Прочитај ми чланакСа једног аспекта, очигледно да је постојало незадовољство позицијом коју у Покрету имају појединци, али са друге стране, свакако да је макар једна домаћа служба умешала прсте у тренутна дешавања у Покрету слободних грађана - сматра Бојан Пајтић, бивши председник Демократске странке.
Према његовом мишљењу, још један доказ да се раскол у Покрету Саше Јанковића не дешава случајно баш уочи београдских избора, јесу насловне стране таблоида, којима се на сваки могући начин покушава дискредитација Јанковића, Јеремића и Ђиласа.
– Жестока оркестрирана кампања против опозиције отпочела је онда када је власт добила резултате истраживања јавног мњења, према којима је заједничка листа Јанковића, Јеремића и Ђиласа у Београду егал са Српском напредном странком. Владајућа партија је свесна да би губитком престонице претрпела озбиљан психолошки ударац, те да би то могло знатно да јој ослаби позицију у републици – објашњава Пајтић.
Он оцењује да је ударом на ПСГ нанета велика штета комплетној опозицији, али сматра да до избора има места да се њихова позиција поправи, а да би се то десило неопходно је да њени лидери престану да се баве собом и сопственим позиционирањем унутар и онако недовољно великог бирачког тела.
Пајтић поручује да је за опозицију важно да се сконцентришу на једног заједничког противника, то јест на актуелни режим, који их путем медија које у највећој мери контролише, доводи у ситуацију да се баве самим собом. Он упозорава појединце на челу опозиционих партија да морају да забораве на међусобне сујете јер је ситуација драматична.
– Реалиста сам и знам да ће овај режим још доста година бити на власти, јер имају стабилно бирачко тело и већину медија под својим окриљем, а о куповини гласова и застрашивању грађана као методама њихове политичке борбе нећу ни да говорим. Због тога и поднео оставку на место посланика, јер сматрам да давање легитимитета једном аутократском режиму нема никаквог резона – објашњава Пајтић и поручује да симулирање демократије, које је тренутно на делу у нашој држави, иде наруку искључиво једном човеку који је монополисао све институције у земљи.
