Прочитај ми чланакБочица са крвљу се успут просула, али је у њој остало довољно крви да се анализира
Сведочанство грузијског лекара Зураба Варазија о томе како је четири године по упокојењу, крв старца Гаврила Грузијског остала свежа као првог дана:
Узорак из епрувете који је на анализу дао овај свети старац био је идентичан по саставу као првог дана, што је зачудило бројне медицинске стручњаке. Познати грузијски лекар Зураб Варази испричао је како је од старца Гаврила узео крв на анализу, свега неколико дана пре његове смрти.
Бочица са крвљу се успут просула, али је у њој остало довољно крви да се анализира. Чудо које је обезнанило лекаре је да ова крв светог Гаврила Грузијског годинама већ не мења стање нити боју, свежа је као да је управо узета из људског крвотока!
Преносимо сведочанство доктора Варазија:
„Неколико дана пре смрти старца Гаврила, решио сам да узмем крв на анализу. Kада сам му то рекао, питао ме је за шта ми то треба. Објаснио сам му да треба да проверим хемоглобин и урадим још неке анализе. Он је одговорио: Не, то није потребно. Мене не занима тај ваш хемоглобин! Узео сам га за руку и рекао да ће ме Бог казнити уколико му се нешто деси. Тражио сам да то урадим. Ако ће Бог да те казни због тога, ево, узми колико хоћеш, рекао је старац.
Узео сам крв и нисам ни слутио да ће се десити чудо! Обично за налаз узимамо око 10 мл крви. Мој колега је узео узорак и однео у Тбилиси. Међутим, бочица му је испала, отворила се и крв се просула, а унутра је остало око 2 мл крви. У лабораторији су ме уверили како је то довољно и узели крв на анализу.
Следећег дана, отац је имао проблема са брухом, и ја сам покушао то да средим, али се опет вратило. Убеђивали смо га да се оперише. Одбио је рекавши: Са дванаест година сам кренуо Твојим путем,Господе, уморан сам! Узми моју грешну душу, не могу више! Рекао сам да ћу све што је потребно донети у келију и да ћу га ту оперисати. Он се захвалио и рекао да то не жели.
Отишао сам са суморним мислима: еутаназија је грех, али када не помогнеш човеку и то је такође „еутаназија“. На повратку сам дошао код патријарха Илије. О свему ме је подробно испитао и благословио да не радимо ништа, по старчевој жељи, јер ако се деси да не преживи, то неће бити моја кривица, него Божија воља, а и сам старац је рекао да је уморан. Ускоро су ми јавили да је старац Гаврило у тешком стању. Kада сам стигао, старац је лежао и посматрао икону светог Николаја Чудотворца, не скидајући поглед са ње. Питао сам га да ли га је нешто узнемирило. Није ми ништа одговорио. Увече је дошао владика Данило и прочитао молитву за исход душе. Kада је завршио молитву, отац Гаврило се насмешио, тело му је задрхтало и срце је престало да куца. Отишао је.
Неколико година касније позвао ме је колега и рекао да су нешто сређивали у лабораторији и да је пронашао бочицу у којој је била крв старца Гаврила, узета четири године раније. Рекао ми је: Знаш, та крв, та крв је као свежа! Желео сам то да видим. Заиста, крв је изгледала свеже, није се згрушала, скорила, није се разложила. Узео сам једну кап у шприц, направио размаз и однео у лабораторију. Анализа је показала да је све нормално! Kада смо им рекли да крв стоји у бочици четири године, нису нам поверовали. Ни сами нисмо знали на шта смо наишли.
ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ НА ВИСУ срушили комунисти 1963. због Титове посете! https://t.co/ezssB5Dzet
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 14, 2018
Однели смо узорак начелници катедре за патологију. Она је погледала и рекла да никад у животу није тако нешто видела. Предложила је да дамо анонимно узорак на Институтза трансфузију крви, да видимо шта ће они да кажу. И отуда је стигао исти одговор – све је нормално, само незнатно смањена величина крвних зрнаца. Отишао сам код патријарха и рекао му шта се догодило са крвљу старца Гаврила. Патријарх није хтео да жури. Рекао је да се још мало сачека са налазима: Бог ће знати шта је то. Немојте да баците ту крв, ставите је уземљу гђе је сахрањен и упокојени.
Тако смо и урадили. Закопали смо бочицу у гроб старца Гаврила.
Старац Гаврило Грузијски родио се 1929. године као Годердзи Ургебадзе, а упокојио се 2.новембра 1995. године. Епрувета са његовом крви закопана је на месту где је сахрањен, у манастиру Самтавро. Недуго потом, бројна чуда и исцељења су већ почела да се дешавају над тим светим местом. Људи који су долазили из свих крајева Грузије узимали су уље и земљу са собом. На тај начин они су стално откопавали гроб, па је мати Параскева, која је била блиска старцу, узела епрувету из земље.
Над гробом је велика надстрешница која штити људе од врућина лети, као и кише и лошег времена. Две мале клупе и светли шатор – то је место на ком се увек може наћи монахиња Параскева. Она чува епрувету са његовом нетљеном крви, осењујући крсним знаком све оне који дођу: ходочаснике, туристе, познанике и странце.
Многи људи је поздрављају, а неки са њом проведу доста времена разговарајући. Цела Грузија дубоко поштује старца Гаврила, који је 2012. године канонизован у свеца.
