Прочитај ми чланакДанас и званично - почиње истраживање последица НАТО бомбардовања у Србији 1999. године.
Потписан је споразум између четири министарстава: здравља, заштите животне средине, одбране и просвете и науке и обезбеђено је, за почетак, 15 милиона динара. Истраживање треба да докаже да ли је пораст броја оболелих од малигних и аутоимуних болести директна последица гађања Србије пројектилима са осиромашеним уранијумом.
Да ли се заиста на Србију 99. сручило 15 тона осиромашеног уранијума? Да ли је заиста баш због тога порастао број новооболелих, али и умрлих од рака, како тврди већи део стручне јавности? Од данас у Србији почињу научна истраживања чији ће циљ бити да утврде истину.
„Ми нећемо ништа да прејудицирамо, али желимо и због нас и због других и због будућих генерација да изнесемо чињенице, да се сутра то никоме не би десило“, рекао је Златибор Лончар, министар здравља.
Формирају се четири тела: једно међуресорно координацино, једно саветодавно, Управни одбор на чијем челу ће бити министар заштите животне средине и такозвана национална лабораторија – у овом случају цела Србија, посебно КиМ, биће једна лабораторија.
„Ја лично дубоко верујем да највеће последице онога што се догодило управо јесу на Косову и Метохији“, рекао је Горан Триван, министар заштите животне средине.
Те последице, упозорава министар, нису везане само за осиромашени уранијум, већ и за гранатирање петрохемијских постројења. Нити су, додају лекари, проблематичне само малигне болести, већ и утицаји на потомство.
„Ви сада не можете да нађете слободно место на клиници за имунологију Клиничког центра Србије што никада није био случај, ту је и проблем стерилитета и наравно, најопаснијих малиигних болести. Према томе, пустићемо епидемиологе да направе план какав треба, а ми имамо своје одређено мишљење, да ли ћемо то успети на научни начин да докажемо, то ћемо видети. За сада статистике ипак говоре у наш прилог, без обзира на то ко шта причао“, каже проф. др Даница Грујичић, начелница неурохирургије КЦС С друге стране, аутоимуне болести.
Такав приступ – строго научни – тврде чланови Комисије, искључује сваку политичку конотацију.
„Разуме се да ће бити проблема у овом послу, и већ их има, али нас проблеми и притисци стимулишу“, каже Триван.
Н1: Ко вас притиска и зашто?
Триван: Не могу да вам кажем.
Н1: Зашто?
Триван: Добили сте одговор.
НАШ ГЕНЕТИЧАР ИМА НАЈВИШИ НАУЧНИ ИНДЕКС НА СВЕТУ, а не може бити српски академик https://t.co/exJH9oCz4R
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 12, 2018
Нисмо. Незванично, чланице НАТО-а нису одушевљене истраживањем које почиње Србија. Из те организације недавно су навели да су и сами пре 19 година спровели научно истраживање и да је утврђено да употеба осиромашеног уранијума није била узрок здравственог ризика.
„Ми не желимо да кажемо да ти резултати нису тачни, али не значи да одговарају правом стању на терену. Довољно је да узмете узорак на другом месту које је мање проблематично, резултат ће вам бити тачан, али неће бити релевантан за оно што је нама битно“, каже Александар Јововић, професор Машинског факултета.
Србија ће резултате свог истраживања моћи да представи тек за неколико година.
