Прочитај ми чланакЕвропски комесар за политику проширења изјавио је да је прерано говорити о томе како ће изгледати коначна нормализација односа Београда и Приштине, што је предуслов да Србија постане чланица ЕУ
Европски комесар за политику проширења Јоханес Хан изјавио је данас да је прерано говорити о томе како ће изгледати коначна нормализација односа Београда и Приштине, што је предуслов да Србија постане чланица ЕУ.
„То значи да Србија мора нормализовати своје односе са Косовом, а сада је прерано говорити како ће то изгледати. Наравно, то је један од услова и погрешно је мислити да све зависи искључиво од тога. Треба испунити још доста тога. Много треба да се уради на пољу владавине права. О многим другим поглављима треба да се преговара и доста тога промени“, рекао је Хан, у интервјуу за Радио Слободна Европа.
Упитан да ли то значи да ће се пријем Србије у ЕУ подударити са завршетком процеса нормализације односа са Приштином, Хан каже да је тачно нешто сасвим супротно:“Нормализација са Косовом је предуслов да Србија постане чланица ЕУ“.
А на питање да ли то што је председник Европске комисије Жан Кло Јункер поменуо недавно 2025. годину значи да ће Србија и Црна Гора, као лидери у региону, бити издвојене од осталих земаља. Хан каже:
„Не, није тако. Ако обратите пажњу на Јункеров говор, он није поменуо само лидере у региону, иако су ове две државе споменуте на папиру. То јасно упућује на чињеницу да те две земље, Србија и Црна Гора, већ преговарају. Ту се оне разликују од осталих држава. Лично се уздржавам од било каквих квалификација. Оно што се рачуна јесте развој сваке земље“.
Верује, каже, да свака земља напредује према европској перспективи: неке су напредније, а остале морају још да се ангажују и обаве домаће задатке како би припремиле терен.
„Начелно, видим да су готово све земље на добром путу“, рекао је Хан.
Додаје је да, додуше, мисли да у Босни и Херцеговини треба још да се уради.
„Надам се да ћемо убрзо добити одговоре на наш упитник. То је нешто што грађани те земље очекују од својих политичких лидера – да виде да политчки лидери имају капацитет и спремност до одлучују. Они желе европску перспективу“, навео је европски комесар.
Остале земље су, рекао бих, на добром путу.
„Ова стратегија ће покрити европску перспективу за све државе Западног Балкана. Веома је важно истаћи да се ради о европској перспективи за све земље, а не само за две или три“, казао је Хан.
Говорећи о Косову, Хан каже да он, наравно, не може да игнорише геостратешке и геополитичке догађаје али оно што Комисија може да уради – а што управо са посвећеношћу и ради – јесте да помажемо Косову да припреми терен за будуће чланство у ЕУ, тако што ће побољшати законску структуру, економски учинак, подићи приходе, што је важно у случају Косова јер једна трећина дохотка долази из царине која неће постојати у заједничком тржишту.
Хан је, наиме, тако одговорио на питање да ли стрепи да постоји ризик да Косово заостаје, имајући у виду да се осим Савета за стабилизацију и придруживање са Косовом не може ићи даље и да ли постоји неки начин да Комисија озбезбеди да Косово не заостаје док остали напредују,а све у светлу дешавања у Каталонији и проблема са петорком у ЕУ која не признаје косовску независност.
„Једна трећина националног дохотка не може се заменити преко ноћи, зато тиме треба да се позабавимо много раније. Овако, по мом мишљењу, можемо конкретно подржати Косово у припремама терена за будуће чланство у ЕУ. Косово је део свих ових припрема које воде ка регионалном економском простору. То је још један доказ наше снажне посвећености европској перспективи Косова“, навео је Хан.
Када је реч о Македонији која се и даље суочава са спором око имена, Хан је рекао да се претходна влада обратила Грчкој да раде на мерама изградње заједничког поверења.
Разуме, каже, да сада постоје неке политичке препреке, али као увек у животу: када постоји воља постоји и решење.
Упитан да ли то значи да македонски пут ка Бриселу за Скопље треба бити преко Атине, Хан каже да има много начина да се иде према Бриселу, те да је оптимиста и да ће се решење за то десити.
