Прочитај ми чланакНаташа Полони, француска новинарка, специјализирана за образовање и друштвена догађања написала је предиван текст о мушкарцима у данашњем друштву који су постали највеће жртве феминизма.
„Господо овај текст је посвећен вама, мушкарцима. Он је признање свему ономе што мушкарац може бити. Текст је признање мушкости, толико критизираној квалитети која није ништа друго него поверење које мушкарац може имати у припадности своме сполу. Иако ништа није теже дефинирати од ове припадности, коју свако развија по својој вољи, то је зрцало у којем се жене проматрају са задовољством. Мушкост је облик самопоуздања, тиха снага коју данас желе криминализирати. Уништити оживотворење „мрске патријархије“, разбити чаролију и од мушкарца створити биће вечне сумње.
Нема жаљења за временима када се појам “бити мушкарац” узимао за једно бетонирано значење. Такво размишљање није било ништа мање проблематично него данашње, феминистичко. Оно није представљало поверење, него осуду. Данашње пропитивање мушкарца искористимо у циљу решавања неспоразума.
Не, господо. Ви нисте страшна сирова бића која треба контролисати и кажњавати. Насиље није мушка особина. Изградња ваше особности уз помоћ жене ће вам омогућити да искористите своју снагу и смелост како би заштитили друге, поготово жене, а не да живите у страху и одбацивању.
Ја сам изабрала. Признајем. Живим с угроженим примерком, једним од оних аутентичних мачо типова, које феминистичка прогресивност осуђује на историјски заборав. Примерком који не пегла своје кошуље, који плаћа рачун у ресторану и прати ме када излазим, јер се боји да ми се нешто не деси. Биће које се љути и које увек жели имати право. Оно биће који све ради уместо мене, сматрајући да ће то боље урадити него ја. Да, одабрала сам мушкарца којег красе те „страшне карактеристике“. Сензуалног и галамџију, тако различитог од мене, а тако блиског ономе у што верујем. Човек у чијим очима читам да сам жена.
Признајем, волим различитост. Свиђа ми се та битна разлика која нас чини људима без да будемо идентични. Волим игре доминације које нас изазивају и супротстављају један другом, код којих обоје попушта, али и супротставља оному што му је непознато. Коначно, волим открити кроз нашу различитост што нас уједињује и чини нас неопходним један другом. Ништа није деструктивније од жеље за укидање граница, помно затупљивање оштрине у име наше хиљадугодишње немоћи да размишљамо о двојности.
Господо, не попустите женским противречностима. Оне вам причају о једнакости, дељењу послова, желе бити слободне и независне. Истина, то је оно што им је потребно. Као да им је потребна охрабрујућа фигура ауторитарног мушкарца заштитника, који ће преузети своје дужности и симболизирати закон, а у исто вријеме му пријече то бити. Немојте подлећи причама јавности које вас терају на понижење у име мешања женског и мушког, која вас жели уверити да се ради о завршном чину човечанства, као јединој прилици за укидање патњи жена.
Нема ништа досадније за једну жену него када се нађе у близини суморног и безличног мушкарца који је прихватио све науке феминизма. Смушењака који користи кремице за лице.
Постоји ли лепша геста од оне када на наше женско раме такво биће положи мало топлине и заштите?
Ову поруку посвећујем свом сину, данас тако малом, управо изашлом из статуса анђела. Поруку љубави и наде. Може ли и он постати поносни мушкарац? Мушкарац прожет витешким вредностима које су утемељиле западну цивилизацију. Мушкарца који игра улогу најјачег с циљем да служи и штити, али никада не злоупотребљава своју моћ. Мушкарца, сигурног у оно што жели и који корача стазама старих узора и великих особа. Чак и ако је свестан да је све то само фикција и да не смије бити затвореник кодова, већ да их прилагоди, да би их рушио.
Нека научи гледати жене у својој сложености, њиховим противречностима и неизвесностима. Нека их воли поносне и крхке, скромне и страствене, онакве какве би биле да му наша тужна епоха није наметнула глупости, које му под сваку цијену, уграђују маркетиншки генијалци.”
Превод са француског: Петар Јасак
Примедба преводиоца
Због богатства француског језика текст је преведен слободним стилом, како би био разумљив свим читаоцима.
БОНУС ВИДЕО
Гости емисије „Дебата” биле су народне посланице у Скупштини Србије, Марија Јањушевић (Српски покрет Двери) и др Aна Стевановић (Доста је било). Тема емисије је била најављено усвајање Законе о родној равноправности у Скупштини Србије, и проблем породичног насиља у српском друштву.
У емисији се причало о о вези ријалитија на ТВ Пинку и уласка Вучићеве Српске листе у влади ратног злочинца Рамуша Харадинаја (00:01:30), о томе зашто РЕМ не ради свој посао када су у питању српски медији (00:05:00), о опозиционим протестима испред Владе Србије и ТВ Пинка у суботу 16. 09.2017., од 14:00 у Београду (00:12:00), о томе зашто нема тв дебата између режима и опозиције на великим медијима у Србији (00:14:00); као и о опозицији у Србији (00:16:00).Погледајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
