Наша борба за испуњење начела ће допринети стварању новог, делотворнијег и правичнијег правног система који ће одговарати старом захтеву – да право и постоји због људи. Такав правни амбијент је плодоносан и осигураће опстанак и будућност наше Отаџбине.

Угледајући сe на свете претке, који су са уверењем да „правда држи земљу и градове”, знали да од успостављање владавине закона нема пречег, ни важнијег државног посла;

Незаборављајући да смо наследници византијске правне културе, баштиници Савиног Законоправила и Душановог законика и високе правне свести изражене у заветним речима „немој, сине, говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога”;

Обавезни да потомцима оставимо неподељену и на добрим законима устројену Отаџбину, у којој ће снага закона бити јача од силе и самовоље сваког појединца;

Свесни да је и после два века нашој Отаџбини данас насушно потребна истина садржана у поуци изреченој на почетку нововековне обнове српске државности, да је „закон вилајету то што је једном човеку храна, пиће, ваздух, одело и кућа, како човек, кад хране, пића и проче нестане, умрети мора, тако и вилајет без закона мора да пропадне, да опет у ропство дође”;

Знајући да је добар закон без високе правне свести мртво слово, одлучни смо да поведемо дугу борбу за обнову узорите правне свести у нашој Отаџбини, и зато

Покрет Двери

позива све посленике правничке струке, професоре права, судије, јавне тужиоце, адвокате, дипломиране правнике, студенте права, као и све оне који се баве практичном применом закона, да подрже објаву првог

Манифеста правног патриотизма

Зашто нам треба ПРАВНИ патриотизам:

– Свако истинско саможртвено служење Отаџбини мора започети борбом за законитост и правну једнакост, зато што само држава у којој ваљан закон господари над вољом појединца може бити Отаџбина свих њених грађана;

– Зато што једино појединац стварно заштићен у својим правима може бити веран својој Отаџбини;

– Зато што се љубав према Отаџбини прворазредно испољава кроз добровољно потчињавање свих грађана њеним законима;

– Зато што од делотворне примене закона зависи снага ауторитета власти наше Отаџбине, како пред својим грађнима, тако и пред странцима;

– Зато што је патриотска борба за правно уређену Отаџбину животни интерес свих који Србију доживљавају као своју државу, били они Срби или припадници националних мањина;

– Зато што је борба за правну једнакост најбоља школа националне солидарности, правичности и пожртвованости;

– Зато што се владавином закона Отаџбинa чува од политичког авантуризма и револуционарних потреса;

– Зато што се патриотизам лишен правне свести претвара у демагогију, демагогија води у тиранију, а тиранија у друштвене немире, инострану интервенцију и сигурну смрт Отаџбине;

– Зато што нас историја горко учи да патриотизам који жртвује законитост и правну једнакост чини да Отаџбина некоме буде мајка, а другом маћеха.

Зашто не било каква већ само ПАТРИОТСКА борба за законитост:

– Зато што су само грађани Србије власни да лично или преко слободно и непосредно изабраних представника у представничком телу државе Србије, правно уређују своју Отаџбину, сагласно својим вредностима, интересима и потребама;

– Зато што ни једна правна норма донета од власти коју непосредно нису изабрали грађани Србије не може никада у нашој Отаџбини да буде правно обавезујућа;

– Зато што домаћи правни поредак мора да има суперматију над нормама међународног права, а ратификовани међународни споразуми морају да буду у сагласности са Уставом.

Полазећи од овако схваћеног ПРАВНОГ ПАТРИОТИЗМА сматрамо:

– Противправним и ништавим све домаће нормативне акте и међународне споразуме који нису у складу са уставноправним поретком Републике Србије, као и оне који државу Србију доводе у политичку, војну и економску зависност. Прва слободно изабрана власт ће на уставом и законом прописани начин поништити све такве акте, а против одговорних лица биће покренути кривични поступци, као и поступци за накнаду штете;

– Правне државе нема без успостављања јединственог уставноправног поретка на целој територији Републике Србије. Зато је очување територијалне целовитости и ефективно успостављање суверенитета на целом подручју државе Србије, а посебно на окупираној територији Косова и Метохије, предуслов за делотворну заштиту појединачних личних и политичких права свих грађана Србије. Слаба држава, урушеног правног поретка и лишена суверености, не може бити гарант заштите и остварења субјективних права свих њених грађана.

