Прочитај ми чланакНа дан 13. децембра 2003. у операцији "Црвена зора" ухапшен је дугогодишњи непријатељ америчке државе на Блиском истоку - Садам Хусеин.
Након што је ухваћен, амерички истражитељи су увидели како је некада поносни диктатор потпуно изгубљен, те како нема појма шта се догађа у Ираку. Годинама пре него су га ухватиле америчке снаге Садам није знао какве потезе вуче влада у Ираку, а он је био потпуно окупиран писањем књиге и није обраћао пажњу на то што ради војска и његови људи у влади, открио је у својој књизи „Debriefing the President: The Interrogation of Sadam Husein“ Џон Никсон, бивши аналитичар ЦИА, човек који је први испитивао Садама након хапшења.
Он уопште није водио државу. Приликом хапшења стално се жалио на модрице и посекотине, није чак имао никакав план како да одбрани Ирак, открива Никсон, који је осим испитивања био задужен за потврду Садамовог идентитета пре него што Америка објави вест да је ухапшен.
Садама је идентифицковао према једној старој рани од метка и две племенске тетоваже. И након хапшења, Садам је остао арогантан, а према Никсоновим речима, врло је вероватно да ни сам није био свестан да је готов.
Неуморна испитивања
Врло брзо након хапшења, започела су опсежна испитивања обједињена у програму названом „Пустињски паук“, а вршила су се под надзором ФБИ. Они су у својим шакама имали најпознатијег затвореника на свету. У међувремену је отпочело и његово суђење у октобру 2005, а на њему су се и наводиле ствари које је Садам говорио у интервјуима, одбацујући оптужбе да је ратни злочинац.
Међу осталима, посрнули диктатор рекао је како „никад није имао хемијско оружје, јер да јесте, употребио би га против САД“, као и то да је „Америка искористила 11. септембар како би неоправдано напала Ирак“. Напослетку је, 5. новембра 2006, Садам проглашен кривим по свим тачкама оптужнице, те је осуђен на смрт вешањем.
Он је преко својих бранилаца суду и јавности тада поручио:
– Спреман сам да умрием часно и без страха.
Пушио цигаре и хтео да разговара, а не да буде испитиван
Специјалиста Стив Хачинсон био један од задужених за чување Садама до извршења казне. О том задатку није смео да говори никоме, па ни својој породици. Он и његови колеге нису смели да користе мобилне телефоне, воде дневник и сва њихова комуникација с спољним светом је била под строгим надзором. Једног дана је надзирао Садама док је у његовом друштву био његов бивши поручник, који му је служио као преводилац за Американце. Иако је био осуђен, Американци су му давали кубанске цигаре и омогућавали неке слободе.
– Једне вечери сам чуо како Садам и његов преводитељ мумљају и певуше неку молитву. Кад ме је Садам приметио, рекао је нешто свом поручнику. Он се тада окренуо према мени и питао ме одакле сам. То је занимало Хусеина – испричао је Хачинсон америчком „Њузвику“.
– Рекао сам да сам Американац. Онда ме је питао: Како Американац када имаш тамну кожу. Рекао сам како сам делом Индијанац. Тада је ставио један прст иза своје главе да глуми перо, а руку испред уста, и почео да имитира индијански војни поклич. Ја сам почео да се смејем – присећа се Хачинсон.
Када су у априлу 2003. године амерички војници први пут крочили на тло Багдада, пљачкаши су увелико празнили тезоре Централне банке Ирака, тврђаву у којој се налазио највећи део државног новца.
Неколико недеља касније, на сам дан Божића, Садам је чекао одговор на своју жалбу на пресуду. Те вечери одмах је упалио свећу, и објаснио чувару како то чини за своју жену. Будући да никад пре није желео да говори о својим женама, већ би одмах окренуо разговор на своју децу, његов одговор је зачудио чуваре, нарочито када је почео да им прича да је то ирачка традиција, и да му светлост свеће треба како би жени написао песму. Сутрадан је његова жалба одбијена.
Језиво посљедње упозорење
Агента ЦИА Никсона Садам је гледао погледом пуним мржње, а Никсон је почео да поставља питања:
– Када сте последњи пут видели своје синове?
На то му је Садам одговорио питањима:
– Ко сте ви? Јесте ли ви војни обавештајци? Одговорите ми! Реците ко сте!
На испитивању је тврдио да није планирао убиство предсједника Буша старијег, а онда је изговорио речи које данас с оним што се догађа у Ираку звуче прилично језиво:
– Нећете успети. Видећете да није лако управљати Ираком!
Никсон данас, деценију након Садамовог погубљења, признаје да је ирачки диктатор био у праву:
– Те његове речи прогоне ме и дан-данас – рекао је за „Њузвик.
То Садамово упозорење односило се на тежину владања подељеном земљом која ни данас, 11 година након његове смрти, није пронашла мир, због чега и данас свакодневно узима жртве.
Није тражио опроштај и није показао ни мрву страха
Бивши саветник за националну безбедност Мувафак ал-Рубаи је надгледао вешање и открио детаље везане за тај догађај.
– Да ли је био злочинац? Јесте. Убица? Јесте. Крвник? Јесте. Али је остао снажан до краја – тврди Рубаи.
Он се сећа како је Садам ушао у просторију затвора где је требало да буде погубљен. Носио је сако и белу кошуљу, понашао се нормално и опуштено, не показавши ни трунку страха.
– Наравно, неки људи су тражили од мене да кажем како се онесвестио или да је био дрогиран – напомиње Рубаи и истиче:
– Нисам од њега чуо ни реч о покајању, није се помолио Богу за милост, нити је тражио опроштај, као што би, свакако, учинио неко ко ће умрети за који минут.
Рубаи је, каже, потом одвео Садама, који је имао лисице на рукама и држао Куран, код судије који му је прочитао оптужницу, а Садам је поновио:
– Смрт Америци! Смрт Израелу! Живела Палестина! Смрт персијским свештеницима!
Након тога, Рубаи је одвео Садама у просторију са вешалима.
– Застао је, погледао у вешала, затим у мене, па спустио поглед и рекао:
– Докторе, ово је за мушкарце – препричава Рубаи.
Када је дошао тренутак да се попне на вешала, ноге су му биле још везане, па су Рубаи и остали морали да га одвуку до степеница. Непосредно пре вешања, сведоци су му добацили подругљиво:
„Живео Мухамед Бакр ал-Садр! и „Моктада, Моктада!“, што се односило на Садамовог противника који је убијен за време његове владавине и на његовог рођака, који је дошао на чело моћне полиције после 2003.
Садам је одговорио:
– Зар су то мушкарци? – и, пре него што је повучена полуга, почео да рецитује стихове из Курана, које није успео да изговори до краја:
– Потврђујем да нема другог Бога осим Алаха, а Мухамед…
Биле су то његове последње речи.
