. Овај пут то се поклапа са праведним интересима српског народа. Та чињеница, да су наши захтеви дубоко и једини праведни, у многоме олакшава борбу за Косово и Метохију у новонасталим околностима. Највећа препрека томе јесте управо марионетска Влада у Београду која је и инсталирана како би изнутра дала легитимитет и озаконила неправду нанету Србима. Али и она доживљава свој тренутак слабости. Зато не само да не смемо да губимо наду, већ смо позвани да учинимо све што можемо како би смо се наметнули као озбиљна, одлучна и дубоко повређена страна која тражи за себе, а на тај начин и за остатак света, правду. А то правично решење ће угушити многе друге сепаратистичке тежње у свету и спречити нова разарања и крвопролића која такви покрети, охрабрени олако наметнутом неправдом у случају отимања Косова и Метохије, могу да изазову.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

1 комент на “ВЕРНОЛЕ, ПОКРЕТАЧ ИТАЛИЈАНСКЕ ПЕТИЦИЈЕ О КиМ: Правда за српски народ је била мотив

  1. Пера каже:

    Замислите Италијан и онај Француз Гијом,Чеси….се боре за Косово а ова Титова Српска булумента хоће да преда тј. прода Косово као да је то њихова прекодринска дедовина.

Оставите одговор