– Заштита уставности и законитости и стриктна примена норми важећег Устава је витални национални политички интерес;

– Иако свесни да важећи Устав од 2006. године, као компромисна и противречна творевина политички неслободне конституитивне нације, не представља добар темељ за јачање и изградњу правног поретка наше Отаџбине;

– Пошто само политички слободан народ може суверено да врши уставотворну власт, важећи Устав и поред свих слабости, не може да се мења, у целини или делимично, све док траје евроатлантска окупација Косова и Метохије као неотуђивог дела државе Србије.

Овим Манифестом објављујемо основна правна начела која у будуће треба да се уграде у темељ правног поретка наше Отаџбине:

– Република Србија треба да се уставом народносно дефинише искључиво као држава српског народа;

– Српски језик и ћирилично писмо су у службеној употреби у Републици Србији и други језици и писма се не могу користити пред државним органима и органима и установама које врше јавно овлашћење;

– Пред уставом и законом су равноправни грађани као носиоци суверености, без обзира на њихову националну припадност;

– Националне мањине као колективитети не могу бити проглашене равноправним ( а у пракси повлашћене ) у односу на већински државотворни српски народ;

– У погледу очувања језика, културе и националног идентитета несрпске етничке заједнице уживају посебну заштиту државе;

– Органи државне власти, као и самоуправни, треба да буду конституисани на основу демократског принципа један грађанин – један глас;

– Принцип позитивне дискриминације у корист било које мањинске групе мора бити укинут, јер органима власти одузима ауторитет демократског легитимитета;

– Република Србија треба да буде организована као унитарна децентрализована држава са јединственим правним поретком;

– Свака федерализација под видом статистичке, економске или политичке регионализације мора да буде уставом забрањена, јер угрожава сам опстанак државе Србије, а услед свог етатистичког карактера није на корист грађанима;

– Уставни поредак државе Србије треба да одликује јака локална самоуправа са великим бројем јединица, асиметричних надлежности усклађених са локалним приходима и планом привредног развоја државе;

– Представничко тело државе коју је створио народ слободарских и егалитарних традиција мора да буде организовано по принципу један грађанин – један глас. Противимо се увођењу дводомнoг представничког тела, јер би тиме ослабио утицај грађана као носилаца суверености у вршењу власти, а што је одувек био интерес непријатеља независности државе Србије. Увођење дводомног представничког тела одговара политици регионализације и територијалног распарчавања наше Отаџбине;

– Да би представничко тело изражавало веродостојну политичку вољу бирача као носилаца суверености, потребно је обезбедити правне механизме који ће омогућити истински слободне изборе, а то се једино може постићи радикалном изборном реформом;

– Народна скупштина треба да представља жижу политичког живота наше Отаџбине. Стога се мора реафирмисати контролна функција коју Народна скупштина има у односу на Владу;

– Поред једнодомног представничког тела, непосредно од народа изабрани председник државе, значајних надлежности у свим гранама власти, представља друго снажно уставноправно јемство очувања изворне политичке воље бирача, стабилности правног поретка и државне независности ( при чему питање обнове монархије на њеним традиционалним темељима остављамо за бољу и стабилнију српску поолитичку будућност, не уклањајући га са обзорја наше државотворности ). Са слабим председником државе изабраним од стране Народне скупштине, политичке партије би постале неограничени господари политичког и правног живота наше Отаџбине;

– Независна регулаторна тела и агенције треба да буду укинуте, јер формирају скупи паралелни систем власти који дерогира демократски заснован систем власти (народна скупштина и влада) проистекао из политичке воље бирача;

