Прочитај ми чланакИзгледа да Трамп није случајна појава, већ главнокомандујући једног великог покрета чији је генералштаб у САД
Амерички председник Донад Трамп данас предводи широк, разнолик покрет у име кога преговара с европским племством, Ватиканом, представницима Кремља, Лондоном, Пекингом, богатим Арапима. Његова популарност међу бирачима расте. Бела кућа данас доноси више далекосежних одлука (на први поглед противуречних и неразумљивих) него Кремљ, Брисел и Пекинг заједно, и руши поредак у коме су САД биле доминантна сила.
Трампова улога превазилази временски оквир једног или два председничка мандата. Зато искусни Х. Кисинџер мисли да одлуке Трампа нужно не значе да је он свестан њихове далекосежност0и нити да размишља о било каквој великој алтернативи. И релативизује Трампово дело мишљу да је можда реч о пукој случајности.[1] Али шта је случајност у политици и животу?
Не удубљујући се у теоријске расправе Доналд Трамп уклања последице кризе и не стиже да се помоли Богу јер даноноћно крчи терен за институције новог поретка. Градећи Нови Вавилон ублажава одговорност САД за недела америчке (европске) елите у ХХ столећу. Слутећи далекосежност свог позвања, испуњен задовољством сам себе назива генијем.[2] Трамп верује у капитализам свог оца, Путин у брзе ракете настале довршавањем совјетских војних пројеката. На изјаву Кремља да је освојио производњу нове генерације оружја 1. марта 2018. Трамп без оклевања одговара: „Идемо на Марс“ и најављује формирање свемирских снага.[3]
Путин и Трамп осећају да немају довољно времена јер су га потрошили Волстрит, Сити и Кремљ. И зато склапају прећутни савез чији је циљ смена руководећег кадра светске бирократије и разградња институција старог поретка. Пошто окончају заједнички подухват свако ће војевати своје битке. То Белу кућу и Кремљ данас приближава, али и удаљава. Отуда Трампове пријатељске изјаве према Путину прате одлуке Конгреса о увођењу нових санкција према Русији, жилав отпор Пентагона у Сирији и додатно распоређивање америчких трупа у источној Европи, те упорно ширење зоне војног деловања на Балкану (Албанија, Црна Гора, БЈРМ, Србија). Ранију политику успостављања стабилних русофобских режима (нпр. Украјина, Пољска) Бела кућа је напустила, сада их подржава војно, а посредно продубљује незапамћену русофобију.
Колика је снага промена сведоче и нове идеје које износе представници Трамповог покрета и изазовно оспоравају неприкосновени амерички супрематизам уграђен у темеље Империје. Али све је почело раније, пре минулих америчких председничких избора.
ПРЕДИГРА: ПРОЈЕКАТ РУСИЈА
Распад СССР-а најавио је најтежу кризу у САД у последњих стотинак година. Бела кућа и Конгрес након распада СССР-а прогласили су победу и без оклевања запосели део простора бившег Варшавског пакта величине данашње Кине. При том су повредили одредбе договора на Јалти али и обећање Горбачову да се НАТО пакт неће ширити према границама СССР-а. Амерички вођи с краја ХХ столећа ову кризу су доживели као своју животну шансу. Њихова размишљања о будућем поретку разигравана су у геноцидном експерименту на Балкану 1991-1999. којему су недостајали Хитлер и Химлер.
Као Скарлет Охара, јунакиња филма „Прохујало с вихором“ одлучили су да о новој геополитичкој реалности размисле касније. У једном јавном наступу Путин је скренуо пажњу на културолошку разлику у менталитету западњака и Руса тако што је навео речи које у критичним ситуацијама изговара Скарлет Охара: о томе ћу размислити сутра. Али оне не значе исто што и изрека која се чује на Балкану – старије је јутро од вечери. Свануло је ново јутро и Пентагон данас у пракси изучава моћ простора и ратове на више фронтова. Нови дан је показао да исход биполаризма није униполаризам већ мултилатерализам, али и да свитање запад види касније од истока.
Моћни мислећи људи у Москви, чим је приведен крају балкански експеримент и гајдаровске реформе, почели су да траже излаз из беспућа које је најавио слом финансија Русије 1998. и бомбардовање СРЈ 1999. Приче из балканске митологије нису остале без одјека на Истоку: на преговарачки сто је 31. децембра 1999. неочекивано бачен изазован предлог: „Пројекат Русија“. И како бива, животна прилика једне генерације Американаца претворила се у неприлику низа наредних. Уследила је велика расправа о контрапројекту као излазу из ћорсокака у коме се нашао амерички свет.
