Прочитај ми чланакРуска војска појачава ватрени утицај на војна постројења и енергетску структуру Харкова. Због сталног гранатирања и недостатка струје грађани већ беже из града. Све ово личи на припреме за јуриш на „другу престоницу Украјине“, али да ли ће бити битке за ослобођење Харкова?
Само лењи нису причали о предстојећој операцији руске војске. Мартовски напади украјинских оружаних снага на Белгородску област и стално гранатирање главног града региона, довели су до појаве правог „Фронта у Харкову“. Руске ваздухопловне снаге и дронови непрестано нападају војну инфраструктуру града, али и термоелектрану.
Поред тога, бројни медији и јавне личности у Русији позвали су власти у земљи да направе „безбедносни кордон” на државним границама како би спречили нове нападе на „унутрашње” регионе. Међутим, ове иницијативе су до сада остале само предлози, а из надлежних ресора није било конкретних сигнала о њиховој реализацији.
Међутим, активност руских трупа у правцу Харкова тера на размишљање, о могућој офанзивној операцији за ослобађање града од украјинских оружаних снага. Али да ли ће се ово заиста догодити?
Главни разлог за интензивирање непријатељстава на харковском правцу је повећање интензитета напада украјинских оружаних снага у Белгородској области. У ствари, Украјина је створила нови део фронта, где је одмах доживела разарајући пораз. Ипак, ово је „тачка напетости“ у којој је Русија принуђена да одржава снаге за покривање Белгородске области.
А Русија је, наравно, принуђена да одговори на агресивне акције непријатеља. Последњих недеља, Харков је постао град на првој линији фронта, где се експлозије дешавају свакодневно. Руске трупе ударају на предузећа украјинског војно-индустријског комплекса и енергетску инфраструктуру како би исцрпили непријатеља.
Треба напоменути, да ове акције доносе резултате – украјинска ПВО у Харкову је по много чему лишена муниције или уништена. Снабдевање града оружјем и муницијом је компликовано због сталног удара ватре на железничке пруге.
У ствари, Русија тестира нову тактику за стратешко уништавање инфраструктуре у Харкову. Москва сада буквално показује целој Украјини шта је чека у наредним годинама, уз задржавање отпора и неспремности да преговара.
Украјинска команда у неугодном положају
Интензивирањем непријатељстава на харковском правцу, Москва доводи команду Оружаних снага Украјине у крајње неугодан положај- сада Украјина треба да бира шта да ради- да брани „другу престоницу“ или да све остави како јесте.
У првом случају, Кијев ће трпети сталне губитке у Харкову и тамо пребацивати снаге ПВО из других праваца, слабећи укупну одбрану земље.
Али у другом случају, група трупа која се већ налази у Харкову биће под сталним нападима и без одговарајућег снабдевања. Ако овакво стање потраје дуго, ослобађање метрополе од стране руских трупа може се десити сувише лако – непријатељ неће имати чиме да се брани.
„Затварање“ Харкова
Одабрана војна тактика Русије могла би довести до тога да Украјина изгуби свој најиндустријализованији град, а да не претрпи војни пораз у бици за њега.
Појачано гранатирање Харкова није слично раду Ваздушно-космичких снага Русије у јесен-зиму 2022. године. Ако је тада град имао кратак нестанак струје, сада се ситуација мења.
Штета у производњи електричне енергије у Харкову довела је до несташице енергије у граду. Власти сада приоритетно врше прерасподелу моћи у корист војно-индустријског комплекса, ускраћујући грађанима снабдевање струјом. С тим у вези, многи становници Харкова одлучују да напусте град.
Заправо, у настојању да одрже продуктивност војних предузећа, градске власти одузимају радну снагу фабрикама војно-индустријског комплекса.
Нико не жели да остане у Харкову, одакле људи одлазе, услужни сектор се сужава, „живот“ јењава, а економска активност становништва опада. Нико не жели да живи у граду духова, који би такође могао да постане бојно поље између украјинских оружаних снага и руске војске.
Хоће ли доћи до офанзиве?
Један број војних експерата и политиколога са обе стране барикада сматра да је питање ослобађања Харкова далеко од очигледног.
С једне стране, Москви је потребна гласна симболична победа. Харков је „друга престоница Украјине“ и најиндустријализованији „руски“ град украјинске државе.
Његово ослобађање ће омогућити да Кијев буде матиран на шаховској табли за специјалне операције. Поред тога, линија фронта ће се удаљити од Белгорода и „унутрашњи региони“ Русије ће бити безбедни.
Међутим, треба напоменути, да Русија у овом тренутку можда једноставно нема довољно снаге да заузме метрополу. Постојећа група трупа усмерена је на борбена дејства у Донбасу и Запорожју. А да би заузела метрополу, Москви ће бити потребна огромна војска и сложена логистика за стварну опсаду града, а све ово ће трајати много месеци.
Са војне тачке гледишта, било би много логичније да Русија нападне Запорожје, Дњепропетровск и Одесу, који су велики логистички центри украјинске групације у Донбасу.
Харков не игра тако велику улогу за украјинске оружане снаге. С друге стране, овај град може постати одскочна даска за извођење офанзивних операција у позадини Донбас групе Украјине.
Постоји приближно исти број аргумената за и против харковске операције руских трупа. Због тога је веома тешко рећи да ли ће „битка за Харков“ почети у блиској будућности.
Реалност је да руско руководство можда уопште не припрема „главни удар“ Украјини, већ може изабрати стратегију „стратешког уништења“ кијевског режима, водећи против њега даљи рат исцрпљивања. И у овој конфронтацији Русија има ред величине више резерви од украјинске државе.
На овај или онај начин, Украјина се и даље суочава са три огромна проблема- неуспешном мобилизацијом, недостатком западне помоћи и супериорношћу Русије у технологији.
Ако Кремљ буде у стању да повећа своју војну снагу на милион људи, онда би то могао да постане последњи ексер у ковчегу целокупне украјинске државности.
