Заблуда
(Поп-рок романса и балада; стихови: Лука Булић; музика, свира и пева: Жељко Јоксимовић; свира и пева: Тони Цетински; свира: Бане Кљајић)
Месец је у знаку шкорпије
то је њено време
све су после биле копије
безбојне и неме
када замислим њен лик
на трен претрнем
У погледима тражим обрисе
који на њу личе
главом против срца борим се
ал’ на крају приче
срце прода стари трик
па се отргнем
И одлутам путевима
неких давних дана
то магија је била
наборана свила на њеним грудима
А људима скривам се
и не причам о том
јер како да им објасним
мада туђа моја си
још се храним истом заблудом
Плесати је могла заувијек
тако дрско млада
дани су јој почињали
тек када сумрак влада
и тишина нађе пут
у ноћи сребрне
Па одлутам на та
мјеста гдје је била моја
ал’ јутра се прикраду и
одузму сву наду
док се будим ја
Сваки дан обојим тужном нотом
сваки сан укрстим са животом
и тад си ту, и лудим ја
и лудим ја
А људима скривам се
и не причам о том
јер како да им објасним
мада туђа моја си
још се храним истом заблудом