Део америчке елите, либерали, популисти, конзервативци, хетерогена група Чајанка и други, уведели су да економија и растући дугови угрожавају водећу улогу САД у свету. Мада многи од њих верују у америчку изузетност, све чешће изражавају сумњу да САД могу да створе нови либерални поредак, залажу се за прекид политике интервенционизма и јавно подржавају Трампа. Конгресмен Ренд Пол (син Рона Пола) почетком 2017. године успорио је у конгресу САД пријем Црне Горе у НАТО пакт.[4] Недавно је био и званични посредник у размени порука између америчког и руског председника.[5] Сара Палин, блиска покрету Чајанка, залаже се за избегавање увлачења САД у непотребне сукобе и даје предност оштрим реакцијама ради одржавања америчког вођства у међународним односима.[6]
Узрујаност неочекиваним развојем догађаја у САД и њеним сателитима убрзали су избор најподобнијег предводника. Након свега, Доналд Трамп је од дела америчких елитних клубова добио задатак да консолидује континент и сачува бројно људство неопходно за организовање велике армије и економије, темељца будућег поретка света. Овај задатак поклопио се са захтевом његових бирача: вратите нам амерички сан. Не изврши ли Трамп задатак, САД ће пасти у немилост а главни штаб светске војске и највеће фабрике и иновациони центри из САД биће премештени у друге земље. Не испуни ли захтев бирача изгубиће следеће председничке изборе.
Трамп има разумљиве и јасне слогане који су уједно и циљеви покрета који предводи. Први је да обезбеди услове за обнове индустрије („Маке Америца Греат Агаин„) измештене из земље у последњих тридесет година и отпочну нови талас технолошких иновација које ће САД учинити водећом силом („Америца Фирст„). Да би се успешно решио први задатак САД ће распустити институције бретонвудског поретка. Други задатак пред Белом кућом је да обезбеди земљу од спољних претњи у прелазном периоду, наредних 20 година заустављањем или успоравањем раста садашњих конкурената (Кина, Русија, ЕУ) који би појединачно или удружени могли да оспоре модернизацију и вођство САД. По мишљењу америчких конзервативаца и патриота, за извођење ових задатака држава још увек има довољно снаге, угледа и ресурса. Али немају неограничено време те на све начине желе да успоре конкуренцију.
СУКОБ СА ДВЕ ГРУПЕ ШПЕКУЛАНАТА
Противници Доналда Трампа, усидрени на Волстриту и Ситију (срасли с Пентагоном и обавештајном заједницом), подељени су у две групе: прва је у САД а друга у остатку развијеног (атлантског) света. Вукови са Волстрита и после почетка финансијске кризе (2008) остају на становишту да планетом може да се влада уз помоћ међународних финансијских институција. Наравно, уз снажну подршку Пентагона као гаранта њихових великих политичких планова, имовинских актива, личне безбедности и суровог кастинског система производње и расподеле који су изградили у ХХ столећу.
Продужена рука Волстрита су европске владе, скупо бриселско чиновништво, њихов пословни омотач и реформске елите у Москви, Делхију и Пекингу. Тек да покажу да постоје и имају став о светским пословима оглашавају се и главари Црне Горе (видети изјаве С. Дармановића[7] и Р. Кривокапића[8]), хрватски лојалисти, оцвали другосрбијанци, чак и побуњеници из редова арбанашке мањине у Србији. Скуп чудних свата, које чека неизвесна будућност, следи трендове прошлих епоха. Успешни службеници старог поретка и даље су чрвсто уверени да америчке дивизије морају без поговора да бране њихове визионарске замисли и геополитички неодрживе пројекте.
Тако Карл Билт, један од корифеја прошлог света, магловит предлог о корекцији „границе“ тзв. Косова означава као опасан јер би, вели забринуто, могао довести до отварања питања целовитости Босне и БЈРМ.[9] Баш због тога је тзв. јадна Америка („Трумп деплораблес”) стала иза Трампа и тражи смену берзанских и политичких шпекуланта створених по лику Џорџа Сороша. Њихов предводник одлучно распушта командне центре финансијске интернационале – Г7, СТО, УНХЦР, Комитет УН за људска права, НАТО, ЕУ, Међународни кривични суд.
Упркос буци и бесу, извесно је да се унутрашњи сукоб у САД неће завршити Трамповом сменом или његовим одустанком од другог мандата. Геополитика има на располагању и друга средства за решавање метежа у регрутној бази (САД, Канада) и штабу своје војске (Вашингтон). Моћни представници старог поретка осим што нису благовремено уочили замку у Источној Европи и на постсовјетком простору данас не слуте да их после евентуаланог збацивања Трампа пре чека суочавање с моћним генералом Југа, овога пута у улози ослободиоца и победника, него лака победа против Русије.
