Прочитај ми чланакПредсједник Демократске народне партије и један од лидера ДФ Милан Кнежевић казао је, у интервју за ИН4С, да се без одлучног демократског отпора режиму свих друштвених чинилаца тешко можемо очекивати било какав бољитак у Црној Гори.
„Ваљда је сваком добронамјерном човјеку јасно да само грађани и бескомпромисна опозиција доносе промјене, а не наручене колумне, истраживања Милоша Бешића и дојч кафа са америчком амбасадарком“, истакао је Кнежевић.
Он је нагласио да је нестраначка личност, као кандидат читаве опозиције, најбоља опција на предсједничким изборима.
„Само заједнички кандидат опозиције гарантује побједу над Милом Ђукановићем, све друго је лактање у опозицији и сијање илузија међу грађанима који имају само једно питање – кад ће се опозиција ујединити“, навео је Кнежевић.
Он је казао да је јавно суђење за аферу „Државни удар“ показало да се правосудни систем у Црној Гори налази у завршној фази труљења и да су Миливоје Катнић, Сузана Мугоша и Борис Савић само гротескна метафора једне заробљене државе.
1. Иако је политичка ситуација у Црној Гори крајње напета, а социјална на ивици издрживости, ипак не долази до промјена у држави. Мислите ли да је коначно у Црној Гори зрело за смјену власти и шта је препрека да се то деси?
-Теза да је социо-економска ситуација у Црној Гори неиздржива представља опште мјесто и већ постаје дегутантна, јер осим ДФ-а нико није спреман да друштвеним активизмом мијења постојеће стање. Вријеме је да грађани најзад схвате да им промјене нико не може донијети на тацни и да су, у ствари, они сервирани на тацни Мила Ђукановића који је од Црне Горе направио шведски сто и узима оно што жели.
Због тога вјерујем да без одлучног демократског отпора режиму свих друштвених чинилаца тешко да можемо очекивати било какав бољитак, већ само свакодневну јадиковку као мали допринос завршној приватизацији Црне Горе.
Стрампутице тзв.грађанске опозиције
2. Има ли садашња опозиција капацитет да изврши промјену актуелне власти и шта је, по Вашем мишљењу, потребно промјенити унутар саме опозиције? Како гледате на чињеницу да из тзв. грађанске опозиције константно стижу поруке да ДФ треба маргинализовати?
-Демократски фронт је 2017. годину потрошио у константним покушајима обједињавања опозиције. Нажалост, самопрозвана грађанска опозиција све вријеме је молила Душка Марковића да их позове у Владу како би заједнички маргинализовали ДФ. Сад имамо поражавајући резултат: разједињену опозицију и никад горег премијера који барјачи погубним резултатима своје Владе, због којих би у свакој демократској држави народ изашао на улице и уз координирану акцију уједињене опозиције издејствовао пад Владе и нове изборе.
Такође смо свједоци да се тзв. грађанска опозиција претворила у скупину посвађаних егоцентрика и сујетних каријериста који ће се на крају, као у некој сеоској кафани пред фајронт, изубијати својим амбицијама, интригама и калкулацијама, а цех ће као увијек платити грађани. Волио бих да дође до обједињавања опозиционих снага, али док год остаци опозиције буду више наклоњени савезу са Душком Марковићем умјесто са ДФ-ом, имаћемо овакво стање у опозицији које се може дефинисати као чистилиште.
3. Црну Гору очекују предсједнички избори. Из појединих опозиционих партија стижу гласови да треба бојкотовати те изборе. Да ли се тиме иде на руку ДПС-у? Који је, по Вашем мишљењу, на
-Најбољи модел је онај који је предложио ДФ: нестраначка личност као кандидат читаве опозиције, заједничка листа на локалним изборима и перманентни протести. Међутим, судећи по најавама, имаћемо више кандидата за предсједника него што један изабрани доктор има пацијената. Коме то иде на руку – није тешко закључити.
Ипак се надам да још није касно да разум превлада у опозицији, и да се у интересу грађана можемо договорити. Само заједнички кандидат опозиције гарантује побједу над Милом Ђукановићем, све друго је лактање у опозицији и сијање илузија међу грађанима који имају само једно питање: кад ће се опозиција ујединити? Демократски фронт је у сваком тренутку спреман да предложи кандидата за предсједника, али као најјачи опозициони субјект имамо и највећу одговорност, зато све вријеме и апелујемо на остатак опозиције да сједнемо за сто и почнемо се договарати.
Мило и Душко су једно те исто
4. Поједини медијско-политички кругови се надају неком расколу у ДПС-у, који би “дао замах” промјенама у Црној Гори. Колико су реална таква очекивања. Шта је позадина сталних изјава премијера Душка Марковића да су отворена врата опозицију?
-Поједини медијски лешинари већ годину дана покушавају од Душка Марковића направити Нелсона Менделу и готово до перверзије учествују у шминкању биографије бившег шефа УДБЕ, да ме неће зачудити ако га убиједе да је он један од наших водећих интелектуалаца и почну са штампањем његових сабраних дјела која никад није написао. Бирати између Мила Ђукановића и Душка Марковића, исто је као да бирате самоубиство бацањем под воз или са петнаестог спрата.
Промјене Црној Гори не могу донијети они који су зауставили сваки напредак и били активни саучесници у социо-економском геноциду против свог народа. Зато медијска теза како Душко није Душко, него је ДФ ,у ствари, Душко представља већ виђени експеримент који смо имали и у случају Игора Лукшића који је нестао у црногорском бермудском троуглу.