– Независног судства нема без судијске сталности и пристојне материјалне обезбеђености. Судска власт је првобитна и најважнија функција државе, од чијег ваљаног вршења зависи њен целокупни ауторитет, стабилност и опстанак. Зато правосуђе треба да буде предмет посебног старања, а нови стандард који ће носиоци правосудних функција морати да поседују јесте професионална храброст која произлази из достојности и стручности;

– Мрежа судова у држави Србији треба да омогући да сваком грађанину правда буде доступна. При том посебно мора да се води рачуна да се судови образују у привредно и демографски запустелим областима, као и у местима која се налазе уз државну границу наше Отаџбине;

– Пре него што се изврши поступна морална и стручна обнове правосуђа погубно је увођење апсолутизоване и неуравнотежене поделе функција државне власти и потпуно препуштање судске власти у руке независних струковних тела. Моралне и стручне обнове правосуђа нема без исте такве обнове правних факултета;

– Нужна је хитна и свеобухватна реформа процесног законодавства која мора да уважи најважније потребе наше Отаџбине. Нема делотворне заштите права грађана уколико се не обезбеде процесни инструменти за стриктну реализацију стандарда брзог и ваљаног суђења. У циљу ефективне заштите државног поретка наше Отаџбине неопходно је да се кривични судски поступак у потпуности уреди на истражном начелу са активном улогом суда у свим фазама поступка. Институт споразума о признању кривице треба укинути, јер је израз слабе државе која невољно гони починиоце кривичних дела. Начело утврђивање материјалне истине у кривичном поступку је у најдубљем интересу наше Отаџбине и у складу је са хришћанском етиком српског народа. За озбиљну и успешну борбу против корупције као највеће пошасти која квари правни живот наше Отаџбине и директно угрожава њену независност морају се обезбедити делотворни процесни инструменти у рукама судије пре изрицања правоснажне пресуде. За разлику од кривичног судског поступка, интерес грађана и државе налаже да се парнични поступак у потпуности устроји на оптужном начелу, које ће суду дати пасивну улогу у поступку;

– У кривичноправној области наша Отаџбина је остала без заштите, јер је важећи Кривични законик декриминализовао и таква класична кривична дела против државе каква је издаја, сводећи групу кривичних дела против државе на минималан број деликата. Обимна и пооштрена кривичноправна заштита нужна је за државу чији је део територије окупиран;

– У народу у коме је наслеђена имовина била светиња, право приватне својине мора бити делотворно правно заштићено од сваког вида узурпације. У циљу спречавања имовинске пропасти породица мора се установити законски имовински минимум који се не може положити као хипотекарно јемство и који се изузима од извршења, путем закона којим ће се заштити све наше презадужене породице;

– Сви облици својине треба да буду равноправни и да уживају једнаку правну заштиту. Ни у једној делатности се не може дискриминисати државна својина;

– Стечена права из радног односа не могу ретроактивно да се мењају или укидају;

– Држава Србија ће спречити продају или давање у дугорочан закуп свога земљишта странцима;

– Брак и породица ће уживати посебну правну заштиту, а при њиховом регулисању законодавац ће поћи од традиционалних вредности својствених српском народу. Инкриминисаће се све радње којима се нападају традиционалне породичне и брачне вредности.

 

Овај Манифест правног патриотизма наслања се на српску правну баштину из које стално извиру руководне правне идеје и начела које у целини одговарају нашем човеку и државном простору.

Наша борба за испуњење начела ће допринети стварању новог, делотворнијег и правичнијег правног система који ће одговарати старом захтеву – да право и постоји због људи.

Такав правни амбијент је плодоносан и осигураће опстанак и будућност наше Отаџбине.

Да вратимо сувереност држави, правду судовима, а суверену и праведну државу свим грађанима Србије!

(Двери)

Ознаке: патриотизам, правни манифест, Српски покрет Двери