О томе сведочи и напомена Рудолфа Ђулијанија, бившег градоначелника Њујорка, да ће смена Доналда Трампа довести до устанка у САД.[10] Поједностављено: САД очекује оштра и дуга расправа и раздобље грађанског рата. Није неважно што су елитни клубови који подржавају Трампа ангажовали једног од својих најистакнутијих представника, док су противници Трампа заступљени углавном преко службеника који након одласка с функција за живот зарађују држећи предавања и тргујући информацијама (разне консалтинг компаније и сл). Само формално су Обама и Клинтон равни Трампу коме статус на лествици моћи допушта да без оклевања изговара много пута увежбавану реченицу у свом шоу програму „Шегрт“: „Отпуштен си“ (Yоу’ре Фиред).[11]
Трамп заоштрава ситуацију и убрзава процесе. То се види у свакодневним иступима, а после састанка с Путином у Хелсинкију, први пут се (19. јула 2018) критички осврнуо на политику каматних стопа ФЕД-а (што није пракса америчких председника) која притиска реални сектор и становништво.[12] Покрет контраелита спрема се за обрачун након кога ће започети нови циклус модернизације САД. Када ће отпочети оштра фаза сукоба тешко је рећи, али то се може десити већ ове јесени. Наслућују се потези Трампа и његових противника. Први сигнал уласка у одлучујућу битку сукобљених табора биће берзански крах праћен банкротом великих банака по узору на Лиман брадерс. Волстрит ће преко медија и Холивуда окривити Трампа за кризно стање, а он ће узвратити и учинити све да заштити индустрију од последица. Покренуће се спирала међусобних оптужби.
Поједине савезне државе могле би да почну да доносе акте мимо Вашингтона. Пошто Обама није успео да разоружа становништво, даље заоштравање неизоставно ће довести до оружаних сукоба. То је корак пре увођења ратног стања у појединим државама, али и раскол у војсци праћен бројним заплетима (преласци генерала на побуњеничку страну, отказивање послушности и слично). Крајњи исход би био: разарање финансијског сектора, пад животног стандарда становништва САД, смена локалне елите (део поражених снага би избегао у Канаду, Хонг Конг, Сингапур, неки и у Британију).
Створили би се услови за развој нових технологија и процват космичких програма и нових индустрија САД. План трамписта је захтевнији и софистикованији од предаторског поретка политичких и финансијских мешетара. Он локалним (америчким) елитним клубовима пружа повољнији положај у светској елити и шири њен утицај, а притом је дугорочно одрживији, будући да је заснован на расту реалног сектора. Сам Трамп долази из грађевинске инустрије чија је материјализација видљива и разумљива свакоме, а њен развој није у директној вези с ратном привредом.
Најважније битке данашњице у рату за смисао, који води политички свет европске цивилизације, воде се на америчком тлу. Изгледа да Трамп није случајна појава у америчкој историји, већ главнокомандујући једног великог покрета чији је генералштаб у САД. Као и сви значајни људи Трамп је освежио устајали ваздух ХХ столећа и први на сва звона објавио да ће да сруши поредак који је САД лишио индустрије и угледа, Русију бацио у беду, а Кину учинио најамним радником. Отуда се за вођу новог света и нове Империје пријављује Америка. По други пут у историји.
Победа Трампа или моћног генерала Југа неће имати непосредни утицај на прилике у Србији али ће са светске сцене уклонити номенклатуру устоличену у другој половини ХХ столећа и отворити пут новим елитама, спремним да промене досадашње односе на европском полуострву Евроазије. Ако Русија исприча свој сан свету мало је изгледа да ће Американци сањати поново исти сан. Остаје им да заврше одавно започету деколонизацију и одвајање од мајке Европе и крену, слободни, својим путем који је некада исцртао Монро. Оно што данас чини Доналд Трамп први је корак на дугом путу до Новог Вавилона и потпуне независности САД. Улог је читава Америка.
ЗАШТО СРБИ НЕ НАВИЈАЈУ ЗА ЦРНОГОРСКУ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ: Њихова „наша“ није наша https://t.co/9KD3iAoTNq
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 16, 2018
ЛИНКОВИ И УПУТНИЦЕ:
[1] http://standard.rs/2018/08/01/kisindzerova-borba-sa-zabludama-americke-diplomatije/
[2] https://twitter.com/realdonaldtrump/status/949619270631256064
[3] https://bit.ly/2p4fllY
[4] https://www.in4s.net/senator-rend-pol-ismejao-predlog-da-crna-gora-udje-u-nato/
[5] https://russia-insider.com/en/rand-paul-washington-maverick-and-voice-reason-travels-russia-delivers-letter-trump-putin/ri24417 Rend Pol je u leto 2018. posebno istakao zadovoljstvo svojom posredničkom misijom https://twitter.com/RandPaul/status/1027186813587337216
[6]Mead, W. R. 2011 The Tea Party and American Foreign Policy. What Populism Means for Globalism. March/April 2011. https://www.foreignaffairs.com/articles/united-states/2011-03-01/tea-party-and-american-foreign-policy
[7] https://edition.cnn.com/videos/politics/2018/07/19/trump-montenegro-fallout-paton-walsh-dnt-vpx.cnn/video/playlists/trump-and-nato/
[8] https://www.bbc.com/serbian/cyr/balkan-44887065
[9] http://rs.n1info.com/a410910/Vesti/Karl-Bilt-Promena-granica-na-Kosovu-bi-ugrozila-Balkan.html
[10] http://fakti.org/alter-america/djulijani-amerikanci-ce-se-dici-na-ustanak-ako-dodje-do-pokusaja-svrgavanja-trampa
[11] Donald Tramp: Otpušten si! https://www.youtube.com/watch?v=75SEy1qu71I
[12] https://www.cnbc.com/2018/07/19/trumps-fed-criticism-is-nearly-without-precedent-in-us-history.html
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