Ваљда је сваком добронамјерном човјеку јасно да само грађани и бескомпромисна опозиција доносе промјене, а не наручене колумне, истраживања Милоша Бешића и дојч кафа са америчком амбасадорком.
5. Многи сматрају да ДПС користи правосуђе као средство за елиминацију политичке конкуренције. Један сте од актера у судском процесу за аферу “Државни удар” и рекордер по броју одузимања имунитета. Чиме сте “заслужили” да се правосудни органи толико баве са Вама?
-Без намјере да звучим епски драматично, али прогон кроз који је прошао ДФ не би издржала ни странка Ангеле Меркел. Али, као што видите, и даље смо на ногама, одлучни да истрајемо у овој борби која нема алтернативу и увјерени да само оваквим односом можемо побиједити. Тренутно сам осуђен на седам мјесеци, против мене се воде још два судска поступка, први сам посланик који је због изговорене ријечи кажњен по новом Пословнику, и ваљда је сваком јасно да не нападају они ДФ због Милана Кнежевића, него нападају Милана Кнежевића због ДФ-а.
Присталица сам максиме Томаса Мана: да криминалци, олош, шпијуни, убице, лопови разумију само сопствени језик, и можда некад изгледа грубо моје обраћање том полусвијету, али то је једини начин да схвате како постоје људи које не могу уплашити нити сломити. Оно што сам примијетио код посланика ДПС-а током боравка у Скупштини, јесте то да нам се они притајено диве, али и истовремено нас мрзе, јер смо све што они не смију бити. Зато с немјерљивим задовољством уживам док посматрам њихове биједне животе прикопчане на акумулатор Мила Ђукановића. Постоји ли већа казна него живјети таквим животом?
У глави Катнића гужва као на аутобуској станици
6. Утисак је да Црна Гора постаје таоц Миливоја Катнића и његовог свједока сарадника Саше Синђелића, као и да Судском вијећу Сузане Мугоше нијесу битни докази, већ да је пресуда већ написана и да се само чека час објављивања – вјероватно уочи неких избора. Ваш коментар и шта очекујете у наставку судског процеса?
-Досадашњи судски процес је показао да је Миливоје Катнић талац самог себе. Носити његову главу, а немати гужву као на аутобуској станици подухват је достојан изградње египатских пирамида. Ипак, јавно суђење је показало да се правосудни систем у Црној Гори налази у завршној фази труљења и да су Катнић, Сузана Мугоша и Борис Савић само гротескна метафора једне заробљене државе.
Недавно је Весна Меденица изјавила да је јавно суђење омогућило лидерима ДФ-а да ерозирају црногорско правосуђе. Болно је сазнање да предсједница Врховног суда није сама схватила да овакво правосуђе више личи на неко Д.О.О предузеће пред стечајем, већ јој је био неопходан директан пренос из суднице Вишег суда. Драго ми је ако сам дао свој скроман допринос у демонтажи овог фарсичног суђења и показао грађанима Црне Горе о каквој јефтиној, али монструозној режији се ради. Објављивањем транскрипта саслушања Саше Синђелића у српском тужилаштву прије него се нагодио с Миливојем Катнићем, показали смо да криминалац може бити и специјални тужилац и судија Вишег суда и полицајци специјалног полицијског одјељења, и то много бруталније од припадника било ког криминалног клана, пошто ови први злоупотребљавају свој институционални положај.
И кад их разобличимо, и све то представимо Црној Гори, онда Весна Меденица умјесто да смијени поједине судије и подржи смјену Миливоја Катнића, пријети лидерима ДФ-а како ће иницирати измјене Кривичног законика да би нас могла санкционисати због јавно саопштене истине у судници. А управо је она изјавила да се не може очекивати од судије који прима 650 евра да буде моралан и отпоран на корупцију. То што је пресуда Андрији Мандићу и мени већ написана, ни у једном тренутку ме није поколебало, јер сам им већ једном поручио: „све што дође ја сам му наредан, али и они морају бити наредни“, тако да потпуно спокојан дочекујем наставак процеса.
7. Како гледате на чињеницу да су бројне НВО које се баве људским правима, иначе веома гласне, подигле својеврсни зид ћутања када су у питању судски процеси против лидера ДФ-а?
-НВО сектор у Црној Гори се претворио у једно велико Сорошево појилиште на којем бројни заштитници људских права и слобода прескачу једни преко других не би ли дошли до које капљице евра и наставили симулацију бестежинског стања. Ни у једном тренутку досадашњег судског процеса и бруталног кршења мојих основних права нико из НВО сектора се није огласио, јер у страху да не изгубе Сорошеве грантове и курс спремања качамака код америчке амбасадорке, одлучили су се да спасавају мачке с кошћела, мијењају балине на бициклима и музу магарце у недјељи отвореног срца.
Али, сад кад су почели да их смјењују из савјета Јавног сервиса због наводног конфликта интереса, та опскурна НВО заједница ламентира над људским правима и слободама, организују се слабо организовани протести, пише се Јоханесу Хану, посипају се пепелом и цитирају Мартина Лутера Кинга. Међутим, није им сметало да заједно са тзв. грађанском опозицијом управљају с Јавним сервисом, а да се истовремено умиљају ДПС-у цитирајући Сашу Синђелића од јутарњег програма до временске прогнозе.
А кад смо их упозоравали да ће ДПС доћи и на њихова врата, они су зимовали на Малдивима а љетовали на Алпима укључујући се телефонски у Други дневник да примијете како Миливоје Катнић много љепше изгледа кад се ошиша на нуларицу. И сад бих ја требало да их жалим, можда и хоћу, али прво морам да питам Едија.
