Прочитај ми чланакЛингвисти тврде да је признавање статуса црногорског језика у Вашингтону утемељено у политици, а не у науци. Бећковић: Црногорци не знају, па ће Американци да их науче којим језиком говоре
ПОДНО Ловћена славе заговорници црногорског језика због добијања међународне кодификације у Вашингтону, у земљи која је безуспешно чак три пута покушавала да кодификује амерички језик, да би енглески ипак остао као службени. Зато је црногорски, са два слова додата Вуковој азбуци, после девет година лобирања – добио у Америци свој код. Лингвисти из Србије сматрају да црногорски нема, нити може да има карактеристике језика – ни синтаксичке, ни морфолошке и да не могу два слова од говора једног краја да направе посебан језик.
Академик Матија Бећковић, за „Новости“, каже да му је било довољно да научни два слова да би могао на црногорском да каже шта год жели.
– Наши најпознатији лингвисти, који су деценијама држали катедру српског језика у Београду, били су Црногорци – каже академик Бећковић. – То су Михајло Стевановић, писац Граматике српскога језика и Његошевог речника, Радомир Алексић, Радосав Бошковић, аутор Упоредне граматике словенских језика, професор Вушовић, Митар Пешикан и Мато Пижурица, аутори Правописа српског језика, Драгољуб Петровић, Драго Ћупић, Светозар Стијовић, аутор речника Славенизми у Његошевим песничким делима… Изгледа да нису знали којим су језиком говорили, али Американци знају боље него они.
Лингвиста са поменуте катедре Филолошког факултета, проф. др Михајло Шћепановић, подсећа да је црногорски језик политичка категорија.
– Оно што није познато у светској лингвистици ни код једног народа, ни код једног језика, десило се српском језику. На једном делу своје говорне територије, у оквиру политичких авнојевских граница, проглашен је неки назовијезик – каже проф. Шћепановић.
