Прочитај ми чланак
(Новости)
Подгорица – Црногорско министарство економије није још од хрватских колега добило предлог за расписивање заједничког конкурса за истраживање и експлоатацију нафте и гаса у подморском пограничном појасу, али је, како су саопштили његови представници, спремно да размотри све иницијативе.
Хрватско министарство економије предложиће Црној Гори заједничко расписивање тендера за истраживање и експлоатацију нафте и гаса у пограничном подручју на мору, објавили су у понедељак хрватски медији, уз објашњење да би тиме порасла атрактивност овога посла.
Уколико се не постигне договор између две државе, расписивање тендера могло би бити одложено до коначног разграничења на мору, које сада има привремени карактер. У светлу истраживања нафте и гаса, трајно разграничење добија на значају, јер се у овом делу подморја налазе, потенцијално, вредна налазишта црног злата.
„Министарство економије није добило овај предлог у званичној форми. Уколико такав предлог буде достављен, наравно да ћемо размотрити све иницијативе“, кажу у министарству.
Они оцењују да је ово још један показатељ квалитета реализације пројекта у Црној Гори, у смислу легислативе потребне за овај пионирски пројекат на Балкану. Хрватска 1. јула постаје пуноправна чланица Европске уније, па би њихов предлог био још једна потврда квалитета црногорског пројекта.
„У пракси су познати модели међународне пограничне сарадње у дељењу ресурса и ми смо заинтересовани да то решавамо у том правцу“, изјавио је помоћник министра економије за геолошка истраживања Владан Дубљевић.
Он напомиње да је, у случају договора са хрватском страном, посебно важно да принципи управљања ресурсима у обе државе буду идентични, или готово једнаки. Црна Гора планира да ускоро распише тендер за истраживање нафте и гаса у подморју, а на претходни оглас за исказивање интересовања јавиле су се најреномираније светске компаније, међу којима норвешки „Статоил“, руски „Газпром њефт“, француски „Тотал“, мађарски „Мол“ и италијански „Едисон“.
Експерт за међународно право и некадашњи шеф државне комисије за границе, Хрвоје Качић, својевремено је упозорио да би Хрватска, кад би привремени режим био претворен у трајно решење границе на мору, била ускраћена за више од 200 квадратних километара територијалног мора и хиљаду километара епиконтиненталног појаса.
Сад је јасно да би црта разграничења директно утицала и на поделу подморских нафтних богатстава, наводе хрватски медији.
Рачуна се на екстрапрофит
Владан Дубљевић појаснио је раније да на профит треба рачунати тек када компанија која буде ангажована почне и да га прави. Наравно, експлоатацијом нафте које мора бити у комерцијалним количинама.
„Црна Гора са бруто домаћим производом од 3,5 милијарди евра нема капацитет да преговара с нафтним компанијама, чији је приход 40 милијарди. За истраживања која ће коштати и 200 милиона евра, компаније које буду радиле сносе ризик. Много боље него да ми то радимо и ризикујемо толики новац“, рекао је Дубљевић, додајући да Црна Гора рачуна на екстрапрофит који ће бити опорезован, и то до 50 одсто.
Бушили , али нису нашли
За нафтом се трагало и на копну Црне Горе, а прве бушотине су биле постављене још педесетих и шездесетих година прошлог века у јужном делу државе (Грахово, Црмница, Буљарица), али нафта није пронађена. Као ни осамдесетих година, када је удружена оператива тадашње СФРЈ (више нафтних компанија из Словеније, Хрватске, Србије и Црне Горе) бушила копнено дно код Валданоса у улцињској општини. Уз обалу мора тада је бушено у дубину од 5.309 метара.
