Прочитај ми чланакФудбалска репрезентација Југославије постала је првак света за играче до 20 године савладавши у финалу Западну Немачку бољим извођењем пенала (5:4) на данашњи дан пре 30 година
.Тог 25. октобра 1987. године у Сантјагу у регуларном току било је 1:1. „плави“ су повели преко Бобана у 85. минуту, а изједначио је Витечек два минута касније из једанаестерца. Тадашња Југославија је од 10. до 25. октобра нанизала пет победа, у финалу после пенала савладала тадашњу Западну Немачку и окитила се златом.
Југословенску репрезентацију су сачињавали Драгоје Лековић, Бранко Брновић, Роберт Јарни, Дубравко Павличић, Славољуб Јанковић, Игор Штимац, Зоран Мијуцић, Звонимир Бобан, Роберт Просинечки, Милан Павловић (капитен), Предраг Мијатовић, Томислав Пиплица, Давор Шукер, Гордан Петрић, Перо Шкорић, Дејан Aнтонић, Славиша Ђурковић, Ранко Зиројевић. Тренер екипе био је Мирко Јозић. За најбољег играча односно “Златну лопту” турнира проглашен је Роберт Просинечки. Наш бајбољи стрелац је био Давор Шукер са 6 постигнутих голова.
У првој фази Југославија је са 4:2 била боља од Чилеа, голове су постигли Бобан, Штимац и два пута Шукер. Против Aустралије резултат је био 4:0, уз два гола Шукера и по једног Брновића и Бобана. На крају пао је и Того са 4:1, уз два гола Мијатовића и по једног поготка Зиројевића и Шукера.
Тадашња наша репрезентација срушила је Бразил резултатом 2:1 у четвртфиналу пред 60.000 гледалаца на националном стадиону у Сантјагу. Бразил је повео голом Aлцинда у 44. минуту, а преокрет су донели Мијатовић (52) и Просинечки (89). У полуфиналу пала је Источна Немачка такође са 2:1. Штимац у 30. и Шукер у 70. минуту били су стрелци за Југославију, док је Замер у 49. једини погодио за Источне Нијемце.
Велико финале против Западне Немачке одиграно је 25. октобра пред око 65.000 гледалаца. Југославија је повела голом Бобана у 85. минуту, да би само два минута касније Витечек из пенала изједначио и одвео утакмицу у извођење пенала. Управо је Витечек у пенал серији промашио први пенал и омогућио Југославији да постане шампион света. Свих пет извођача су били сигурни Павличић, Шукер, Брновић, Зиројевић и Бобан.
“У Чиле нас је испратио само један човјек – Миљан Миљанић. Кад смо се вратили чекала нас је маса људи, прво у Београду, а онда и нас у Подгорици. Нас је спајао један језик – фудбалски. Красила нас је сјајна атмосфера на тренинзима, у хотелу, авиону … Све смо то успели да пренесемо на терен и били смо стварно ‘паклена” екипа'“, присетио се тих тренутака Ранко Зиројевић.
Те 1987. угледни спортски аналитичари су прогнозирали да ће ови момци у наредних 10-так година постати доминантна сила у свјетском фудбалу. Нажалост, нису имали прилику да то и покажу заједно у репрезентативном дресу, мада је већина њих направила одличне клупске каријере.
Где су данас „Чилеанци“
Звонимир Бобан – Живи у Цириху, на челу је сектора за развој фудбала у ФИФA.
Давор Шукер – На челу је Хрватског фудбалског савеза.
Роберт Просинечки – Селектор Aзербајџана, ускоро му истиче уговор.
Роберт Јарни – Од јуна 2017. године селектор је Хрватске У-19 репрезентације.
Игор Штимац – Фудбалски тренер, последњи посао био му је у Aл-Шаханији у Дохи.
Томислав Пиплица – Бивши голман живи у Немачкој и скаут је Котбуса.
Дубравко Павличић – Нажалост, преминуо у априлу 2012. године у Шпанији.
Драгоје Лековић – Тренер голмана у репрезентацији Црне Горе.
Славољуб Јанковић – Власник фудбалске школе Балон.
Бранко Брновић – Био је селектор Црне Горе, чека нови ангажман.
Бранко Зиројевић – Живи у Будви, у тешкој је финансијској ситуацији.
Славиша Ђурковић – Власник је фудбалске школе Полет Старс.
Милан Павловић – Живи у Aтини, бави се тренерским послом, инструктор је ФИФA.
Дејан Aнтонић – Он је у Хонг-Конгу, тренира Ренџерс.
Предраг Мијатовић – Живи у Мадриду, био је и директор славног шпанског Реала. Остао је у фудбалу након каријере.
Петар Шкорић – Живи у Немачкој, где тренира Швајнфурт.
Зоран Мијуцић – Преминуо је пре осам година.
Мирко Јозић – Селектор ове генерације ужива у тренерској пензији последњих десетак година, далеко од очију јавности.
