Прочитај ми чланакХашки трибунал остаће познат по томе што је већина оптужених из Србије, по неправди, интригама и лажима! По театралном убиству усташког злочинца и одлуци да је Фрањо Туђман крив. За десет дана Трибунал одлази у истроји, а ми ћемо се потрудити да не заборавимо шта се дешавало иза врата пакла где су Срби доживели највеће понижење од стране региона и једног квази суда.
Наиме, церемонија затварања Међународног суда за бившу Југославију, познатијег као Хашки трибунал, биће одржана данас, а за 10 дана и званично ће бити затворен и престаће да постоји.
Церемонији ће присуствовати званичници из Србије, као и из бивших југословенских република, чији су држављани током протекле 24 године процесуирани пред тим судом који је 25. маја 1993. године основао Савет безбедности Уједињених нација ради гоњења починилаца ратних злочина на територији бивше Југославије.
Током више од 24 године рада Трибунал је процесуирао 161 оптуженог, од којих су више од половине били Срби из војног и политичког живота Србије и Републике Српске.
Трибунал је са радом престао 30. новембра окончавши све, а његов рад је наставо такозвани Механизам за међународне кривичне судове који ће окончати све преостале жалбене поступке.
Дан раније, 29. новембра, Жалбено веће трибунала изрекло је правоснажну пресуду у случају „Прилић“, а објављивање те одлуке памтиће се по самоубиству једног од оптужених Слободана Праљка који је, кад је чуо да му је потврђена казна од 20 година затвора за злочине над Муслиманима у Босни и Херцеговини, испио отров у судници.
Недељу дана пре тога, Трибунал је генералу Војске Републике Српске Ратку Младићу изрекао казну доживотног затвора.
Како је Тањугу речено у Трибуналу, у оквиру припрема за затварање, Трибунал је у претходне две године организовао низ скупова о свом наслеђу како би другима омогућио да његова достигнућа користе као основу за даљи рад.
Механизам за међународне кривичне судове (ММКС) основао је Савет безбедности УН како би завршио преостале функције Трибунала.
Србима, који су чинили војни и политички врх тадашње Србије и РС је пред тим судом изречено укупно 1.200 година затвора.
Он ће окончати жалбене поступке против Радована Караџића, Војислава Шешеља, Ратка Младића, као и поновљено суђење Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, а преузео је и кривично гоњење Вјерице Радете и Петра Јојића чије изручење није одобрило српско правосуђе.
Урпкос „селективној правди“ коју су делили свих ових година осуђујући претежно Србе, у Хашком трибуналу тврде да су поносни на свој рад.
– Међународни суд за бившу Југославију је изузетно поносан на то што је пресудио или на други начин привео правди свако од 161 лица против којих је тужилац подигао оптужнице за злочине почињене на територији бивше Југославије током сукоба деведесетих година XX века – навели су раније у том суду.
Са друге стране, Хашко тужилаштво је, кад је реч о представницима других народа укључених у сукобе, оптужило махом вође паравојних и терористичких организација који су након суђења ослобађани од оптужби, попут Насера Орића, Рамуша Харадинаја, Анте Готовине, Младена Маркача…
Један од тројице главних актера у ратним сукобима због којих је Трибунал основан – некадашњи председник Србије и СРЈ Југославије Слободан Милоšевић, умро је 2005. у притворској јединици тог трибунала, док су друга два актера, из Хрватске и Босне и Херцеговине, Фрањо Туђам и Алија Изетбеговић, избегла међународну правду, јер су у међувремену преминули.
Против Изетбеговића је била подигнута оптужница, док је, према речима тадашње главне тужитељке Трибунала Карле дел Понте, против Туђмана била у припреми.
Када је реч о наслеђу овог међународног суда, Савет безбедности Уједињених нација је 2010. године Резолуцијом 1966 Трибуналу дао мандат да омогућити оснивање информационих и документационих центара у државама бивше Југославије.
Ти центри ће омогућаватии дигитални приступ електронским примерцима свих јавних списа и архивског материјала Трибунала.
А као подсећање на „селективност у дељењу правде“, вредна је изјава судског лекара Хосе Пабла Барјабара, који је радио при УНМИК-у, а који тврди да је 2010. године у Немачкој и то уз одобрење Хашког трибунала, уништено 400 узорака ДНК жртава на Косову.
Барјабар је, наиме, у интервјуу за швајцарски дневник Време тада навео да су немачки полицајци на Косову 1999. године сакупили 400 узорака ДНК, те да је он 2002. тражио те узорке ради идентификације.
– Немци су рекли да су их уништили јер им је Хашки трибунал то дозволио – изјавио је тада Барјабар.
